Srpska nezavisnost

— Ш) —

зато и сабор није ништа друго но саветник царев. Узалуд се дакле издаје парола. да су сви они нротив цара којн су протнв Бисмарка. У Немачкој се схвата нартајна борба тако. да се сабор и Бисмарк данас надмећу ко ће од н>их бо.ге нослужити пару. Увлачити владаоца у ту борбу, и његовпм прокламацијама обраћати се народу. то је Фрапцуски начин, то је метода другог царства у Франпуској са нознатим исходом од 1870 год. Затнм је Рпхтер све гране унутрашње Финансијске нолитике Бисмаркове подвргао жестокој осудп и теретио канцлера оптужбом да се преко мере мешао у изборе, а кад ст избори нспалп против њега, он се сада не обзпре на жел.е народне ве!> у царској посланици отворено наглашава да ће владати диктаторски. Ми поштујемо. завршио је Рихтер, у Бпсмарку великог државника: он је ујединио немачки народ, но и народ је томе припомогао жртвујући крв и имање своје. Такав народ којп је толике жртве принео, достојан је да утиче на владавину п он с правом тражн да се његов глас чује. Појмљпво је да је овај говор изазвао општу сензацију. Што се још никад није догодпло у ,немачком сабору, то је учинио Рихтер са својом смишљеном беседом, јер после њега није нпко више хтео да говорп, и тако је генерална дебата, у којој је један једини говорнпк учествовао, закл.учена и предлог опозиције усвојен да се буџет вратц комисијп. — Цариградски листовп непрестано нападају на Аустро-Угарску, што је увела војничку дужност у Босни и Херцеговини. Многи Турци из тих окупираних провинција дошлл су у Цариград п траже помоћ у султана и порте. И подузваничии листови турски протестују такође против тога и изјављују да се Аустро-Угарска спрема за анексију, те позивају владу султанову да се енергпчно одупре такој намери. — По вестима из Букурешта, министар унутрашњих послова, Розети

ЛИ СФ&К И НИ Х0ЋЕМ0 ДА СНО СЕЛО...." 1. Дивнаје наша Шумадпја. То није зем1>а брдовита. у којој се легу орлушнне. нити је опет иитома ЈГачва са својим карашнма и барама: то није Номорав.Ђе са својим берпћетом. са грозницом и ћермовима. него су у Шумадији дивпо испреплетане равнице и брда. чукаре са лукама, -— то је право таласање висина и низина са дпвппм изгледима п равним висовима. Са висова песма се разлеже по долинама: доле росна трава. горе шумица. ш.гпвар, а по странама виногради. А села, села! та оиа изгледају као маћијски вртови, огрезли у зеленилу. Но има једно село, где је врло мало зеленила, где куће несу окречепе, где се оџаци не беле, где се дању спава. из кога жене носе у варош те продају по два пилета или три ја-

пступиће из мипнстарства, п цримиће председништво коморе. Седнице Дунавске комисије, које су за 10 новембар биле сазване, одложене су за 3 декембар. ИЗ ЛИСТОБА а. , српсетх и грватсетх „Глас Црногорца" иише: У »Народном Листу" задарском, којн нам је ноћас стигао, читамо под „домаким вестима" ово: „Пишу нам из Боке Которске. дне 11. тек\*ћега: „У Кривошијам саставила се је хајдучка чета, која оиасно прети јавној сигурности на овим странама. У чети има неколико Црногораца. и вођа јој је Црногорац и . Што се ту отпор Кривошија у таквом облику преставља. знак је какав бн му се карактер са неке стране нридати желпо. А што се наводи. да у чети има неколико Црногораца и да јој је вођа Црногорац, то је срамна и стидна лаж. Да се таква једна лаж пред очнма покрајинске владе далматинске у једноме листу, који истина није званичан алије за своје твдње свакојако одговоран, у свет пуштати може, то ако није знак времена. а оно је још нешто горе од тога. Ми ћемо се за сад ограничити на оволико у име побијања те срамне лажи. Но усуди ли се „Народнн лист" или ма који други у Аустрији доносити и даље такве или подобпе нитковске клевете, нека зна у напред, да ћемо се с њим друкчије разговарати, па било под насловом .Глаеа Црногорца" (то што се бојимо да нам неће дозвољено бити) било нод насловом: „Барјактар- „Мученик" л Усташ а г Балканско братство а — еле на сваки начин имаће и „Народнп лист" и друти лажови који би њему шљедовалп с нама посла. А примао се ови лист у Аустрију или не. он ће свакаке паћи своје путове да продре онамо куд треба. „Католички лист- нгго излази у Загребу пише о Србији и о догађају са митрополитом Михаилом ово : _У Београду 29. пр. м. било је министарско веће под нредседннштвом самога кнеза и решено је, да се митрополит Михаило умирови и у манастир заточи. Исти дан по подне била је преметачина у митрополији, те узапћена нека писма митрополита, која је измењивао с одличним лицима Русије и Босне. За администратора митрополије најета. То је село — да му иравог пмена не кажемо — Буљииовац. Бул.иновац је бно ласелак, и:}ме1)у трн старинска села. Ностао је на овај начнн: За време Пасманџије, доврл,а од некуда са ј. Осме некакав Јован још са два човека. настани се на међп од трн села н подчини се селу Н. За Јована нрнчају. да је дошао у прној џоки, на ногама врпци. а на главн шубара налик на тенџеру ; није славе ни нмао нити славно и мучно се знао нрекрстнти. Од некуд се уз њега пришљамчи неки Ловро из Приморја. а дошао у црним чакширама до колена; он иостане Јованов зет. Изме}>у 1816н 1820 године ту се настани некаква баба - Ружа са шест сипова и шест ћери. Да ли су јој донста билн рођени синови п кћери, нико незна. тек она је тако казивала. Као кроз сан заиамтио сам ту бабу — Ружу: Круина. дебелоуста бабетнна, а на главн на место конНе био нридевен шарен пешкир; она је знала г намештати илн вуЛи врат. и Од њених сипова

именован је епископ неготински Мојсеј. а за митрополита биће иостављен ениекон ужпчки Вићентије. Ову изненадну вест тумаче свакојако. Једни кажу даје крива нолитика, други, да је он жртва своје ревности за цркву. Ово последње има свога основа. Скуштнна је донела а кнез потврдио закон, којим се установљује до сада непозната такса ири рукоиолагањ}' свештеника и калуђера у разне чинове. Митрополит је иротив тога закона протестовао, јер је он противан догмама. а по томе га он не веже. што је после потврдио н чнним. Због тога да је скинут са свога достојанства, које је 23 годнне отнрављао. Био међутим узрок. који му драго, свакојако је овај чин јасан знак. иако је дубоко пала источна црква. и како је нужно дошла у руке световњака. који ју баш немило грле. кад је мислила. да се отима од слатког загрљаја римске цркве. Пензионирање пок. иагријарха Ивачковиба и садање комегиањв међу нашим грчко-источњацима то исто још боље потврђује. Пе увиђају ли они то? и 6. „Русв^. когауређује чувени руски п словенскп патриота Аксаков, чије је пме нашем свету добро познато, доноси поводом збачења митроиолита Миханла. врло значајан чланак, кога ми у главним поте има саопштавамо нашем свету : п Аустрија живо ради на том да Србију подјарми Она гледа да све ово пзврши тајно, да се као бајаги иико неби сетно, шта она све радн: но у том се баш и састојп лукавство њених државннка. Они су пачинили од српске владе слепо оруђе њнхове нолитике, те сада српска влада својим сопственим рукама руши једну по једну основу српске независтности. а све у корист Аустрије. Српска је влада у особи митрополита Михаила нанела увреду не само Србпји, но и свој правоелавној црквп и целој Русији. Читаоцима л Руса а , познато је већ, каковим је жалосним и пггетним радом, обележило себе такозвано* .напредњачко с мшшстаретво, Пироћанца Новаковића — Мијатовића п Гарашанпна, за крагко време свога бића. Друкче не би могли нп сами Аустријанци у евоју корист учинити„.... Попгго је поменути лист наређао шта су све починили садашњи српски министри. наетавља даље: „...Тако ннско угађање Аустрнји, и толика повреда српске части и политичке независности српског народа, од стране српских садашњпх мппистра, морала је сасвим логично повући за собом и отуђење од Руснје, те помоћнице и заштитнице српске слободе. Ово се све на самом делу осведочило. Званичне и полузваничне новпне пуниле су запамтио сам Крку и Перчу: Крка кркњао кад је говорио. на га прозвалд Крка. а Перча бно сакат у руку — пао у ватру, па му нрсти изгорелн. Крка је дошао ожењен; како јој бнло име — не знам, а звали је Цујана. Кад је бог стварао Цујану. он је замесио рпу блата, на је четири пута будаком креснуо са четирп стране и гурнуо у свет ту чупаву нагрду, која се пнје могла никако научити ни ткати, ни плестн. ни пшти нн хлеба умеситн. С тога је сирома Крка вазда ходао у туђим др^њцпма. Једном је нашао новце код манастира Грнчарице, на велику Госпођу. иа мећао у недра, а они пспадали док сабор није спазно и новце му иоотималп, а он сиромах умало главом није нлатио. Цујапа и лети и зими у сукненој хаљинн. Родила му четири сипа, од којих најстаријег нрозову Мечак. Мечак је био у оба рата у првим редова и куршум га нпје погодио; спавао на кипш, на зими — ништа му није могло досадити нп кнша ни зима. Иретурно је 35 година, али

своје стунце највећим погрдама н увредама ирема Русији н руском народу, имајућн нри таком иослу за цел> да помуте г памети српског народа добар глас о Руеији, и дауннште у његовој душн и ерцу брагску л»убав к руеком народу. Мини* тар нросветс Новаковић. угађајући Ауетрији. избацио је нз глмназија руекијезик и заменио га обавезнн.у иредавањек немачког. / Но на том путу српска влада н њенм руководител»и Аустро-Маџарн сукобљавали су се са човеком, кога је « ав српскп народ љубио н поштовао. Он је био узор српског патрпоте, н елужио је ка^ символ иепоколебљиве везе са »'уенјом. и био снажна нротеегацијл нротиву ових ненријатељских планова. на Руеију. Тај је човек мнтрополит Михаи.то. којн више од четврт века служи искрено и иоштено правоелавној цркви и српск >м народу. Као силнн натриота сриски. он је неуморпо радно за епољну политичку незавиеност и за унутрашњи мир и норедак своје отаџбине Но тако светило у очима ернског н руског народа. било је три у оку Аустро-Угарској и министаретву Пнроћанца — Новаковића и комп. Већ више од неколико месеци швапска н маџарека штампа пружала је ирет на мнтрон -ЈЛИта Михаила, као на човека који смета аустријским илановима, и као на присталнц>" „руске партнје ц , кога свакако треба сузбитн. Још поодавна писале су њихове новине. да је аустријском дипломатском агенту дата инструкција. да настојава на том, да се мнтрополит Михаило удали са свога положаја. Ми ово тражење у колико смо држали за безобразно, у толико нисмо мислили даћесеоно нспунити. Ми нисмо могли веровати, да ће дотле ићи оданост садашње владе српске к Аустрији, да ће она дарнути светнњу чина и заслужно име митрополита Михаила. Нисмо могли ово да верујемо тим пре, што су те Аустро-Маџарске новине обасинљући српску владу похвалним химнама, у мсто време тражиле да се закључи са Србијом војена конвенција. по којој би било дозвољено аустријекој војсци, да може слободпо проћи кроз Србију, да би могла лакше покорити Словене на западу и на југу балканског полуострова. до јегејског моР» Но на то ће мучно да гледа равнодушно српско племе. Па шта онда? Исход је у овој стварн један. Мрзко народу миннстарство Пироћанца — Новаковића и комп. мора да надне. Митрополит треба да се постави на евоје мссто, а нротести синода треба да се предаду на расмотрење новој екунштини. Још две три речи оннма, који се иоругљиво смеју елабости г руске партинема те девојке, која би за Мечка ношла. По трагу се нозиаје куд Мечат; иро!)е зимн но снегу, лети по прашинн илн но блату. Кућа му нрокнсњава, не марн. За њега нема умора. кад има рада, а када нема рада, он спава као зем г.а. Још ннкоме злаучинио није, мањ ако је гдегод од глади, који корен одломно нспекао и нојео илп мањ акоје коју врсту од грожђа очнстио. Кад је Ружа дошла, тада су се у Буљиповцу обрели један Маџар и један ПЈваба. Шта еу скривили у својој земљи, не зна се, али су имена ироменили , крстили се кажу —, а умели су најбоље да харају, бог да им душу опрости. Около 1840 г. ту се настани некакав добеглн низам са неколико других бескућника и један — по његовом казивању — Србин, но занату крвач. цнганпн; он је ковао н кленао мотнке н све што је у томе обзиру требало сељацпма. Ту се још настанио — тако назван по велнкнм брковнма — Брка, од некуд од Косова. Он је много причао о Косову