Srpska nezavisnost
\
дина]т. 3.624 7.14о 2.563 С ирћс 34—.ч 180
*1к једнако снажна, алн је тек у сваконе друштву нма. ннти се нкако друштво .кудско можс замнслнтн. у комс неби бнло нпкаква знања. Па за то ће увек Г»нти у свакоме друштву и таких л.удн. који 11(* ноглавнто радити под утинајсм те силс н који ће иоглавнто њој служити. Ти л»уди у свакоме друштву н састав.Ђају тако звану иро^ресивнц партпју нанредну). II «>ва дакле нартнја има у свакомс друштву свој га 1 8 о н <Г с * г с. Та иартнја јавл.а се одмах за консерватнвном. као н.ена сунротност. на јавила сс ту скоро н у нашем још скорашњем друштву. Но код нас некн члановн н те нартије нашлп су рачупа. да сс одреку тс часнс улоге н да се нрекрете у ~рап ако у њнховом нрограму н нсма скоро нншта раднкалног. Те еволуцнје код некнх нашнх нартнја илн бар иекнх делова њиховнх. онва у след тога. што су све нартије код нас још младе п иеразвите. као што је н само друштво. Но п поред свију тих мена. оиет Ке увек код нас бнтн л.уди. којн Ке нсиоведати начел пршресивне иар тије. Те две партије — конссЈЈвативна |Г арофесивна , које мало час ооележисмо. као иредставинце двеју сунротш!х снла — једна која неда нншта да се мења . н друга која хо^е све да мења. — биле бп у неирегтанпј борби. Из те борбе неби могло пзаћн нншта друто. него једно од овога двога: илн бн једна странка падјачала другу и снречнла г њену радњу. илп би обе дошлс у равнотежу. па узајамно једна другој наралнсале радњу. Ма који од та два случаја да настапе. бнло би иггетно :1а друштво и његов развнтак. Да не бн нз те борбе суиротг ннх сила иаступило нлн ])астројство друнггва или укоченост у његовом развнтку. иостојн у свакоме друштву још једна снла. која стоји нзмеНу оннх двсју п нсдопушта ни да једна другу ноннште. пп да сс узајамно наралншу. него нх доводп у сугласност да заједннчкп раде у корпст друштва н да обе служе н.с-
у Нечу.
говој цел.н. Та нова друштвена спла јесте с.шбоЈа и она је узрок ностанк*у трећс партнјс. која се зове .>//ј берална. 3. Љиберална иарти]а. С -шбоЈа. као друштвена снла. иостојц у свакоме друштву. алн што је које друштво развитије н образованнје. то је и та снла све веКа и значајинја. Потоме и лнберална партија. као представиица те силс. постаје све веКа н зиачајнија. са јтзвнтком самога друштва. у коме жнвп. Лнберална нартија исновсда сдободу рада у свакомс иравцу. на за то она недопушта нн једној партијн да насилннм начнном спречава радњу другој. Нека свака партнја слободно исноведа своја начела н свој правац. а која 1»е се начела н у којој мерн остваравати у животу народном. као и то који ће се нраван прнмитн да у нзвесно доба буде ОН1ПТН правац народнн. у коме Ке сви да раде: то нека решава Ам народ. Што ова нартнја нсноведа слободу рада. за то је названа лнберална слободњачка . а што се иозива на суд народнн . којн 1>е сс правац усвојнтп за општн. :1а то је названа инародном. Те тако се ова партпја данас скоро свуда. иа иаравно н код нас зове: Народно-.шбералном. Пошто се некуетвом осведочнло. да је тешко н готово немогуће. нотрзатн цео народ. да он нрн свакој прилицн рсшана. којп ће се узетн нраван нзмеђу многнх, које разнс странке нреноручују као што се та непрактичпост показала у атинској држави: то је народно-либералиа партија проиашла јсдан са свнм практичан начнн но коме се може тај народпн суд обавл.атн. Тај се начин састојп у овоме: да народ ш своје средине избере нзвестан број .куди. у којима има иоверења. ш нека онн. у место њега. нзјаве кс(јн нравац држе да је најбол»н т ово нлн оно врсме. Тако је постала народна скуџштнна. нлн нрсд'
ерламу
ВШ
ставннчка Форма вл.ј«тана нронзвод народно-ли По овоме. као ш-Ј чјвс трн ове страике с оиходне у свакоме нравилног развнтка н1>, варош, иог жнвота. II но Л 1])_\ гој зубпрсиму1»ство једпој (храњују.То је иосао самог на]! 1 зу&Т-ер|н\нл вативна странка то Гј^ггавник сталиости и реда: ирогјшиа. то је нредставпик кроан,а нанредка. иародно - лпбемлна.о је нредставннк слободе нЈхармје у друштву. Консерватнша анка јемчн да се не 1>е ме|,атноно. 1пт<» се још ннје нн р<авнл<свој жнвот нзразнло. даклс д не'штн наглнх промсна нли нсрпа: гре
снвна ст))анка јемчп. д; застоја илн укоченостн.
неГшти деда аро-липеЈити дртве-
неће настатл мртвила: берална етранка јемчн, насиља. него да ће и;нво! пн нћп слободним, прпро.јјшмгем. Петниа. да је најмучнцји пжај лнбералне етранке. Стојфи гећу две крајностн. иа ожнвл.шај} једну. а етишавајућп друн . очесто ирима незаслужене ншад од једне н од друге стране: ,1ш Бен задатак веома нлеменпт н њетпцај веома користан за ра:и ггбруштвеног жнвота. Где је ов стп;а још нејака н њен утнцај |езшн. тамо ее оне прве две етр^нкоре не на живот. иего на смртј а те н таке борбе иати цео наррд. ко је бнло екоро с вуда? 'Цашке
револуциЈе. н нс
:т0 РЧјен под ка оила је нуна свакнда^ћевом ;0 " ња н наспл.а. Алн нсиицуеко ке револуцнје ива је ст| лна - 11 У уД11. у иросвећенои ' п.и№'"нмл,| снажна н њен ј'с утпцај а;о) у свнма нанреднпм државама ноао надмоћан. тога од то доб;| ско код свнју напредних народај вда едобода н хармонија у развт^уеговог живота.
П0/1ИТИЧКИ ПРЕГЛЕД . /(/'. МпЈгај.и> Ло.шт Десму,. члан народно-либералне нартијеЈ>)-
владан и доће рањен нод свој град. где му Видосава зада носледњи удар. У томе доће В}~кашнн. нскаже Вндосавн да немари внше за њу н да му .је омплела Јевроснма. Видоеава очајава. што је унронастнла онако красиог мужа радн шпрл.авог Вукашпиа и скрха се са етене у Тару. Момчило је носле дугачке клетве издахнуо, Вукашнн нзјавлл је. да ће узети Јевросиму за жену н т])агедггја је свршена. Већ но том кратком нацрту вндн се. да је песннк. норед најбол.е вол.е. учшшо све. да се дпвоте народне нееме у његовој трагедији — изгубе. Нре евега мора гледалац. — у колико је н слушалац и мислилан. а само такн треба да се тнчу несника — осудитн оиај ужасни анахрпннзам. којнм|нам песнпк озбнл,но нрнча. да се Вукашпн женно после смрти Душанове. Да ,је анахронпзам еамо но нсторнјн, нн но муке, ал анахроннзам је још грознпјн но нредању. но коме Крал.евн1| Марко послс цареве емртн суди _на коме је царство." 0 историју се иесннк још н може огрешити. ако нам то накнади другом, песничком добнти ; у снтинцама не мора нн тога бити. Ал' огрешнли
се о иредање. о траднцпју. на јои тако крупно. онда је ногрешка \ основн. онда је неонростпва. Н«) тнме је уврећен само ..ду> времена". Ламашннја је са еететнчкс ет])ане погрешка у карактеру сам«. јунакиње. Видоеаве. Призиајеио, д;1 је јунакнњу трагеднје н старнјој I јачој драматгкој снази. него што ј< Ђорнћ. врло тешко нзраднтн. Мо дерна жепа — а Видосава нема ш Јевршшдове. нп СоФоклове крвн ј себп — као да у опште нцје за га
носао. Зато су
се узоритн драма
тнстн. |;ао што ,је Шексннр: п кло нили тога. 'Борићевој трагедијн тре; бао је бнтп .јунак Момчпло. па б| бнло ман.е погрешака у исновн. Ј< лп мчжно. да жсна хотнмице. ( „нланом" унроиасти мужа. кога ј< до јутрос оиако жестоко л.убнла. ка< што је л.убнла Впдосава Момчила: Можда то н може битн ; ал' ја мачно је неће на то нрнволетн. ма како вешто удешена нрнча .једшн старог енлеткаша. Морају то битн сасвпм другчије. неносредиије нрнт лнке. што ће то чудо нзродитп; Младн песннк се но свој прнлннп занео за прнмером Ане. жене Шек-ј сннровог Рпхарда III., тнм најузорптијим примером иесннчке смело-
Цен}' ц услов г. ( трговцу н.јп г. Ђгсске Дебате < ј'авокату, нли г. 7ом сабору. Полнт кар) \ 1)еогра.-р ;1;1ложио да ј е 28. Септем»'чка снтуацн.ја саио у ;-{'Угарску користна. јер ..ин н унутрашњн одношајн арске тако су тра.кавн и заплетенп. да је мучно о њима добру реч рећи. ('ама нреетона беееда нема ннкаквог другог оелона за одржап.е мнра. до једину двбру вол.у велнких сила: а да је то варл.нв оелонац. о томе није нужно озбнл.но се нреииратн. Недавпо се нредставл»ало да је немачко-аустрнјско-маџарскн савез најбол.а гарантн.ја за очување евронскога мнра. но састанак руеког н немачког цара у Данцнгу порушио је и ту нлузију. Проето је уображење. да је Руенја због иихплнетичкн нрнлнка оелабила. Нихилизам може јако да нашкоди. но за Руеију не нредетавл.а он оиасност. јер у народу руеком тце корена ухватно. Колосална Руснја. ко.ја данае број 100 мнлиона етановвнка. не плашн се да ће оетати усамл.епа, јер њен савез свакн тражи. Нал.ало јс пре данциш- I ког састанка знатп. да је еано доЈ Руепје етајало. да се обновн стар<Ј прнјате.Ђство с Нсиачкои. 1'ћаве нреЈ мнсе учиниле су. да је ауетро-угаЈЈ ска неточна политпка пошла ште1 нпм нравцем. Ако је окунацнја Бој нс н Херцеговц|1е хтела да зна/ фронт против Руепје. то је пре е| га нужно било нобрннутн се за^
т
вез с Немачком у случају рат Русијои. Без те гарантпје окупАија Босне н Херцеговинс нпје пипта друго до промашен велнкп пувголовеки покушаЈ*. кадар. да нае <ннанснјскн сатарп. ( астанак ""Лкг шиу најбо .ђн је доказ. да се Ауетро-Угарека у том ногледу ннје оснгурала Немачком. С тога нн.је нн ииелптн на дал.е цел>н односно те окунације. Аустро Угарска. чијеје унутрашње стањс ненод сваке критнке. н која најмање ужнва снмпатнје балканскнх Словена. не може п не сме нн мнслити на продирање Солуну. н не спонињућн ту околност да Русија никад неће издатн те народе Аустро-Угарској. У ос-
стп \ нсторнјн Драме. па је . вал.да. да Шекепнровој Ани стћ»| другарнпу на ернском нарнаеу.др тај Задатак елабачка му је снх ■ Ма^на рс(1>. РћаеГон ! У опште. |;ао да је елаба етрч^ 'Борићене впле у ономе. у пемућ. је н снага : < >н инш о нпше. сувндј радн. а ко сувншс радн. брзо ра прсхптрн. обргл.а посао. (' тогаЈ н могла дееитн она ужасиа неспц<| ноет. да Впдосава не позча В\ шнпа. кад се с])етне е н.им. а вамо јој је. Иукашин бно н]>оснл кога је. /III '««.» роћеиом (ибоД нрема Моичилу одбила. Па још 1 је Впдоеава живела у великом свет где евакн дан можеш впдети ст тниама иовнх лнца : већ у пустон Д\ |)митора да жена не иознаје ево нросноца. п ако га је одбнла : ц |1 за бога. тај проснлац бцр је н кра.,. Нн Јевросимнна ћутећка нрпвол^ да ноће за Вукашпна. нема ннкакч^, пеихолошке основе: нтоиного сметДц оеобнто. што ее дешава на крај ф, Прекомерна просутоет 'Борићед! продукцнје можда је нонод н еувнн-.»ној декламацијн у његовпм драмама>н То јако елабн утисак, елабн га баш зато, што ес слушаоцу намеће. што се види. да хоће тиме да се нроиз-
веде већи утисак. тс учнни противно. Особнто је та говорл,нвост нееиосна на крају. ( тпховп нначе ид\ течно и глатко: саио је јамб о.твећ дутачак. Јаиб јелинских клаев.а ннјс згода» за модерно глумвштс. Можда бн могао н подиети.Јкад бн се*'онако класпчкн пзрадуо. као што га| ј 'е нзраћпвао Софо|Ј». Ал ' Ђорпћ је врло далеко од »>Ф0кла. Нхтовј је јамб врло пеједн* често н јамб. II у језпку фшју неке нс1Ј роватностн. ТешкЈје вероватн. је српскн властелц! онога доба 6] нзвештен о _Го))Ајевом чвору" велнког Алексалдрк Чулн смо н реч „тутор - : за то /е онда бнла ериска реч : О.грашитељ , као нгго ее може чнтатп у гпоисницнма. Поред свега /гога радо прпзнајсмо. да је _В»досава" велики нанредак према „Лбоговићу- петога песннка. Кад рн човек могао непазити на невефватноет новода. онд» бн озби.кскн |^)Гао ужнватн у нравој трегичкоУ борбп Дндосавнној. у којој нма »лико полета н толико тежње вишв карактернеан.у. да ес од нееннка можемо надатн леној
будућноети/ ако само будс \ чио. него/нис»о.
вншс