Srpska nezavisnost

ГОДИНА I.

-дЈЕНЕ ЗД СРВ8Ј7: на годину 24 дин., е v годшгк 12 дин., на четврт год. 6 дин. 31 С=Т2ЛЕ 1 4.Г Е1 ЗЗЛТСТСКГ. ■л годнну 30 ♦рлнабј 4 л по годннк 15 *р. на четврт год. 8 «р. , АУСТР0-7Г, 1?СК7: вл Г0ДНН7 15 «0р. У вк., нл по год. 8 ф. НЛ ЧВГВРТ год. 4 « ЗШЕ сстт 1РЖАВЕ: вл ГОДННУ 36 •РЛН., НПО ГОДИНЕ 18 фр., НЛ ЧЕТВРТ ГОД. 10 »Р.

Вепке новине пе), о којимн се

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ УТОРШОИ, ЧЕТВРШ1, СУБОТОН и НЕДЕЉОМ УРВДННШТВО ЈЕ Н ЛДМННИСТРЛЦИЈЛ У ОТД Г. ТоМВ ЛНДРЕ 'ЕВНЋЛ ОБНЈН1.ЕВ ВЕНЛЦ.

ЗД ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ. ПРВИ ПУТ 20 ДИН. ПЛРА ОД РЕДА, А ПОСЈЕ СВАКП ПУТ 10 ПР. ЗА ПРИПОСЛЛНО 50 ПАРА ДИН. ОД РЕДА. Рукописи шаљу се уредништву. а претплата адтимистраци/и „срсске ггзхагсгостг". РУКОПИСИ ПБ ВРАЋАЈУ СЕ. НЕПЛАЋЕПА ПИСМА НЕ НРИМАЈ.У СЕ.

БЕ0ГР& 6. Новембра.

['риоуна" (ТгЉи», да стоје близу

бечким владннишруговнма, нанме оној струји. којае највпше номагала ширење аусвијског ун.тива на исток, радн нослфњивања Аустрнје, — довосе у воме броју од недеље чланак модјасловом: „Наши односи према Рмџи." Пре свега напјтњс ннсап. како поред свег увер^а г. Калаија. да су односп монарлје нрема свима државама јевр»н«нм добрн. ти односи нрема Р/сиј! очевидно ;:апи њу. То ее вијн а само с тога, што је изостао ератк ћесарев с руским царем. р сајш нз непрестаног иабахнван,аМа1 |ара против Русије него то довзује и врло необичан сжучај. нгтфе војнн помоКник прн руском поданству у Вечу. генерал Фелдман, <јростпо се с Вечом а није добиајод ћесара ни једног одликовања. |о може нрогумачитн велн „Трибуа". само она вест „Новог ВремеЈ", но којој је Русија изјавила срцкој владн своје највеће незадовол<тво због њеног поступка са митј)01|лнтом Мтааилом, те изјавила ж^у, Да се све опозове. што се г<< учинпло против тог архинастир! .Трибуа" паставл.а овако: „У тојјтвари, унраво у целом одноеу ОрОтје нрема Аустрнји лежп језгра нггагодностн и незадовол,< тва измћу Веча н Петрограда. У Руеије б морала сасвим утрнутн свака свјст кад не би видела шта се у Београу ради. Помсћу Русије извукла е Србнјаиз очајног положаја поае Ђунпса: руском крвљу и рускизј златом Србпја је могла да почш другп рат протнв Турака, потујених ве1> на све стране, н да задобп'е ону земљу, која јој се носле ни берлпнском конгрезу уступила. Ррб^гја има данле Русији прилнчнЈ све да захвали што данас јеет и пто данас нма. па онда се није чуд)тн, ако се садања безу■ словна <наност Србпје Аусрији сматра у 11<трограду као неблагодарност п (ад из тога изађе зловоља према сј-мњичењу, којнм, као што ее зна. ми (Аустрија) нпсмо никад Русију штедили. Не шда нам на ум искати од Аустријс да напусти уплнв што јој треба :!Ј нотнуно чување н.ених интереса иа истоку, на против , мп смо увек билн за то. да нашп односи према оалканским земл.ама буду што бол.и, ал' ниемо никада ми-

слили да тиме трсба изазизиваги Русију, као што се то свиди нашим дипломатама и неким нашим листовима. кад наш положај, што смо га у Београду стеклн носле пада Ристићеве владе. изигравају нротив Русије као атут. Толикп нам се не чини да нам вреди пријатељство г. Лироћанца. да њему за љубав стојимо против Русије непрестано под оружјем, јер све трговачко ситничарење на Савн не би нам иснлатило трошкова и онасности, што би нас осмодневно војевање стало, па ни сама нрнправа за то. Док се год наши односи ирема Русији не поправе на основу узајамног ноштовања и искрености, док се год ми будемо са великом суседном нам северном царевином отималп око мале Србије, дотле немамо никаква повода да се поносимо дипломатеким успесима. што смо нх у Београду извојевалн " Толико „Трибуна." Когод буде то прочитао. разумеће, за што ми то нзиосимо на нрвоме месту, а не под обичним насловом „и.з листова." Сваки ће разумети, да то може лако бити наговештај обрта у аустријској политицн према Србпји, а тај би оГ>рт био толико понижење садашње срн ске владе, од кога се горе не може ни замислити. Ако Русија буде заиета ношла дал.е путем, којим је ударила својнм тужбама на српску вдаду, због случаја са митронолитом. а огорченост је у Русијп толика, да се руска влада не може томе ни одупретн, онда је сва прилика. да Аустрија нити ће хтети нити ће смети да се завади с Русијом .за л.убав г. Пироћанцу"; онда би Аустрија I дошла у положај онога „јунака" наше народне песме, што „намет| киње неће." Ал' како бн недостојан. како жалостан. како јадан, како чемеран онда био нодожај те наметкиње ернске владе! Свака влада треба да ,је с народом у некој свези, која се, п ако је нрнвремена, можс упоредпти с браком. ј Замислите да је срнска влада ! асена. а народ муж. Муж је имао неI ограничено поверење у своју жену, те је жена, као што то често онва. у томе нашла новода, да нотражи | милосника и нашла га је у Хајмерлу и Калаију и њиховом заменнку Херберту. Милосник је жену дотле

.залудио", да му је она доносила и гааком и капом. сву је кућу иснразиила. да се умилп своме драгану, иа је још и мужа задужила, само да задовол.в својој страетп. Нријате.Ђе мужевл,е знала је илн растерати нли оговорцти, напослетку је и духовника, кога је муж врло ноштовао н од кога се бојала. да му неће отворитп очи, истерала из куће. Свс је удесила ио својој ћуди ! и страсти, а сиромах муж, као што су већ обпчно такн добри мужеви, тек би се онда јаду досетио. кад ј би му се женин милосник — уселио у кућу. Но срећа је хтела, те муж има Ј велику и силну родбину, која већ не може вшпе гледати. како жепа | упропашћује мужа. Но видећи. да је муЖа тешко обавестити, док му је жсна на врату. поручи милосин! ку да се окане туће жене. јер нна! че ће са мужевл.ом великом родбином имати посла. Милосник је паметан човек. што је хтео. то ~је добио. вигае ее нема ничему ни надатн, јер је добно све што је било за давање, те му је добро дошла [ нрнлнка. да се курталише налене и наметкпњете дајој каже: .. Нди бедо! Зар ја због тебе да се заваћам с ј I јачима од еебеУ Хвала ти на ономе, што еи мн донела од мужа и то остаје моје. Ад' ратос ти дал,ег нријатељства! Ја те не познајем кише!"' Шта ће сад наметкпња, куда ли ће ? Да ли ће јој муж онроетнти, кад га родбипа обавеети? Узда ли се можда жепа-влада у то . да ће ; се муж-народ угледати у јунака нај роднпх песама. у коме је оличен ! узор узвишене српске галантерије, | у Бановнћа Страхињу, те да ће неверну жену одбранити од освете својпх шурака, Југовића? Нека се не узда у то. Није ни прплика. Сграхинић је заштитно своју неверну л>убу од шурака несмелица, што му ннсу помоглп против силног Влах-Алије. Алн живоме Страхннићу.

драге вол,е нустити. да је разнееу, ако не на ножевима. оио бар на дннломатским нотама.

♦€>♦ >♦

срнском народу-мужу помоглн су његовн шураци иротнв силног ТурI чина, што је већ ушао у његову ! баштпну те му ночео палити дворе. I јер ти шураци ннеу Југовићн, то I су Северовнћн. А штојејошгоре но неверну жену-владу. то нису ње| на браћа што кндишу на њу еа се! вера. то су њени девери, а ро^ена браћа мужа јој, живота. неумрлога Страхинића бана народа српског! I Ирема својој роћеној браћи неће народу-мужу нпкад нн на ум наети да ! брани неверну жену-владу. него ће с

САДАШЊА ВЛАДА н њена занонодавна скулштина (НагтаваЕ' Кад <-те ту народу још веће зло на врат патоварнлн, кад сте га радњом политнчком оштетили и понизнли. онда како сада нрема њему стојите. задржавајући се и дал.е на тпма местима/ Зар вас то само не издаје у неистнни н зар се неоткрива тиме права наша побуда, која вас је кретала нре него што сте на владу дошлн н која вас и. сад не оставл>а кад ее над вулканом гњева народног налазнте, а то је : жудња ваша за влашћу и њеним пробитачностима којима хо*ете да се сдадите. па ма ваша управа и горке дане у животу народа овога стварада? Но кад у држави настану оваквн односи између народа ,н његових унравника: кад највшпа државна тела и личноетп не светле народу идејалном еветлошћу угледа у најважнијим дслима државним; кад место одушев.Ђених поклоника и усрдннх служите .Ђа миелн народне доћу нечнсти жрецн који народну тековину спаљују идолу. само да део жртве њима припадне: кад се радом и уенеенма нолитн<п;нм не развија у народу понос н оеећање сопетвене важностп н доетојанства; кад се теретима н дужностима државним не иде 1; цел.п народног еамоодржања и напретка. н они се за то нееносе с вол>ом пожртвовања него е тешкоћом на51ета н глобе државне; кад економио благоетање не увећава еладоети незавнсног иолитнчког жнвота . — онда наетаје жалосни случај тромости и унилости, из којнх немарноет н нрема себи н нрема онштој етвари долази; онда народ заетанс у своме напредовању. н тада наступа песI рећна прилика за морално опадање његово И ово је лоследња и најчемернија чаша која је радњом владе и њене скупштине напуњена. те је од сад народ невољно мора да испија ! Овом радњом етворено је у земл,и ново стање. које природу односа н задаћу државну тако пзопачава да ће мо ми за дуго време себе гледати у једном еку/ <н'ном кругу једностраног рада к<л'н ће на<' само трошнти н у иоли"1Чкн назадак доводити. Од садв главна брига н <тарање владнн« на то ће се своднтп, како ће оха тешке обавезе државне према етранп^ма нспуњаватн; а остале.-велике Полиј тнке нотребе паше у <Јраће се илн нпкако нли еасвпм оск 1 ^ но нами| риватн. Наша влада 0С1 аје ка< ир јевропски. 1< у 1а>' ,1ј - и нрпмању