Srpska književna zadruga u 1899. godini : godišnji izveštaj

ХИ

почела, треба да обрати пажњу на ово, као на први услов за могућност остварења свога великог задатка. а то је: да престане штампати своја издања по при ватним штампаријама, па и у државној, пздајући им знатне суме новаца, на штету своје касе па и саме српске књиге. — Далеко сам од тога да кудим 2Л|жавну Штампарију, јер је то једина установа која се може назвати штампаријом, а других и нема. (Оно што их има то нису штампарије!) Велика је то невоља имати посла са штампарима : или књига не буде готова кад треба, или не буде онаква каква треба да је и т. д.. а сем тога цифра илп сума, која им се издаје, увек је велика. (0 тога сам ја спремио предлог, или сам мислио да панесем збору: да на неки начин стави у дужност управи Књижевне дадруге,да се постара даова сума од 19279 дин. за седмо коло и за За= бавник седмота кола (те податке имам у рукама) остаје на неки начин самој Задрузи, јер, по моме мишљењу, ово није добро. Ја бих желео да чујем: да ли ова цифра није већа у осмом колу, особито због „Дечјих Песама“ п Новаковићеве „Српске књиге“.

Председник. Биће око 45.000.

Алекса Станојевић. Јамислим да се може постићи много више, ако се за њу у место оваких издатака купи једна штампарија. Корист од овога била би много већа но да се те књиге штамшају по другим штампаријама. Истина ово питање стоји у вези ба другим питањем: где би се све ово сместило. Али мени се чини да се све ово може врло лако решити кад се узме у рачун и то: да Задруга пе лута тражећи“ штампарије на другим местима, него да је има у својој кући, у којој може да контролише на сто начина цео рад. То је мој предлог. Молим скупштину да га прими ако нађе за умесно.

Председник. Има реч г. Лаза Обрадовић.

Лаза Обрадовић. И мени су некад падале у очи оволике цифре за издања Књижевне Задруге, Пристао бих чак уз предлог г. Отанојевића. Али кад је на једној скупштини изнесено, шта на пр.