Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУПТ ВЕКУ 43

је стао беснети. Из Јегре жале се како петнаест година не допушта им се да подигну олтар, како им је отето црквено звоно, како им католички епископ отима имања, како им се забрањује да носе литију, како се баца у затвор сваки онај ко се противи да прими Унију. У Мохачу се Орби натерују да иду на католичке литије, и да не би радили на католичке празнике одузима им се алат и отима марва. У Идошу, у Барањи, један католички поп, бев икаква суда и пута, везао је и ухапсио једног православног попа што је осветио кућу једног православног Србина. У Столном Београду, Срби се батинама нагоне да раде на своје празнике, а католичке празнике принуђени су светковати. У Ђуру, српски попови не смеју да прате мртваце на гробље и да их опојавају. У Славонији војска. нагони Србе да празнују католичке празнике, да иду на католичке литије, па чак и да походе католичке цркве. У плашкој епархији војна власт сравњује са земљом већ подигнуте српске цркве. —

Сабору од 1749 жале се Срби из Великог Варада, да православне мртваце не сме сахрањивати православни свештеник него унијатски, а православни поп се и не пушта у варош. У Сегедину власти пшијунишу и воде истрагу дали православни раде на католичке празнике, и зато глобе, хапсе и злостављају. У Олавонији војне власти над православним српским народом врше велика »„усилованија и утесненија.“ У Костајници је војни командант дао обријати једног православног свештеника, „на поруганије свему клиру.“ |

1754 била су страшна гоњења православних Срба око манастира Марче. Војничке патроле хва-' тале су по друмовима сватове и силом их доводили