Srpska nezavisnost

БРОЈ 20.

ЧЕТВРТАК, 5. НОВЕМБРА 1881 ГОД

ГОДИНА I.

1и '■ ■ Л 04 .«»-• П» 110 П)Јр. 1Ј «В . НЛ ЧИ.Г1. ЈЧ.Д. 6 Л-». 32 2ЕИЗ:2 а! ПС-ТГСТ-Е. ИА годмн/ :У> ♦РЛИАКА. НА п(Јгодрнк 15 »р. на чбтврт год. 8 фр. 31 17СГ?:-|Г1?СК7: НА ГОХ »НГ 15 ФОР. У ВАНК.. НЛ 00 ГОД. н ♦. НА чкгвгт год. 4 ♦. и СЗЕ :7Г1С ~'Ж132: (1А ГОД1НУ 36 ♦РАН., НА по годшв 1Н ♦Г.. ИА ЧЕТВРТ год. 10 »г-

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ УТ0РНИН01, НЕТВРТН01. СУБОТОМ и НЕДЕЉ01 ХХ:Е:*^о:^Л: 1

ЈРБЛНИШТВО ЈЕ Н АДМИННСТРАЦИЈА Т КГ"КИ Г. ТоМК ЛНДРВЈКВИКА ОВНЈИКЕВ ВКНАЦ.

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ: ПРВИ ПГГ 20 ДИН. ПАРА ОД РВДА, А ПОСЈЕ СВАКН ПУТ 10 ПР. ЗА ПРНПОСЛАНО 50 ПАРА ДИН. ОД РЕДА. Руиописи шалу се уредмиштву, а претплата адтимистрацији „СРПСКЕ НЕ31В2С2ССТ2". РУКОПНСИ НЕВРАЋАЈУ СЕ. НЕП.1 АТ>ЕНА ПНСМА НЕ ПРНМЛЈУ СЕ.

МИТРОПОЛИТСКО ПИТАЊЕ

МННИ«"П'А Просвкте и цгквепнх ПОСДОВА

У уводном чланку 1(ј бр. кашсга .тста изнели смо читаоцима радн»у архнјерејскога саГ.ора п *актично смо докалали, да су неосноване биде оне најзнт _ лГ 'Тжје речи, којпма се епископ Лојсеј послужно у свом распису од 24 Октобра ове год. а које гласе: „за застушгака љсговога (г. митрополитовог) поставл>ени смо ми и сабором прнзнати. као тто гласи СЈВ 2 од дапашп.ег", Главни наши докази били су ови: 1., Што је под С-ЈО 2 забележен само указ. којим се епискон Мојееј поставл.а за застушшка митрополитовог, и пгго је тај акт од СД? 2 био у сабору 20-г а не 24-г октобра: 2., Што је дц)хиј^рејски сабор 21-г и 2Л-Г октобра протестовао код министра просвете и црквених послова за митрополитово разретење, које је противио канонима и законима земалским, те јс тим протестом објашњен смисао онога акта СЛ2 2; почем је близу намети, да кад би сабор могао 20 октобра канонски признати Мојсеја за заступника митронолитовог, не би могао 21 п 23 октобра заједно с Мојсејем устајатп нротив владине незаконитостн ; н 3., Што су енископи ннсмено иротестовали нротив епискона Мојсеја. како јс смео у свом распису рећи. да је „сабором нризнат". кад о томе признању нпје никад било ни говора у сабору, п како је смео рећи да је акт С.^г 2 од 24 октобра кад је тај а!;т од 20 октобра. Против тога нашег уводиог чланка изашао је службени чланак нз тфквеног оделења министарства просвете и црквсних нослова у 23!» бр „српских новниа" под службенпм делом. Ту нам се отворено каже. да смо „неверно изнели радњу архијерејсног сабора." Пре свега нека читалац зна. да Овде под црквеним оделен.ем иа.ка разуметп министра просвете и црквепих нослова. т. ј. онога миннстра, који је предложио, те је збачен митрополит. Без наредбе министрове не би могло бити тога службенога чланка. Министар Новакови!., дакле, иама велн, да смо „неверно изиели радњу архијерејског сабора" Да видимо је ли то истина што министар каже.

У миннстровом службеном чланку ми налазнмо и ове речи: „20. октобра епископ Мојсеј прочнтао је сабору указ, којнм се он поставл>а за заступннка у админнстрацнји архијепископије и митрополпје" и „тај је указ заведен у нротоколу под С Ј М 2 и Пз ових министрових речн излазп јасно као дан. да је првн наш доказ истиннт. ^Министар, дакле, службено нотврНује, да је акт СЛ? 2 био у сабору 20. а не 24 октобра а тим је н сам министар нобио Мојсејеве речи у распису, да је бајаги СЛ»2 од 24 октобра. Што се нашега другога доказа тиче. министар и сам вели, да је „21 и 22 окт. вођена преписка између г. г. архнјереја и министра просвете н црк. послова о ноложају архијереја": али нам шшако не признаје, да је то бша преписка између еабора и љега, него просто нзмеђу архијереја и њега. Ево >шннстрових речи: „21 и 22 Окт. није било ннкаквнх саборских седнпца Ова два дана вођена је нреииска измећу г. г. архијереја н мннистра нросветс и црк. послова о положају архнјереја у опште, што по самој нрироди својој не спада у круг рада архијер. сабора. па с тога није нн ушло у протокол архијерејског сабора." Овии речнма минпстар не само да не признаје номенуту нрениску архијереја за саборну. иего тврди чак и то, да 21 окт. нпје нн било седнице сабореке. Овде смо се мп сударнли са министром. Ми смо рекли да је 21 октобра била друга седннца саборска. а мииистар ево сада всли, да то није нстина. јер тога дана, вели он, није би.то ннкакве седнице Ми не знамо зашто мииистар овако у јавности велп. Ми не знамо. како смс министар службено норицати оно. што у ствари цостоји. Ми најноузданије знамо, да је : сабор архијерејски 21 Окт. напнсао, потписао и послао званично ; нод нумером писмо мнппстру про, свете и црк. нослова. као нротест нротив незаконитог постуика владе с мнтроиолитом. Ми знамо, да ее то писмо ночнље речима: ,. саеор архијерејски •. Ми знамо да се у том нпсму од стране .сабора архијерејског- изјав.кује .. дубоко сажаљење '. Ми знамо да се то нисмо налази и у архнвп мннистарс тва и у Ј архиви сабора архијерејског. Ми I знамо да је мннистар просвете баш

на то такво ннсмо одговорио 22 Октобра. Шта више, мн знамо и го. да је и 23 Окт. сабор иослао министру писмо, које се онет ночиње речима: „еабор архијерејски"; но кога ипсма влада ннје хтела примити. Ако минпстар хо!.е да увери срнски иарод, да мн овим не говоримо нстину, нска изволи штампати оно иисмо, које је добио 21 окт. од сабора архијерејског, па ће сваки видитп. да лн је ово наша новинарска нлн службеиа саблазан миннстра нросвете и цркв. послова. Ако миннстар не учинн ово, значиће, да је неистину говорио у свом службеиом чланку. Што министар вели, да овај иротест еаборски ннје ушао у протокол, нмамо да нриметимо озо: У сабору архијерејском нма једна тврдо повезапа књига. у коју се на чисто преписују евн предмети саборскога већања п одлуке саборске по нумерама редом, па се нспод свију тих нумера у последњој седници нотпиеују свн архијереји. Један тај потпие важп за рад целе ееснје саборске. Уписпвање запиеникау ову књигу бива обично на крају сабор; ске сесије. Због тога су архнјереји често иосле свршених седница по иеколико дана чекалн, те да овај протокол нотпишу. По овој књизи не може иикад да се зна, шта је кога дана рађено у сабору, јер ради лакшега прегледа нумере иду једпа за другом од ирве до- поеледње саборске седнице. Мећу тим, еекретар води дневне иротоколе свакога састанка. и ио овим нротоколнма може ; се увек дознати, шта је кога дана у сабору раћено. Од 20 октобра, — Г.ада је била ; нрва седница саборска. на до 23. октобра до нодне није нншта уписивано у опу тврдоновезану књигу — нротокол. Другим речима. докле ] год је сабор архцјерејски био сложан у одбрани према влади. дотле је ова књига мировала. Али је секретар редевно водио дневне заииI сннке. Кад је 23 Окт. у сред нодне мпнистар Гарашанип одвезао епиI сконе у мнниетарство спол.ннх пој слова. п кад је но речима министра просвете услед „личног објашпења ј г. г. архијереја е владом Његовога Внсочанства постнгнуто узајамно споразумл.еље по предмету номенуте ! ниемене нрепнске." тек је онда ен. ! Мојсеј по иовратку из мннпстареке седнице узео оиу тврдо новезану књигу на је паредио, да се у њу

унишу еаборске одлуке од лрошлих седница. и то, као што министар вели, _у духу и иравцу, који је постигнут нутем сноразума с владом." Протокол је саборски дакле, граћен нрема духу и иравцу воћенога разговора нзмећу епископа и министра у мннистарству спо.гннх послова. а ве нреиа нравом раду саборском у саборским седницамат Ввезговога. разуме се. ннје никако чудо, што у ову књигу није забележен ни једаи нротест саборски, на чак 1Ш то, да је сабор 20 Октобра отворио виеокопреосвештени г. мнтронолит Миханл ; и ако сам министар у службеном чланку велп : „20 октобра еаетао се архијерејски сабор, и г. мнтронолнт Мпхаил. пошто је прочитао указ о разрешењу од адмпнистрације, нзговорно је неколико опроштајинх речи и оставио сабор." Нама кажу, да ничега од овога нема у тој иовезаној књизи, и ако је речено било у саборској еедницп 20 октобра. да у главпн записник уће сав говор г. митрополита. То. вал.да. није било „у духу и нравцу ностигнутог сноразума с владом" на, наравно, нпје ни мо1 гло ући у ову књнгу. Нека. дакле, чпталац зна, да миниетар подразумева ту"тврдо повезану књигу, кад ве.ти,- да она препиека _'није ушла у иротокол архијерејског сабора". а министар нека зна, да ее ирот-околом саборским. пнсаннм „у духу н правцу иостигџутог споразума с владом" не може уништитп прави рад • еаборски ; јер. „ако је ђаво 1гату појео. тенсија је остала." Ако рад сабо])ски нпје забележен у тврдо иовезаном заипсннку саборском. оетао је забележен у диевним нрогоколима, којн су верно вођени на обичној грешној хартијн. Поред гврдо иовезаног иротокола стоји н архнва еаборска па „ако коза лаже, рог не лаже." Не може се овде миннетар нн мало номоћн тиме, што су епископи 24 окт. „потпиеалн нрепис саборског протокола, у који преннска није ушла, а нпсу том ирнлико,м никакве прпмедбе на то чинили. Ми пмамо доказа, да су епиекопи незадовољии тим иротоколом, и акЛ ! су га не пазећи потписали. Ми знамо чак и то, да има нротеста због I тога нротокола. Још само једно. Мипнетар у службеном чланку вели, ,,да ее архнјереЈски сабор но I нредмету указа није Ш1 упуштао у оцењивање предмета пошто оно не