Srpska nezavisnost

БРОЈ 5.

ЧЕТВРТАК. 8. ОКТОБРА 1881 ГОД.

ГОДИНА I.

СРПСКА НШИСНОСТ

хд; е ха: г:: нл пцш -4 л,!* НА ио ГОДШ1Е 1*» днн., на четнрт год. 6 дин. и 1701:: -глгсгг НА ГОДННУ 15 «Ј >4 у БЛИК ,ј*т ПО ГОД. 8 Ф. НА ЧЕ"' ВГТ ГОД. 4 Ф. 31 :22 ССТ1.П НА ГОДИНУ 3«» ФРЈ1'., НА 110 гбјјкнЕ 18 »Р.. НА ЧЕТВРТ ГОД. 10 ФР.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ УТОРНННОН, НЕТВРТКОИ. СУБОТОН и XЕДЕЉОН И-Л- ХХЕЈТОј^Е *Т УРЕДННШТВО ЛЕ II ЛДМПННСТРАЦ11ЈА У КУКН Г. 'ГоМЕ ЛНДРЕЈЕВНКА ОПНЛИЋЕВ Г.ЕНАЦ.

ЗА ОГИАСЕ РАЧУНА СЕ: 1ГРПН ИУТ 20 ДШ1. ПАРА ОД РЕ.1А, А НОС.ТЕ СВАКИ ПУТ 10 ПР. ЗА ПРШККГИАПО 50 ПАРА ДИН. ОД РЕДА. Румописи шаљу се уредништву. а претплата адтинистраци/и РУКОП1К Н НЕ ВРАЋАЈД" 1"Е. НЕП.1АТ.ЕНА ПНСМА НЕ ПРИМЛЈУ СЕ.

ПОЛИ^ЧКЕ ПАРТИЈЕ

ЗПАС .Ј У Г 10 Г ЖЦ

АЗВНТКУ ДРУШТВЕ|§ОТЛ. ,

II. Споредк и привремене партије И"^ веоа много партија. које долазе у «»у групу, да нх не можемо све и порећати, а камо ли карактернсги; но мн пе ћемо то нп ћемо еамо да обратнмо ележимо оне нартпје те врсте, коЈ (|су н код нас показале неког знакј жнвота. пли које бар имају за 1Ц своје органе јавпостп. А таке субамо две иартије: ралика~1на и сшЈсигистичка. /, ДЏ'ка.1на иартија. Прогреозна иартија, као што смо виделн. теп да развнја основе друштвеног зшота, да мења поједине облике. А ш^икална иартнја пнје ^адовол.наи такнм нроменама, већ она тежн I променн н саме основе друштвешжнвота. да променн цело друштвенстање иј корена. Нема сЈНјС, , да н такпм ради-

чиннти. М ј нажњу и

калнпм н|епама долазн кад што време. Касе основе друштвеног жнвота, ф рећн. нреживе и нстроше. о^ се, наравно, морају мењатр н шма заменпти. Али кад се чо већкини, онда треба те нове основе чугн и њнх развнјати док се иотиувк* развпју п ненрежпве. А тај носјраде само оне трн странке: консјативна, прогресивна п лнбералнЛ у впше нема посла радикална 1 |гија. па следствено нема

више услова за свој опстанак. С тога мн н кажемо. да је задатак те партнје моментаћи н њеио бнће ирнI времено. То је у друштвеном жнвоту. као н у фнзичном , једна бујнца нлн иоилава. која кад доће, нешто однесе. а нешто нанесе. па носле одмах настане ведро н тихо време, н л»удн предузимају своје обнчне послове. Бујнца била. иа нрошла: некоме учнннла штету. а некоме вајду. Радикалне нартије. у строгом смнслу, нелт данас пн код једног евронског народа, колнко је нама нознато. осим Шнанијс. Таке иартнје у самој стварн. нема нн код нас. н ако је нма ио пмену. Нема једно зато. што код нас основи друштвеног жпвота још нпсу нн развнтн.а камо лн да су истрошени; нема друго н зато. што у самом програму те партије нема ништа радика.тог. Петина. онн говоре. да треба неке појаве друштвеног жнвота дубл»е ироучнтн; неке ране друштвене да треба теме .Ђнијс лсчнтн; но но томе онн изгледају, као једна дал»а ни•јанса прогреснвне иартнје. Накратко. та иартпја. по тежњи својој. бар оног интелнгентннјег дела њеног, могла бн се правнлпнје назвати ирогреспвном (напредном) нартпјом, него раднкалном. 2. Сон,ија.шстичка иартпја. Ова иартнја тежи да се ноправе ненравнлнн економнн одношаји, који су међу «иановима друштва ностали.

Ио томе њсн је задатак тако сиецијалан, да се она не можс нн назвати иолитичком партијом. Истнна, да су у многпм државама. нарочито онима, које су освојачкпм пачином ностале. створени веома неправедни економнн одношајн међу члановима једне исте државе. На пример сва :;емл>а била је својина само пеколико првака те освојачке дружине илI* илемм!.;!. А сви онн. што су земл.у обра1)Ивалн, дакле огромна већина наоода. нису ималн ни иарчета своје земл»е, него бнли ирости надннчарн нлемства н живели од своје надннце. Онн нису пмали у државн скоро никаквих права. а имали су многе и тешке дужности. Такав одношај измећу се.кака и нлемнћа изазвао је тако звано аграрно питање. Но то је нитање. ночев од француске револуције, на до сада свуда у нросвећеним државама срећпо решено н решено у корист сел»ака. Данас су сел»аци свуда ностали госиодари своје земље и своје т"Ј1е и добили равиа права са осталпм државл.аннма. То пптање није нотиуно регулпсаио и у корист земл»орадннка решено у Ирској и наравно. то нитањс још ннје ни у колико раснрав .Ђено у некнм нровннцијама турске царевнне. По томс кад сс данас на западу покреће радннчко пнтање. које је об])азовало содијалистичку иартију, то се никако неразуме сељачки сталеж: јер су се .Ђанп већ носталп сои-

ственици п нупоиравни граНани. него се ту разуме са свим други сталеж, о коме ћемо сада да кажемо две три речи. У току времена пашло се у свакоме друштву неколико нромућурннх л»удп. којн су номоћу разних снекулативних иредузећа усиелн да приграбе знатне капитале у евоје руке, те тако се иоред илемства створио још један моћан сталеж. а то је сталеж каинталиста. 'Ге канигалисте, тражећн унотребу своме огромном капнталу. пуштали су се у разпа иидустријалпа ир дузећа. а да би у гоме што веће добитн нмали, скупљалн су са разннх страна снротињу да им јевтиније радн. II тако мало по мало образовала се једна огромна маса Фабрнчннх радннка, која нема иикакве својнне. него живи од наднице. од данас до сутра. Ноложај тнх радннка п њнховнх нороднца доистаје жалостан. Нри оекудицн рада нлн болести они често ностају жртва глади плн се одају на разна неморална дела. То жалосно стање Фабрнчних радннка. који се данас броје на мнлионе, и нзазвало је на занаду тако звано рајничко иитање. А у след тога и ноникла је на занаду социјалистнчка партија. која изучава то нитање н тражп начина како да се оно регулише. те да се јед ^ знатан део чланова друштва снасе п ^д Фнзичке н од моралне смртп. Међу свима социјалистнма. но нашем мнш.т.ењу, најбо .Ђе је то нптање

$

ст лк

КРАЂЛ ПРЕКРАЂА МИСЛИ. ■ГЕЈ КЊНЖБВНЛ САБЛАЗАН Не боје мирољубиви чптаоче! Нисмо нмлли иретрееати ни _Жпвота и да великих л>уди" М. Ђ. Милићевп. ни „еедећивим жпвотом ноквепнх сталежа", нн .. Кантове пес-Јо емрти", ни ериског превода Хаја. не бој ее! И то су, до душе, сааави, и то су књпжевни скандалиал' су ваши: на као што .је матер сиоје дете милпје. ма еакато билод најлепшег гућег. тако се и »шо српскн читалац пред својим саблаима не саблажњава, него му се чн још врлиие. Мн му нећемо квнти во.ке; на нротнв: ако се почео умн.ати. да се који од његових омил.еннх нисаца" мање више об као. ми емо наумилн да му ту б гу избијемо им главе, да му иока: мо, како и у других народа, ко мисде да су по свему панредш I од нас, нмају књижевие саблазии можда још веће негу нас малпх.

()ва. о којој ћу вам еад причати, тпче се напгах суседа и прпјател>а ! — Маћара. Један мој добар знанац бавио се летос подужеу некадањој војводпнн. Ту је нмао ирилпку сматратн напредак маћарске просвете п назадак српског духа. Да би проучно узроке том нојаву, прохтело би му се кадкад завнрнтп у дневну маћарску књижевност, у новине, да внди. какви су то умни дивови, пред којима пекн нотомпн Доснтијеви и Сане "(V ! келије, земл.ацн Данпчићевп н Змајевн. надају на колена. Преврћућн тако нз дана у дан чинпоце и васпитаче јавнога мњења у Маћарској, наиће једном у Фнгетленшегу (Кп^еМепвсо;. Незавнсност), у том гласнпку најбешње маћарске странке, најжешћих омразннка немаца, на читав један члапчић немачки. немачкнм језиком напнеан. Шта је то? Почне чптатн, пмао је н шта. Ухватно „Фигетленшег" најчувенпјег од садањнх маћарскпх лнстара, Фел .тоннста, неког Аганја, да ' је читавједан свој листак, што гаје пре некн дан нздао у лнсту „МајЈуаг Нп1ар" изреко.м даје оригиналан, да ] је чптав тај листак, од речн до речн оснм нмена, украо нз псмачког ша-

.ћивог листа „1Лк." Па да се сви читаоцп увере, да је краћа безобразно-очевпдна. наштамнан је немачкн нрави „оригинал" с леве, а краден маћарскн „оригинал" с десне стране. Уредннк је пун огорчења на ту саблазан н нознва „дружину маћарскнх књижевннка", да тога књижевног тата, што срамоти лепи гдас мађарске књиге. свечано — а не само по секретару — избрнше из ноппса евојих чланова. да га жигоше срамотом. Мој зпанац п прнјател. није бпо читао ни правог орпгинала „Улковог" нн назови-оригинала „МаЈЈуаг Шг1ар"-а, ал му ствар нешто доће позпата. Стане се сећатн п на иослетку му падпе на намет. да је ту нсту ствар. мало друкчије. чптао на француском језпку у лпсцнма г-ће Е. Жнрарденове. Сети се п да је наслов томе лиску 1а ♦апхзе аћбепсе. Не буде лењ. седнс па наппше овако. "$д прнлнке, нисмо уредннку _Фигетленшега": Господине уредннчс! Ни сте у евом лнсту од .'!0 августа о. г. обедплп г. Агаију, да ,је он украо један свој ; листак у „Маћар (нлн бсше буданешти?) Хнрлану" нз берлннског I "Улка" Ваш би гн.ев био сасвнм

оправдан, кад би то тако било. Но ја вас могу уверити. да г. Агаија тај свој листак није украо: нросто зато, што нн „Улков" чланчнћ није орпгппалан, што је и он украдеи нз листака гће Е Жпрарденове (VIсопИе (1е Еаинау , у које се та козерпја зове „1а <аи$8е аћ.чепсе" п штамнана је, колнко се сећа»1, у Сонгпег (1е Рап'л при крају четврте десетпне овога века. Преиа томе. како се крадена ствар не може просто украсти . јер опај од кога је узета, пнје јој ни сам ни власник, ни ималац, вн неиате нраво што нападатс па г. Аганја као на књижевног хајдука. Права краћа је „Улкова." Агаијева је само прскраћа. Примите г. уредннче, итд. Пме и презнме. Мој прнјател. је. сиромах. мнслио да ће тнм писмом усавршити уелугу, што е „Фнгстленшег" мислно учнннтн маћарском новинарству својом публпкацијом и да ће се „Фигетленшег" пожурптн да му штампа пнсмо. Ал нролазе данн и недел.е, мој „Фигетлешиег- чинн сс иевешт. Писмо је при .чпо, реценнс је у мога прп јател>а. Шта то може бнтиУ Мој се прнјан ноче сумњатн, да се ннје нреварно. да оиај Францускн лпс-