Srpska književna zadruga u 1899. godini : godišnji izveštaj

ХИ

Паја Маринковић. Овде могу приметити: да су и г. Љуба и г. Председник замерали г.г. предговорницима, упуштајући се у детаље. Али није било места да се одговара на сваку ситницу, а није одговорено на оно што је много замашније : шта је учињено са програмом 2

Председник. Молим Вас, господине, то сам случајно пропустио. Можете ми веровати.

Још у почетку прошле године, некако одмах после лањске скупштине, у управи је приступљено томе послу и одређени су неки чланови управе да Мрограм пзраде.

Како су три врсте књига у издањима Орпске Књижевне Задруге, то је управа изабрала из своје средине три мала одбора, управо поверила тројици својих чланова, да се они, сваки посебице, постарају и још с по којим чланом управиним посаветују о на_ цртима за три програма. Један одбор — управо једнога човека — замолили смо да нам спреми за издања програм из српске књижевности — дакле ове која је нама најпреча. Другога човека замолили смо да нам спреми програм из лепе светске књижевности, а трећега — да спреми за издања програм поучне књижевности.

До сада је управи поднесен само програм издања из српске књижевности. Али се данас, на овом зоору, на годишњој скупштини, ни тај један програм не може узети у претрес. То су крупне ствари, које свака за се захтевају много времена и много договарања. Данашњи збор треба, мислим, да дискутује само о правцу издања Орпеке Књижевне Задруге, јер тај посао и у извештају износи читаве >, целога рада. —- У изгледу је да ћемо за кратко време имати и програм издања из поучне књижевности, а тако исто држим да ће и програм за страну литературу бити израђен.

Џаја Маринковић. Врло лепо кажете кад признајете да је тај посао, програм стране литературе, прилично крупна ствар и да ће бити много теже израдити њега, но програм старе српске књижевности. баш ес тога што је страна литература.