Srpska nezavisnost

БРОЈ 28.

ЧЕВТРТАК. 19. НОВЕМ5РА 1881 ГОД.

ГОДИНА I

ЦЕ2Е 31 СРЕ2ЈГ: ВА ГОДННУ 24 ДПН., НА ПО ГОДНПЕ 12 ДНН.. НА чктвгт год. 6 дпи. ЗЛ :СТДЛЕ ЗЕ23ЉЕ НА 31ЛКАНСКСИ П0Л7СТСК7НА ГОДИНГ 30 ФГАПАКА. НА ПО ГОДННВ 1б Фр. Н» ЧЕТВРТ ГОД. 8 Фр. 31 17СТРС-7ГДРС5Г: НА ГОДННУ 15 ФОГ. У БАНК.. НА ПО ГОД. 8 ♦. НА ЧКГВРТ ГОД. 4 ♦. 31 СВЕ ССТ1.ТЕ 1?Ж13Е : НА ГОДННГ 86 «РАН., НА ПО ГОДННК 18 »Р., НА ЧКТВРТ ГОД. 10 »Р.

ИЗЛАЗИ У 5Е0ГРАДУ УТОРШО«, 1НВР1Н01, СУБОТОК * НЕДЕШ К-А. ГЛ;Е:^го^: УРВДНШПТВО ЈЕ Н АДМПННСТРАЦПЈА У КУКН Г. ТоМЕ ЛНДРЕЈВВНЋА ОБПЛНТ.КВ ВВНАЦ.

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ: НРПП ПУТ 20 ДНН. НАРА ОД РВДА, А НОСЛЕ СПАКИ ПГГ 10 ПР. ЗА ИРИПОСИЛИО 50 ИАРА ДИИ. ОД РК,\А. Рунопиеи шалу се уредмиштву, а претплата адтинистрацији „С?ПСКЕ нЕЗ^апсЕССта". РУКОПИСИ НЕ ВРЛЋЛЈУ СБ. ИЕПЛЛИЕИЛ ПИСН.\ НЕ ПРИМЛЈУ СЕ.

Оснивачки 0д6ор „,ЈП;^>37хасххххе за ххотхх©2^алга,хх=е Ср>хто2хе 1ХХХ=ХХхгпехзххостхх" јав» ља члановима те дру« жине, да ће ее држати ванредни главни е к у н д р у ж ине, који ће, уз друге неке носло* ве, имати да регаи и то. хоће ли се ирема 6*ом чла» ну дружинских иравила, иустити у оорт и других иет стотина удеоница дружинских, иогато је нрвих пет стотина иоузимано, а удеонице се непрестано и да.ве траже како овде у месту, тако и из унутра* шњости. Састанак скупа биће у недељу, 29. ов. мес. у бео* градској Читаоници у 10 часова нре подне. У Београду, 18. Новембра 1881. БЕОГРЛД 18. Новембра. Кад смо ових дана ирочитали један овдашњи лиет, окренули сно га и обрнули неколико пута. да бисмо се уверили какво име носи. те да видимо кога он представл.а кад се онаком охолошћу обраћа иа адресу < таре заштитнице, свагдапш.е пријатељице и најновије савезнице нагае отаџбине Србије. Да ли је то лист, који представл,а било какву личност, било какву странку, која говорн у своје име, а не располаасе нн вол.ом ни судбином своје земл,е? Може се мнслити колико је било наше изнена!)ен>е, кад смо се осведочплп да лист није никакав други но „Видело" (<">рој 137), орган пичији дууги но владин! И заиста она. влада Пироћанчева, која дапас управл.а судбпном Србије, шнл.е Русији поздраве.каквих до данасзванпчна гатамна српска ннје донела. Ако се прошле :>име у средини народног представништва, од стране њених присннх присталица, и могла чути но која увредд.нва реч за Русију; ако је и влада сама нред народном скупштином могла прећутати нове жртне.

које је Русија нашим Фннансијама припела. — све то могло се сматратн као ошпбка учнњена било из лакоумности појединих л.удп, било као пос.Ђедица нагомиланих послова, које је влада, трчећн стрмоглавице, журила се погато по то да отал.а. Но ево сада имамо пред собом један чланак не, једаи маниФест смишљен, нрокуван. процеђен, који носи на себи печат заједничког дела свију меродавних мппистара. Гдедајући у себп саму Србију , влада тврди да се руска штамна налазп у необичној раздраженостп „ирема Србији ". Ми се смемо позвати на наше чптаоце, којима смо ми у изводу износили важније оцене, којима је руска штамна дала израза поводом великог догаћаја, који се ових дана у највигаој управи нагае цркве и8вршио; смемо се нозватп на аих као на сведоке, да нигде није ту ударано па Србију, но да је, на против, Србија обасута новим изјавамабратске л.убави и савезничких симпатија. Ако је било напада, они су бпли уцравд>ени протнву Пироћаица, Новаковића, Гарашанина п Мијатовића, а ова четири грешна сина Србије још су, Богу хвала, далеко од тога да сачињавају и саму Србпју. И шта веле овп наши крманоши у своме манифесту? Бојећи се, да им у тумачењу њихове мисли не учинимо ни најмању неправду, ми ћемо ево да изведемо из њиховог органа суштнну њену, наводећи овде од речи до речи врсте, у којима се ресумира њихова изјава. Опа гласи: „ На кратко дакле, у Срба не само да нема мржње према Руснји. него је јогат врло жива благодарност иарода нрема њој за све добро које је она до сад Србији учпнила. Али од последњих година Србија је стекла једно скупоцено искугтво. и то је искуство потекло из једног значајног Факта — из једног иакта нуног поуке за Србију. Све дотле могао се народ српски дати занети и сродством крви и нстоветногаћу всре — могле су му учин.ене услуге у нрошлости стварати варљивих надања за будућност, али од како је увидео колико је — међу свом осталом словенском браћом — сиротан њсгов део у снмпатијама Русије, — од како је нобедите.Ђка пред Цариградом свечано свој суд о Србпји изрекла, од тога доба он је нотнуно разумео, да је сам себи оставл.ен и да трсба сам у себи да нотражи помоћи; од тада је за њсга настала

обавеза. да будннм и трезвеним оком у своју будућност погледа н да на дужност своју према себи самом номисли; јер тај Факт на жалост, није био с.тучајан , није био непредвиђен, шгје био наметнут трснутним окодностима, него је бно нлод хладног размиш.Ђања, био је последица строгога рачуна, био је дело хладног и давнаптњег нредумишљаја према Србпји и то је: Сан СтеФански утовор!" Треба ли да објашњавамо намшм чптаоцима смпсао ових манитнх речи? Да говорп какав „Радник" ми бисмо му одбилп на лудило, као што му све и одбпјамо; али то говори ' влада! Она се усуђује да ремети одношаје између наше отаџбине и наше вековне пријател.ице н савезнипе, а заборавља да влада. која ' свагда у име земље говори пе би смела тај тон узети ни према којој странијој земл>п без довољног повода и доказане намере да се хоће да меша у наше унутрашње послове. Нека би такав покушај мешања наступио, па би нас тада сва Европа впдела сложне и уједип.ене да уз владу станемо на браник своје угрожене незавпсности. А налазити такво мешање у осуди, коју је руска штампа изре.^а над једним делом владиним, било би тако исто неосновано ! као кад би ми. којп такође владу за тај постунак осуђујемо, надазили да „Румунска Независност". и бугарска „Марица" вређају нашу незавпсност, што тај исти постуиак владин одобравају. Не, то није озбнљно; влади није било до штампе кад је свој манифест у свет нустила; Ј она је тражнла новода да изнесе на видело како се Аустро-Угарска „у наше унутрашње ствари не меша, нити показује прохтева ча се у њих меша" , „и како је иобедитељка пред Царпградом свечано свој суд изрекла о Србији." ■ Како је Аустрија на нашу независност пристала, то је већ више нута разлагано. Ми ћемо нодсетнти само на то. да је она Србпји у Берлину услове нолагала и жртве паметнула: а како она поштује нашу независност, то гледамо сви свакп дан. то је осведочила и сама влада изишавши Аустрији на сусрет оном злосретном Формулом . којом је бацила Србпју у назад за сто шесет ј година нризпавпш њене турске уговоре! Да лн би г. Пироћаиац, не у размаку од неколико година, но у размаку целе наше нсторпје могао да наће сличнога постуика од стра-

не Русије према Србији? Ми ћемо чекати да нам га изнесе. Ако ми можемо бпти незадовољни нојединим државницима руским, ако се и можемо жалнти на каквог Черкаског, Корсаиова.на каквог Шувалова. пи онда не би влада позвана била да тпм жалбама даје израза у јавпој гптамни; она има друге путовекојпмасе сдужи и којима може земљи више користи а мање штете нанетп. Јавне жалбе ако бп се п морале изражавати могле би наћн места само у незваничној штампп. која земљу не веже. Ако је Русија „свечано" нзрекла свој суд о Србијиу Сан. СтеФану 1878, она га је још свечаније изрекла у Букурешту 1812, у Акерману 1826, у Једрену 1829, у Цариграду 1867 и. т. д. То су све „свечани судовп" којпма је Русија политично биће Србије освештада. За њих зпа г. Пироћанац као п мп самн, он нпје смео и преко њих завађати Србшу са једном државом, која нма да нам изнесе тако евечане документе. Ако где год и дође до каквих незгода, Србија неће хтети да пх њена влада за друго што узме но за оно, што у ствари јееу, т. ј. за илеменске, ^домаће размирице, које се породички рађају па и расправљају. Но г. Пироћанац, по што је на дому начинио највећи раздор, преноси га и преко граница Србијеп тамо тражи да распирп пламен, који је на нашем огњишту већ распалио. Кчд је у тако опасне нокушаје : 1газио, кад он Русији иодвикује, да он хоће сам да се за будућност Србије „састара" „да су уздања Србнје изневерена. да су \ јој надања за будућност варљива," да ли је он Србији бар боље савез| нике нашао ? Он као да хоће у своме маннфесту да нам каже. да је то Аустро-Угарска, на коју се : Орбија сме и може ослоннтн за ! своју будућност, он то говори да I оправда оне грозне заблуде, кроз [ које ево већ годину дана водп дрј жавни живот Србпје, а сам, у својој души, тако исто мало верује у нријатељство Аустро-Угарске колико н сваки другп Србнн, којп ову земљу љуби внше но свој положај. Зар искуетво отаца нншта не користп си( новима њиховпм? Мора знати Пироћапац, као и сваки други образовани Србин, да је наша млада кнежевнна, од времена свога ослобођења, навођена на разне покугааје искл.учивог пријател.ства, некад са Енглеском, некад са Француском, некад са Ау-