Srpska književna zadruga u 1899. godini : godišnji izveštaj

ПРЈОЕ

рочито треба захвалити г.г. учитељима народних школа у Србији што су, било на позив управин, било сами, настали да Чика Јовина књига допре у руке српској деци и по најудаљенијим крајевима. Бњига је штампана у десет хиљада примерака, од којих је до сад раширено 7.511 комада великом већином по Србији.

Новаковићева је књига штампана у мањем броју примерака: 2500, јер јој је предмет таки, да се она намењује само оним просвећенијим редовима српским којима је на срцу старање о добру народном. Ти су кругови и прихватили издање, те оно љећ сад показује готов успех. Трошкови су сви исплаћени и још је унесен у благајницу знатан вишак чисте добити. Томе треба додати оно што ће се добити колико од, осталих растродатих примерака толико од оних који су још на стоваришту.

У оба ова ванредна издања улој кила је управа из имовине Орпске Књижевне Задруге новац потргбан за исплату штампе, хартије ш повеза (коричења) сваког од њих, уговоривши с писпима да ће се од прихода најпре наплатити ти пздаци, а сав част остатак поделити на пиштчев онорар и на Задругине трошкове за администрадију и разашиљање књига. Тим је с једне стране Задруга добила унапред највише Јемства да јој ова 'ванредна издања неће оптеретити њене редовне дохотке и издатке, а с друге је стране писцима сачуван праведан део у већој добити, ако чедо њихове душе и ума нађеповољан одзив у читалаца. Извршени је оглед до сад показао да је учињен на корист и једне и друге стране.

Задруга је у току ове године имала и губитака које јој је смрт нанела. Тако јој је уграбила др. Л. ЕР окружног Физика у Омедереву, који је у Задрузи „ одмах пошто се скупила, основао прву задужбину предавши јој на име свога оца основани

„Фонд попа Михалаћа“; смрт је уграбила Јована орђевића, пређашњег министра просвете и професора велике школе у пенсији, једнога од седамнаесторице основалаца наше Задруге, члана добротвора и

Пи н