Srpska nezavisnost

БРОЈ 31.

ЧЕТВРТАК. 26. НОВЕМБРА 1881 ГОД.

ГОДИНА I.

за с?гз.т: на годину 24 днн., на 110 ГО.ТНИЕ 12 ДИН., на ЧЕТЕРТ ГОД. дцн. 32. СС72ЛЕ ЗЕК1; Н2. ЕИКАНСКСК ПС57СТСК7на годину :<0 франлка, на по године 15 фр. на четврт год. 8 фр. ЗА 17СТ?С-7Г1?СК7: на годину 10 фор. Г БАНК.. НА ПО ГОД. 8 ф. НА ЧЕГВРТ ГОД. 4 Ф. 21 СЗЕ ССТИЕ 1РНАЗЕ : на годину 36 фран., на по годннб 18 фр.. на четврт год. 10 фр.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ УТОРНИК01, ЧЕТВРШ1, СУВОТОМ н НЕДЕЛ ј ОМ ЦЕЛОМ Т уредннпггво је н администраппја У куки г. томе лндрејевпћа обилнкј. .> венап.

ЗА ОГХАСЕ РАЧУНА СЕ: ПРВИ ПУТ 20 ДИН. ПАРА ОД РЕДА, А ПОСЈЕ СВАКН ПУТ 10 ПР. ЗА ПРИПОС.1АНО 50 НАРА ДИН. ОД РЕДА. Рунописи и/аљу се уредништву, а претплата адтинистрацији :,С?ПСКЕ НЕЗДВИСНОСТ2". РГКОИПСИ НК ВРАЋАЈУ СЕ. НТ.ПЛАЋЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈУ СЕ.

Оенивачки 0 д б о р „Др>37-25сххххе за потххомагаае с;рххск:е зкгехзххсстхх" јав» ља члановима те дру« жине, да ће се држати в а н р е д н и г л а в н и е к у и д р у ж и н е, који ће, уз друге неке посло* ве, имати да реши и го, хоће ли се нрема 6*ом чла< ну дружинеких правила пустити у обрт и других пет етотина удеоница дружинских, ношто је ирвих иет стотина ноузимано, а удеонице се непрестано и даље траже како овде у месту, тако и из унутра* шњости. Састанак скуна биће у недељу, 29. ов. мес. у бео» градској Читаоници у 10 чаеова нре подне. У Београду, 18 Новембра 1881. ВЕОГРАД 23. Новембра Поред многих незаконитости и ненравилности, што их је до сада, на штету српских права и интереса, извршило Пироћанчево министарство „чисте уставности" ; поред небројених очевидних гажења закопа од стране тога министарства. на штсту појединаца и Србије у опште. имамо, на жалост, у хронику тих министарских незаконитости да забележимо и једну екорашњу врло велику и значајну незакони. тост нашег садањег министарства. „Случај" је хтео, да и ову не законитост Пнроћанчево министарство извршп чинећи услугу Аустро-Угарској, за коју „Видело", нанадајући онако неразложно на Русију, недавно рече, као да јој садање наше мипистарство ннје чипило нпкакве устунке, пити ће јој, вели, чинити. Но да су ово само празие речи „Виделове", које нс могу преварити никога; да .је министарство Пироћапац-Чедипо и сувише, корак но корак, чинило Аустро-Угарској ие оправдане уступке у многим судбоноспим питањима. то је п су-

впше Јасно свакоме, којн само није заслепљен „виделовачком" партајском страшћу. Давање срнске железнице аустро-угарском агенту Бонту-у под онако теретним условима: онако за Србију теретни трговачки уговор нзмећу Србије н Аустро-Угарске; нздавање својих поданика на стрељање Аустро-Угар! ској: све то. посебине и скуна узето. даје тако јасне п необориве доказе. да је садање наше министар1 ство Аустро-Угарској чинпло и чнпи такве уступке на штету Србпје. какве не може и ие сме да чини никаква држава. која је вољна да одржи своју самосталност и незавионост. 0 свима тим лакомисленим н за будућност Србнје кобнпм уступцима Пироћапчевог министарства Аустро-Угарској говорено је. у своје време, потанко у органима либералне странке. А и јавно мишљење у опште неказало је већ своју осуду о томе. Ми немамо потребе, да се понова враћамо на та пптања. Но ми ћемо сада да се зауставимо само на овој новој незаконптости Њгроћанчевог министарства коју споменусмо у почетку овог па) шег чланка. Ту разумемо онај уступак, који је наша влада учпнила Ауетро-Угарској донев одлуку: да Бошњаци и Херцеговци, и као ау^ стро-угарскн поданицп, могу у Србпји куповати и нмати непокретна имања н аре ратификације нашег ! трговачког уговора са Аустро-Угар1 ском. Да нисмо ову одлуку министарства чптали у званичном делу .Српских Новина 1- ми . ираво да речемо. не би могли ни помислитп ! да би се у Србији нашло мипистара. који би својим „одлукама" чпнили гакву грубу незаконитост, | иовреду со.пог уставо. Ми појимамо ' врло добро сву тежину овог нашег израза. кад рекосмо . да је Пиро| ћанчево министарство том ..одлуком" новредило устав. на зато сматрамо за своју дужност. да то овде н докалсемо. У тој иел>и ми ћемо овде изнетп законе, који ће нотврднти нашу горњу изреку. По закону од 2 Августа 1К52год В./У? <14<> '36. (> стр. 139.), страни поданппи , у Србији не могу имати непокретна имања. А за аустро - угарске поданнке иостојп. поред тог закона. још нарочито нарећење код §-а 423 граћ. закона. да и у случају. кад бн аустро-утарски поданик у Србији непокретно имање паследио, исто 1 не можс задржатн. већ да има-

ње вал>а продати, па само новац дати аустро-угарском поданику. Јасно је дакле да по закону. који још важи , аустро - угарскп ноданици, као странци. не могу у Србпји куповатн ненокретна нмања. А кад то стоји, онда је питање, којим би путем становници Босне н Херцеговпне, за које се тврди, да су ; окуиацијом ушге у царевинску об.гаст пустро-угарске .чонархије (внди акт нашег министарства у ,, Срп| ским Новпнама);" могли доћи до права. да у Србији могу куповати нено.чретног и.мања. Очевидио не друтим нутем, већ само иро.пено.и оног закона који стратшма забрањује куповање непокретног имања у Србијн. А та промена важећег закона у Србији као земљиуетавној, не може друкче да буде, већ путем законодавним. Зна се по уставу ко вршн ту законодавну власт у Србији. Четврти члан устава који глаги: „Књаз врши законодавну власт са скунштином": и члан 55 устава, који вели; „никакав закон не може битп без пристанка народне скушптине издат, укпнут, нзмењен или нротумачен", јасно покаI зују, да у Србији миннстарство није „законодавна" власт. А шта ми видимо под Ппроћанчевнм министарј ством назови уставним? Оно еамо ј на молбу аустро-угарске власти, ( оел садејства народне скушитине. ' као једне чињенпце законодавства. доноси одлуку којом укчда вожеГм ! ,;пкон од 2 Лв/1/ста 18о2 /одине, I даје оустро-угарским иоданицима \ араво да могу у Србчји куиовати ! непокретна имака. Тиме је миниетарство себи арисвојгиг о араво -га\ конодавне власти. Сме ли то бити у уставној земљи? Зар се тако поштују закон и | устав?! А да ли је министарство, газећи на тај начпн закоп п устав. | знало и помишљало, шта су нашп | закони и устав прописали за оне ! који то чине? Ако Пироћанчево миј нистарство није то знало. или хоће да незна, ми ћсмо битн тако сло[ бодни да га подсетимо на то. По I тачди првој реченог закона од 2. Августа 1852 Србин. који би ишао ) на руку странцу. да може имати у I Србији непокретна имања. казии се ! са три >одине гатвора. А но тачци I 1 §-а 121 кривич. аакона чиновник. [ који би себн присвајао законодавну I властказни се лншењем звања или до 1 сто талира. То су казие за приватне и чнновнике у ошнте. А кад мнI нистар или. као што је овде слу-

чај, министарство себи присваја законодавну власт, онда оно тиме вређа чланове 4 и 55. устава. Па може ли, сме лп, такво минпстарство , које ире1 ( а устав. остати без одговорности за то? Ми ие знамо. хоће лн и како ову повреду устава од стране Пироћанчевог мипистарства прихватити народно представииштво; хоће ли оно допустити да министри крње уставом ујемчена народна ирава? Алн то као позитпвно знамо. да је за министре, који себи ирисвајају Јаконодавну власт, ! и тиме вре/јају устав, прописано у члану 101 устава и члану првом закона о миниетарској одговорности, да треба да се ставе у оптужно стање п казне по члану 19 реченог закона о министарској одговорностп. Мннистарство Пироћанац — Гарашаниново као да је мало и предвиђало, на какву опасну странпутицу пде за љубав Аустро-Угарске са оном својом „одлуком" да Бошњаци и Херцеговцп могу у Србији куновати непокретна имања. јер је тој евојој „одлуци" дало арилремени карактер казав. да та одлука важи у _ мећувремсну" до ратиФикације трговачког уговора измећу Србије и Аустро-Угарске. Алп ова привременост те министарске одлуке ншпта не мења ствар. Довољно је, да је гом својом одлуком министарство себи приевојило, ма и при! времено, законодавну власт. н да је оно тиме повреднло закон и устав, на да министри не могу нзбећп одговорност, која је уставом и :;аконима проиисана за њпх у таквнм случајпма. На њпма свакако лежп тешј ка крнвпца. да су но молби стране државе повредили основни закон ј своје сонствене земље — устав—, који су но својој дужностп обвеза' ни. да чувају као драгоценн аманет и светнњу народну. II после оваких очнтих новреда закона и устава од садањег министарства, но молби и за љубав Ау| стро-Угарске. „Видело" још нма дрскостн хвалнсати се. како садање мпннстарстве пс чини Аустро-Угар ској никакве усгунке?! Кад орган садањег министарства ни повреду ' устава не сматра као — да се нај| блаже изразимо — неонравдаии и неопростиви устуиак Аустро -ЈУ' гарској. онда мн не знамо, шта ли ј бн то било што бп „Видело" сматрало као недозвољено и незаконнто I код својих госа?! Зар може битн још | шта више него што је повреда устава, што би „виделовци" жртвовалн