Srpska nezavisnost

БРОЈ 10. СУБОТА. 17. ОКТОБРА 1881 ГОД. ГОДИНА I.

ЗА ОГМСЕ РАЧУНА СЕ: ПРВИ IIЈТ 20 Д11Н. ПАРА ОД РЕДА, А ПОСЛЕ ОВАКИ ПУТ 10 ПР. ЗА 11Г1ШОС.1АПО .ЗД ПАРА ДШ1. ОД РЕДА. Рукописи шаљу се уредништву, а претплата адтинистрацији ••С ? П С К Е ЕЕ31Б2СЖ0СТ 2". РЈГКОПНС11 ПЕ ВРАЋАЈУ СЕ. НЕП.1АЋЕНА ГП1СМА НЕ ПРИМАЈУ СЕ.

НА ГОДИВУ 24 ДИН.. НА ио ГОДННЕ 12 ДШ!.. НА ЧЕТПРТ год. Г. днн. НА ГОДПНУ Зо ФРАНАКЛ. НА ПО ГОДНПЕ 15 *р. на ЧЕТПРТ год. ♦!». 31 17СТ?:-ГГЛ?СКГ: НА ГОДННУ 15 ФОР. >' БАНК., НА 110 ГОД. » Ф. НА ЧЕГВРТ ГОД. 4 Ф. 31 СЗЕ ССТ2ЛЕ д!ЗЕ НА ГОДИНУ 36 ФРАН.. НА ИО ГОДИНЕ 1« Ф1\. НА ЧЕТВРТ ГОД. 10 ФР.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ УТ1РН1111, НЕТВРТН01, СУБОТОИ и НЕДЕЛ.0М целом УРЕДНШПТВО ЈЕ И АДМИНИСТРАЦИЈА У КГЕИ Г. ТоМЕ ЛНДРЕЈЕВИТ.А ОБ11.1ПТ.ЕВ ПЕНАЦ.

БЕОГРАД. 1 (. Октобра ..Деветнаести Охтобар" I Преко сутра је годнна дана, како је данашња влада нредузела да рукује нословнма државе наше. НеКемо више помињати узроке којн су довелн данашњу владу. јер су ти узроци дово.кно нознати: али ћемо. нодеетпти на речи. с којима смо нре годину дана* ноздравилн нову владу: г влада скушнтинске веКнне одступила је од унраве земал>ске; одступила је оним достојанством н оним патрнотством. којнма је кроз скоро пет година земл.ом унравл,ала. Кнежевину је затекла у старнм гранипама, васалну н још слабозначајну у свету: оставл.а је увећану п независну: оставл,а је са угледом моралне моћи и пннннјатнве на Дстоку, а то је у очнма света најбо.ка залога за будуКност свега народа сриског.... Нануштена места занремили су нови мнннстрн: узели су у руке славно, али и врло тешко насљедство: алн не можемо а да не зебемо за судбнну зем.ке".... г .... Ви стељуди новн. казалнсмо мн тада новим мннистрима — н још неискушанн у државној радњи . а особнто у тежнм н већим прнлнкама, у којнма се државничка снага најбоље мери. Мп вас до сад још најбоље познајемо пз начина. којнм сте водн.ти у „Виделу" опозшшју владп. коју сте случајно одменулн... Начин ваше оиозпције не може се разложно ннкоме иреиоручитп. Кроз десет месени водилн сте опознцију која ннје била ни лојална нн патрнотским земаљскнм рачуном руковоћена, но рачуном очевидно лнчним па за го п страетним. Док је -сав образовани свет одавао иравду последњнм успесима Србнје додајсмо сад: отаџбнне ваше!.. док се сав народ српски предавао најчистнјој радостп гпто се примакао амапету својих прадедова. вн сте те успехе норнцали. или нх омаловажавалн...." „.... Кад се влада већиие борнла еа највећнм тегобама , које су са стране долазнле. кад је она водила нревасходну народну нолитику. ви сте на ту нолитнку тако наиадали да су се некн бечки и иештански листовн на ваш орган често позивалн, а то су бнлн баш онп лнстови. који па сва уста внчу да се Србнја мора ма н силом савладатн: вн сте тако у њиховом духу постуиалн. да је ваше „Видело" често изгдедало, као аустрпјски оргап у сред српске нрестонице!.... Па шта * Бооград 21 »»кто^рз 1880 г.

сте том саблажњу ураднлн? Да.ти сте земал.екнм нротивиицима да осете да и у животинм за Србију пнтањима може мећу иама бнти ра:$дора. којнм ее они могу користнти. Стављајући им дакле уснех у пзглед, ви сте им иовлаКивалн арогашшју и ободравали сте их на неионуштање.... г Алн све то бреме ето се сад свалило на ваша лећа! Да виднмо, како ће те га издржати, а ирилике у којима га носнте много су лакше од оннх у којима су га носилн вапш предходницн.... Чека вас читав низ тешкнх мећународннх ннтања а не мањи низ нитања унутрашњих. ... По нрвом иитању, које вас чека. но питању економном н трговачком нознаћемо како ћете раснравнтн п друга важна питања, која још стоје отворена.* 4 „II ако сте у пуној слободи нанадалн на дела мннуле владе н на разне лнчностн, које владн прнпадају, опет сте се тужнли да вам се мало слободе оставља; да вндимо сада. каква је то слобода коју ћете ви практиковати:... вн сте се тужнлн на гоњења: да внднмо сад вашу толерашшју н вашу умереност. Ми чекамо на ваша дела; ова ћемо нратити строго али правнчно. Наша онозицпја неће бити нелојална нн тесногруда. него озбиљна и доследна. Овако појимајућн онозицнју. ми ћемо је водптн нротпву вас. алн не од беса. пната или из властољубивих тежања као вп: пего да одговорпмо својој савестн н да одужимо свој дуг земљп. која у садашњнм тешкпм приликама више него пкад нште од својнх спнова: љубави, натрнотства н пожртвовања." Годнна се дана навршује како смо нмали ирнлнку да искажемо овс речи. као правн нроглас наше онозиције и као онену нове ситуацпје. II послс толнко времена мн немамо нп за једну ову реч да се покајемо нн да је натраг узнмамо. Члановп данашње владе. какве смо их онда позпавали, нпсу нн мало ностали другојачнјн с променом положаја и иартајског нмена: зле слутње које су нас онда салетале у брнзп за будућиошћу земл.е. ннсу данас нн мало мање, ако не н веће, без нзгледа на ноиравку; матернјалне пггете њпхова доба превазилазе све што се нкад у том погледу у Србијп учинити могло; слободе о којнма еу онн говорнлп н у изглед стављали, внднмо да нису данас нн чнм иретежнпје од оних, на.које су се онн тужнлп да су нм мале н нод којнма су онн своју опозпцпју во-

днли безнренреке; гоњења. од којнх су они уображавали да исте подносе у свој мери н неоправданостн сви њиховн нолнтичкп нротнвннци. бнли они иротнвнпцн у истинн нли само у ображењу. И сав њпхов рад: саољни — донеоје у својим посљедицама оназаЈ^ење нрава ове земље, унцтрашн,и — је управл.ен на задовољење њпхове партајске сујете. нли потребе илп пакости. То. што су у прве дане свога новог роћења на влади показали, виднмо да се врнш — све у већој мери до данас. Одмах по стуиању на владу видимо њиховог нриватног шсФа да са неком ..Формулом" одлази у Беч да сврши оно што нрошла влада инје хтела: да даде Аустрији право највећега новлашћења у трговачким нреговор нма иуговорима. Одмах по доласку своме виднмо да влада са внсоко дигнутом заставом „чисте уставностн* 4 чинн јурпш на тадашњу народну скупгатнну, н ЧПН11 предлог н кораке да је н несазвану раснустн н — народна скунштина би раснуштена. Одмах иосле ступања на владу виднмо да се оџаклнје мннистарске напуннше дописппцнма тућнх новина. којнма . а понменце старој ..Пресп" саоиштава г. Пнроћапац. некакав „програм срнског мпннстарства~. а тај програм шверцује ..Видело и и као вест туђпх новпна печата на првом месту. Одмах носле ступања на владу внднмо нрннреме за нове изборе. II док на механскнм н кафанским клнновнма внсе распнсн новога мнннстра унутрашњпх нослова о ..слободи избора". вндимо да се он оберучке „вежба" у премештању и намештању чпновника из округа у округ, из среза у срез у накрст но Србнјп где год се могло сумњатп да ће ауторитет ког старог посланика да одржи победу. На сам дан нзбора чптају се неке деиеше о „слободном пзвозу** рогате марве. а дошшје се иоказало да то све тек има да буде. алн увек с нретходним одобрењсм бечког миннстарства за свакн поједпии случај. Беч н Пешта с радошћу ноздравише нромену владе у Србијн. Све ове п друге познате п неиозпате маневре нове владе нпсу нромашиле своју цељ. Светн Андреја мнлосрдно се осменуо на њих. Свн памтимо ону лобру ..врев//Нова екушитпна, у којој влада нмаћаше своју ..непзмајсторнсану" већнну бн сазвата за 30 Декембар.

Влада нзлази н|»ед „народ и — на рад, на који ћемо бацитп иоглед у ндућем броју. САДАШЊА БЛАДА II њена законодавна скупштина Скоро ћемо дочекати ирилику, да садашњу владу видимо онет окружену људима нз народа н чиновништва, којн титулу народних посланнка на себи имају; скоро ћемо видети у раду тело државно коме је ираво законодавства од народа иоверено н које је нрошле зиме својим дугнм бавл.ењем овде мећу нама н својим делима особиту успомену о себи оетавнло. Оно се јавпло као морална целнна н лнчност, са жнвотом њему својственим и са јако нзраженпм особинама. које карактернстшгу његову саетављају. Оно је, као такво. ностало предмет нашег нспптнвања. носталоје иредмет наше политичке историје уоиште, а ионаособ нредмет историје, нарламентарнога нашега живота и рада. С тога је остављена сваком сувременнку слобода н нраво. а иекнма је п нарочнта дужност, да прошлогодишњу скупштину проуче, унознају и евету је представе онако, какоје она у истинн ностојала; те да тако објасне оне необичпе појаве. које смо од ње видолп н но којнма ее она нремного разлнкује од свнју досадашњпх скуиштнна напшх. II за то. што се тако разлпкује, а оиет ће се у животу јавитн из нстих елемената састављена. да на пољу законодавства радп, — за то, унраво, и јесте нотребно да се зна суштпна њенога бића п рада. те да не бн од ње друге плодове пшчекнвали, до оне које је сама ноказала да је способна да раћа. Такав разлог и потреба нзазвалн су н ову штудију, која се овдејавностп иредаје. н кој°.ј Ј е за нредмет узета влада н скунштииа, као две чињеннце које у законодавству неразлучно двојство еастављају. Но овакав рад, у колнко има своју корнсну страну. у толико је с друге тугаљив п неповољан. с тога, што. кад се од ошптег носматрања моралне какве целнне на делове њене преће. опда се човек еусреће својнм ногледом са лнчностнма нз којнх се она састојп, н тада оцена на ове већ теже пада него кад се заједно са осталима узимају, н покреће осећања која таквоме дејству одговарају. Но сама ствар јавне радн.е нзазпва собом такве еударе, н онај којн је бно вољан да се па поље јавнога рада истакне, тај треба да буде готов и да оцене оних којнх се тај рад тиче, без замерке прпма. Псто тако он не може бити ноштећен од прекора п осуде н због личнпх махна н недостатака, ако се наће да овн могу бнтп узрок некоме његовом ностунку н раду за којн је пред другнма одговоран. И с таквом оградом прелазнм на пред-