Srpska nezavisnost

Е с ОЈ 17.

СУБОТА. 31. ОКТОБРА 1881 ГОД.

ПЕЕЕ ЗЛ ^3217: ■ IЛ ГОДПНУ 24 ДИН., НА. ПО ГОДППЕ 1*Ј ДНН., НА ЧЕТВГТ ГОД. 0 ДИН. 31 ССШ2 2ЕИЛЕ НЛ БАЈГКДЗСКС^ ЗСДТЗТСКГ. ИА ГОДИНУ 30 ♦РАНАКА, НА ПО ГОДННЕ 15 фр. на ЧЕТВРТ ГОД. 8 Фр. ЗД ^7СТ?:-7Г1?СКГ: НЛ ГОДННУ 15 ФОР. У БАНК., НА ПО ГОД. 8 Ф. НА ЧЕТВРТ ГОД. 4 Ф. 31 С32 ССТ1ЛЕ 1?НАЗЕ : НА ГОДННУ 36 •РАН., НА ПО ГОДННЕ 18 ФР., НА ЧЕТВРТ ГОД. 10 ФР.

ГОДИНА I.

ИЗМЗИ У 5Е0ГРАДУ УТ0РИШ1, ЧЕТВРТИОI, СУБОТОН и НЕДЕЉОИ

УРЕДННШТВО ЈЕ И АДМИНИСТРАЦНЈА У КУЕН Г. ТоМВ ЛНДРЕЈЕВПКА ОБПЈПГКЕВ ВЕНАЦ.

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ: 11РВИ ПУТ 20 ДНН. НАРА 0Д РЕДЛ, А И0С-ГЕ СВАКН ПУТ 10 ПР. ЗА ПРИИОС.1АНО 50 ПАРА ДНН. ОД РЕДА. Руиописи шаљу се уредништву, а претплата адтинистрацији ..СРПСКЕ НЕЗАВ2СН0СТ 2". РУКОПНСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ. НЕП.1АЋЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈУ СЕ.

БЕОГРАД 30, Октобра. Колико је узбуђење иропзвео у Русији случај митрополита Михаила. види се ич ових речи „С-Петербуреких Вједомости" од 25 о. м. Сегодни мн пе получнли ни телеграммг, ни нисемт> изт, ВЂЛграда. которил хоти сколвко-нибудв разт.лснили бн д-вло митрополнта Млха■за, зтого мастнтаго борца за сербскук> народностг. н православје на Валканскомт. нолуострови. Н ђст о наснлЈнхЂ совергаеншЈхт, надт. митрополитомт, Миханломт, болизненно отозваласБ вт, оердцахт, вст.хт, руссг.нхт, лмдеи и всђ почувствовали ту обиду, которан намт, нанесена вт, Вилграда. (Данас нпсмо добили ни телеграма ни писама из Београда, којн би којико-толико ](а:!Јасннлп ствар митронолита Михаила. тог уваженог борца за српску народност и нравославље на Балканском но.туострову. Нест о насил.има свршеним над митрополитом Михаилом оДазвала се и заболела је у срцима свих Руса н свп осећају ту увреду, која је пама панесена у Београду). Ми само имамо приметитп. да је тај исти најстарнјп руски лист, има 154 године како пзлази. Но најзначајннје је, што је тај лист носле 19 Октобра црошле годпне поздравио нову в.таду са добродошлицом п да сс „Видело" онда гим поносило и хвалишући се прештамнавало чланке и дописе С. П. Вједомоств," у којима се ова влада хва.тнла. Па кад нсте те новине сад говоре тако. као што се види. да како тек мора да пишу оне остале руске новине. што нису никад ни хвалнле ове владе и што нам или недолазе, илн нам се не пропуштају V! САДАШЊА ВЛАДА и њена законодавна скупштина (Наставак) Но што је још горе н црље. еада ми не смемо да иримимо иод <-воју заштпиу нп онога брата нашег који неће томе господару н његовом наенлничком племену евоЈУ к рв да потслони. који нсКе њнма н иротиву еебе и евога народа. као војпнк да служи : и од сада Ке ове племенитс одметнике наши жапдарМ| 1 н ианх ри хватати н онн Ке их џелату ау !тријском нредавати. О. да дивна угледа, што иам пред Сриством и ('ловснством створн влаДа, која из велике д р у ж б е са Аустријом н у с л у ж б у њ е н у У Н е! (), да велике утехе и ноуз-

дања за браКу нашу — из мсста које је од њих „срнеким пијемонтом- нрозвано! Да нре1)емо сада на друго ограничење уговора. којим је наша независност такоКе окрњена. а норед тога смо још лишени једне слободе рада којим се н иолитнчкп опстанак наш условл.ава. Позпато је, да се иокрет наш друштвени у нравцу радње тако зване индуетрпјске врло слабо до сада јавл»ао. и што га је било. да се са одвеК малпм успехом иоказао. Узроци су нам такође билп иознатн, и мн смо чекали. кад ће једпом ови престатн или се умањити. па да и у том погледу код нас на бол>е но1)е. Надалп смо се, да Кемо и ово иостиКи. кад до евоје нотнуне самосталности дођемо. Но зла Немезис, опако божанство освете. не хтеде пас ни у овоме блажнјем погледом сусрестп : оно занесе памет нашнх нрвака, те нам још горе прплнке за домаћу индустрију створише. Прим.веним уговорима њој су одузети неопходнп услови п могућност да се код нас развнти може, по њима пе само што не можемо на границн никакву аустријеку конкуренцију са иашим пропзвођачима спречити. иего још не смемо овима нн сваку олакшицу у њнховим нредузеКнма чинитн. Тако. на прилику, шећер. којп се много код нас троши, сав се са страпе доносп, и велика бн корист за земљу била. кад би се нроизводња шећера код нас иодигла. те да толики новац за њега туђппу не дајемо. Алп таква нроизводња могла би се код нас нодићи само онда, кад бн се или страна конкуренција снречила забраном увоза шећера, или кад бп се ослабила иоднзање царнне на граннци. Но мн. но реченнм уговорима. не можемо нн једно нп друго чинитп: н не само то, него пе смемо нашим произвоКачнма онроститп пи ону трошарину, или таксу што смо на шећер само из Финансијске нотребе ударили; и кад бн то учинили. обвезанп смо уговором да не нанлаКујемо таксу и онима, који шећер као ту!) Фабрнкату зсмљу доносе. Дакле. као вазална држава. могла је Србија на шећер, норед царнне н трошарнну ударити, и могла је од ове трошарине ослободити домаћег произвођача и продавца шеКера: а сада. као независна, лишена је тога ирава. и не само што је изгубплаједно вајвеће пренмућство домаћс слободе. него је тпме још подписала смртну пресуду коју је непрцјатељ напред изрекао сваком индустрпјском чеду њеном. ако би га судбина на овај свет жнво донела. И на то нас самоубијство папеде миппстар који се као први зналац нолнтичке економнје хваљаше; но који примсну свога знања у протпвпом иравцу нзвршп који је,<>ао што сс често дсшава код дубо^пх ; научењака, у великом научном заносу, променио предмет своје при-

мене и место да курјака гаћа он је у овце опалио. А каква су и колнка друга зла, која овн Јтоворн Србији доносе, то би се дал>ом аналнзом доказало. Но према овом оинггем ногледу н малом размеру овога нретреса. довољно ће битн ово што је до сада наведено. те да се види карактеристика политпчког рада садашње владе у односпма снољашњим; а сада да видимо да ли су јој дела унутрашње полнтике боља и да ли се бар њима пред светом похвалити може. И овде да узмемо што је главно и но чему се н о осталоме судпти може. Кад би ко цредсказнвао, да ће на трњу грожће а на шинку смоква родити. томе би само детињска намет могла новероватп ; а кад бп се којим чудом на овоме бодљивом шибљу доиста такав благороднп плод нојавио, и онда би онрезнн људи посумњали. н сматрали бн га као иревару растнњскога божаства, које хоће тиме да човека у неко искушење доведе. Тако бп псто бпло, кад би се и у свету моралноме слнчна нзмена нрироднога норетка догодила. И, ако се игде такво што може догоднти, то ће пајире бити у овој земљи чуда и свакојакнх прилика. И гле! Ми већ такву прилику очима гледамо! На опоме стаблу где су расле завере, пздаје, освете и прогонства; кврге, шпбе и точкови, — где су за ноћ иицали ванредни судови н комиспје са судском влашћу.—тује сада нроцветала бри?а за иравдом и жеља за независношпу судија; оно што нам је нреће онориим својим нлодом п глас I у грлу одузимало, то пам сада пружа слободу и ннсања н говора и по:'.нва нас да нод његовим хладом ова блага земаљска уживамо. Но ко сме примнти дарове кадпх Дапајцн нодносе? Ко ли доћп под дрво. око којега се свака авет врзла?! Треба се само нрекрстнтн, н опсене ће одмах са наших очију насти. Судска независност или закон о судијама јесте дело којим се влада заиста хвалнти може. али не за то што је њиме срећу народну каквим новнм нолитнчкпм приплодом увећа! ла, или што је, као ш го сама каже, већег задоволења п јемства иравди дала, — већ за то, што је на рачун правде своју нартајску ствар нод сигурпнјн заклон ставила и што је најсветнју и најуваженију установу ; земаљску обратила у свој утврћенн стан и њене јаке бастијоне у.зела , :*а одбрану у обновљеној својој борби иартајској. Влада дакле може за I то евоје дело, као добнтак\ највише себи чеетитатп. али не толико нра- | вди и иароду, којега оно само ску- ; ! но етаје. А, да за оваково тврћење ј и основа нма, најбоље се може виI дети кад се закон у његовој при- , ! мени поемотри. По томе, овде се | ! неће интатн: какве и колике иравие ! I вредпостн овај закон нма, као нн I које му место у литературн нашег

законодавства долнкује; неће се тра жити, да ли је решењем нитања о непомнчностп судија више озбеђен личнн интерес самнх суднја пли интерес правде. којој ови служе; да лн смо овим законом, внше него пре. заклоњени од несавеспостн при сућењу. п да ли је изиаћен бољи начпн да се ова хвата н казни, то све остављамо да пспитују и доказују људи којпма је то предмет и нарочита задаћа рада. а ми ћемо се само занитати н оценнти : д а л и је овим законом ностигнута она цељ која се у опште при нитању о независности с у д н ј а з а м и ш љ а л а ? Д а л и с у т. ј. с у д и ј е з а и с та н о ст ал н сада независнн, н по т о м е д а л н ј е м о р а л н о с т ање нашпх судова сада бољ е н е г о ш т о ј е н р е б и л о ? На ова суштаствена пптања о једној тако важној установп земаљској. нема сумње да бн сваки рад био опо што је боље казати. али шта ћемо, кад ствар сама о себи тако не каже ! Судови нам самн псповедају. да морално онн сада горе стоје, п ако се поправљенпм материјалннм стањем нижих суд1да то у неколико покрпва. жА. то веће зло дошло је у судове од наонаког увођења новог закона у живот, које треба овде забележити као најнеобнчнпји случај контраста и недосљедностн што се у поступцнма грешннх људи могао појавитп. А одговорпост за ово пада колпко на мннистра коме је закон на пзвршење иредат, толпко п на скунштпну. која као да је и сама хтела да оваком недоследношћу себи верна и доследна остане. јер узмнте у оцену овакав ноступак : Издаје се један закон на новим н, рецнмо, бољнм основнма, н њнме се, унраво рећи. о б а р а оно начело на коме је прећашњи закон постојао и које у законској нрнменн није добрих посљедпца нмало. Дакле једно сс осуђује као рђаво, а друго прпма и уводи као добро: н нема сумње. чпм се нешто као боље призна и прими, одмах се треба по њему н управл.атп; јер кад би се друкчије раднло, већ би то бпо рћав знак за карактеристику љуцку. Такав је био случај и са нашим новпм законом о судијама. Поставл.ање судија. свију без разлике, но староме закону, завнснло је од пзбора надлежнога мпнпстра. — а по новом. уведепо је начело колегијалног избора за судије вннгах и председнике нижнх судова. Паћено је, да ће бнти веће гарантнје за бољн н правнчнпјн нзбор кад внше њих бпрају, него кад се го остави увићавности н оценн једнога човека — мшшстра, који се нрн нзбору н слабошту каквом руководити може. На таквом је дакле начелу закон напнсан, издат н објављсн: али и носле тога ми виднмо, да се оиет иоставл>а но староме начелу и закону, којн је као рћав