Srpska književnost u XVIII veku

36 ; ЈОВАН СКЕРЛИЋ

и ништа није више утицало на стање духова и Формирање идеја у томе делу српскога народа но силна верска гоњења којима су Срби били изложени, од првих година доласка у нову отаџбину па све до пред крај ХУШ века.

Прешавши у аустријску монархију, Срби су се нашли у једној строго католичкој земљи, где је као државна максима важило.начело: силиз тедто, Млиз тебдто. На крају ХУП и у почетку ХУШ века католичка црква је била увек ессјезља тла ћатз, ратоборна у свом догматизму, вазда. спремна да насиљем намеће своја учења. 1437 године, на Флорентинском сабору, проглашено је: „Света Римска Црква чврсто верује да нико који не припада католичкој вери, не само незнабошци, но и Јудеји, шизматици, и јеретици, не може ући у царство небеско, него ће сви отићи у вечни огањ, који је спремљен за ђаволе, ако се пред смрт не обрате у ту цркву“. Реформација не само да није сломила католички фанатизам, но га је само равдражила и начинила још суровијим и насртљивијим. У ХУП веку језуити успевају да на папски престо постављају чланове свега реда, и папа Григорије ХУ, 1692, даје булу о оснивању СоПедит. де рторадатаа раде, чија је делатност била нарочито велика и опасна у нашим крајевима. Од свију католичких земаља, после Шпаније, највише се у погледу католичкога фанатизма одликовала Аустрија, чији су владари, као краљеви Угарске, поносито носили титулу „католичког и апостолског величанства“, и у којој је католички прозелитизам. био једна од најјачих и најдражих државних традиција. Срби, када су,прешли у аустријску монархију, сматрани су од првога>часа за ушизматике,“ и једна од првих намера Двора и.ве-