Srpska nezavisnost

БРОЈ 37.

НЕЛЕЉА. 6. ЛЕПГМБРА 1881 ГОД.

ГОДИНА I.

2е22 31 срп.т: НА ГОДИНУ 24 ДНН., НА 110 ГОДИПБ 12 ДИН., IIА ЧКТВРТ ГОД. Г| ДПН. 31 ::тп2 згиљг пд БАЛКЛЗ:К:И П:Л70Т:К7. НА ГОДИНУ 30 ФРАНаКА. на 110 ГОДИНЕ 15 ^р. на ЧКТВРТ год. 8 »р. ЗА А7СТ?:-7Г1?СК7: ИА ГОДПНУ Д5 •0Р. У БАНК.. НА НО ГОД. 8 ♦. НА ЧЕГВРТ ГОД. 4 ♦. 31 СЗЕ ССТЈОЕ 1?!5АЗг : НА ГОДИНУ 30 •РАН., НА НО ГОДИНЕ 18 ♦?., НД ЧЕТВРТ ГОД. 10 *Р.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ УТОРШОМ, ЧЕТВРТНОМ, СУБ0Т1М и НЕДЕЉОН ЕХ-А. ЦЕЛОМ УРЕДННШТВО ЈЕ II ЛДМННИСТРДЦИЈА У КУКП Г. ТоМЕ ЛНДРЕЈЕВНКА 0Б11.1И КЕП ПЕНАЦ.

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ: НРВН ПУТ 20 ДИН. ПАРА 0Д РЕДА, А ПОСЛЕ СВАБН НУТ 10 ПР. ЗА ПРИПОСИАНО 80 ПАРА ДИП. од РЕДА. Рунописи шалу се уредништву, а претплата адтимистраццји „С?ПСКЕ 223Л2ПСЕССТ 2"РУКОГШСИ НУ 8РАЋАЈУ СЕ. НЕПИАЋКМА Ј1ИСМА НЕ ПРИМАЈУ СК.

ВЕОГРАД 5. Децембра. Као што емо у евоје време еаоиштили нашим читаоиима, угарскн сабор уевојио је огромном већином гласова наш трговачки уговор закључен са Аустро-Угарском. Ми смо том прилнком донели укратко цео ток дебате, да упозиамо нашу публнку са назорима те стране уговорнице, а билн би ту дебату и у свој опширности саопштили, да нас пије изненадио угарски сабор.а нарочито опозпција у сабору, која је једнодушпо прихватила становиште угареке владе ирема Србији нједино оаонирала иротив Аустријс т. ј. протнв самог Факта, што међу Аустријом и Маџарском иостоји заједпичка царипска област. Но „Виделу", органу наших власника, прохтело сс, као обично, да се еваком могућом приликом на и ненрилпком користи. те је, у нретноставцп да је само нужио нешто написатн па да се одмах верује, потегло с дола и брда да баш само.ч дебатом у угарском сабору докаже, како је уговор трговачки користан по Србију, наводећи еасвнм олако да се „дигла велика опозиција нротав уговора, која хоће да га обори само з?то, што каже, да су овим утовором угарски интереси оштећепп." Мора се признати да је г Видело" мудро, што је лаконски навело разлог опозиције, а нпје нашло за нужно да и онај додатак опозиције мацарске саоишти, да изрече прави узрок због чега је „велика опозиција" нокушала да докаже оштећење угарских интереса. Но нре свега да рашчистимо с том ^великом опозицијом". Познато је да опозиција у угарском сабору броји у стотине чланова и да је, изузимајући можда Ирце у енглеском иарламенту, једиа од најжешћих у европским иарламентима. То, између осталог, сведочи н скорашњи појав у угарском сабору, гдеје опозиционар, Немет, увредио министра председника на најосетнији пачин. Од тако многобројне и жестоке опозиције моглоје „Видело и да ирикуни цигло три говорника и да њкхове беседе нрекројене и неиотнуне одштамиа. Је ли то та „велика оиозиција и ? Је су ли то „најважнији чланови угарског нарламента и најумеренији па и најпретеранији оиозиционари"? Покажите тај број „Видела" Мацарима, па ћс вам се грохотом насмејати. Насмејаће се и наивности а можда и глуности „Виделовој" што се тако очевидно разбацује незна-

њем, или намерно узима на се тај ирекор — да своје читаоце обмане. Но нолузваничном органу владииом ннје ни то доста. Оно Флегматично, као да је то прнродна ствар, иаводп, како је миннстру иредседнику Тиси и министру трговине „Камењу а (читај Кемињу) „тешком муком пошло за руком, да одбију ианадаје противника, доказујућн како се није могао закључити ново.ђнији уговор. и Иа одмах у иотврду тог свог навода цитира говоре иаоред сноменута трн опозицнонара, а заборавл.а на говоре министара, и ако се на њих позива. Ми смо доста иажљиво читалн беседе тнх угарских мнннстара, али у њима не иађосмо ни налик на оно што им „Впдело" нодмеће. II једап и други угарски мннистар иретресао је односе царинске између Аустрије и Угорске, а Србија је тек мимогред увлачена у дискусију, очевидно, што мииистри нису иашлп за нужно да више но Форме ради тек сномену трговачке односе нрема нама. Зашто „Видело" није цитирало дотична места из мипистарских говора? Свако зашто има своје за то, па гако и ово „Виделово". Ми смо имали ирилике да верно представпмо ситуациону слику маџарског сабора, кад се решавало о нашем уговору. И онда смо тврдили и сада попављамо, да се цео сабор угарски, без обзира на иолитичке иартије , (Срби посланици одсуствовали су због карловачког конгреса) задовољио са уговором , и потпуно сложио са владом угарском, а што је уопште било опозицпје против уговора и то не „велике опозиције 44 као што је „Видело" хтело да је представи, већ напротив ванредно млитаве, тек да се оионира а 1а Мадарас, њу је диктирала суревњивост маџарска према Аустрији, јер се сви говори кретали око тога, која је иоловина ирревине веКе користи изнудила од Србије; да лм Аустрија или Уг&рска, и којој је управо припао лавовски део од трговачког уговора са Србијом Тако је гекла распрана у угарском сабору, и око тога се препнрала опозиција. А како је влада угарека оценила тај уговор, то најбоље показују нобуде и разлози финннсијског одбора, против којих ни једаи члан угарског сабора није гла са подигао. Ми их поново нзносимо иред читаоце, нека они, у место нас, говоре:

„У источним државама јако јс уобнчајено, да се нод видом унутрашње трошарнне онтерећују страои еенани у нрилог домаћнх, који ннсу снособнн да конкурншу са страним. Да се томе на нут стане, ушла еу у уговор сва нужна онределсња, која су такав ностунак учинила немогућим. Тако је утврђено, да се ноједини артнкли, ако се за њих. за Фабрикацију или нотрошњу њихову у извесном краЈу зсмље мора намст плаћатн, немогу, чим се нз страннх зсмал.а унесу, још на граници (у виду ђумручине) тој норези нодврћи, те тако у свој зем.вн том норезом онтеретитн, већ се затакве унеееие еснаие искључиво у једном срсзу само може нореза нанлаћнвати. Дал>е је утврђено, да се на таке унесене еспане само у том случају, у свој земљи или у нојединим срезовима паплаћује порески додатак (ЗДеиег/шзсШаз) ако се артикли исте природе у земл>и или у иојединим срезовима израђују, н ако се за њих толико исто њчаћа. Изузета су у том обзнру само нића. храна за људе и стоку, материјал за огрев, осветљење н грађевине. Ако се ова начсла. кад уговор стуии у живог, одмах прнменс свом строгошћу, онда се морају укинути сва сноредна плаћања (СешШгеп-ЗавсШа^е) за свс нз страних земаља у Србију унесене еспане изузимајуКи ђумручину, :«»ја је савршено нзједначена унутрашњом онштом порезом за те еснаие. Из таког хитног и замашног оаре^ељења аретџаим би сраске финансије ве.шки губитак, шта више и самој сраској индустрији, која се у извесним гранама разви.га аол заштитом тих оатеребивања страних есиаоа, тешко би бгиго оастати. Данас се у СрбнЈИ као унутрашња нореза под именом „регала- и п трошарине ц наилаћује: Под именом „регал- онтерећен је дуван, цигаре и со. Иа дуван се плаћа (закон од 1865 год. XXII) без разлике на оку в пореских гроша. а толико исто на 100 комада цигара. У колико су дакле нравичност и наши експортни интереси дозвол»авали, утврђена су уговором односно уређења тих намета ова изузетна определења : а, Наука и пракса познају дуван и со за такве артикле, који су најспособнијн за консумно оптерећење. У ногледу ових артнкала остаћс рег лна нореза све дотле, док се у Србији не заведе монопол. б, За каву као нрсдмет чисте ђумручине остајс садашња утврђена пореза. Кава је, као што је опште познато, један артикао, који се не продукује у Србији, с тога се и није могао према начелима уговором израженим узети као предмет унутрашње порезе. Истина да би било кориснијс и да би боље одговарало самој ствари, кад бн се завела пореза за каву у виду ђумручинс; но пошто Србија нрема уговору са великом Британијом највишс 10% ђумручине можс узимати, то се морало пронаћн средство, да се тај за нас равнодушни консумни артикао у другом виду оптерети. н, Трошарина на раФинирани шсћер износи на 100 килограма 16 дии. Н4 п.; досадања ђумручина пак 3 дин. 7<> нара; цео намет даклс 20 дин. 63 паре. Та за српскс Финанснје иеизбежна п >реза морала јс остати ма да у Србији нема шећерних Фабрнка, те се по томс ни унутрашња нореза нсби могла наплаћивати; но то је тако учињено да у будуће ђумруччна 7 динара а трошарина 14 дин. нзносн; свега дакле 21 динар. Доклс год не буде у Србнји шсћерних Фабрнка, оптерећнваћс се унесен шећер тим наметом. За случај. ако сс у Србији поднгнс така Фабрика, стуна ноледња алинеја члана X од закључног нротокола у живот, тс ћс сс прсма томе н на гај српски Фабрнчки шећер иста консумна нореза нанлаћивати. У том случају плаћаћс се за унсшсни шсћср, за разлику у зе-

мљи Фабрицираног, вшпак само у 7 дин. т те ће тако сраски фабрикати сразмерносамо незнатну заштиту уживата. г, За цигар папир, картс и парФимиран санун остаје и досадања консумна нореза још за две године; ма да се ти артикли у Србији ие производе<У!), како би се српској влади дала нрилика приход од отуд н а другп начин нанлаћивати. д, Што се тиче пива, шпирита, ликера, рума и финих вина (у Флашама) мораће се уговор у свој строгостн вршити, а да се у том смотрењу неби сумње нзродиле, условили смо то још нарочито у закључном протоколу. Како дакле уговор ступи у живот. мораће одмах престати досад посаојавше нарочито оптерсћење ових артикала нашег нмнорта, а трошарина уз уговорену ђумручину моћиће сс само онда наплаћивати. ако се и у земљи ти артикли буду продуковалн. и у колико се на њих буде трошарина плаћала. > нзвештају су даљс означени сви главнији еспапи уноса и извоза. н придодана је таблнца специФичне ђумручине, из које се може видети. да нам је према Србији пошло за руком, да у погледу иаших главних екснортних артлкала у главноме постигнемо умерену ђумручину. која само у ретким случајима прелазн 7 процената. Што се тиче ђумручине но вредности детал>ирају се у извештају они артикли, који подлеже ђумручпни од 6°/°. 15%, и 8%. примећујући, да је такођс условљено да се досадања ђумручина по вредности замеки спсцифичном ђумручином. Но како се увек рађају тешкоће при утврђењу и рачунима спсцпФнчне ђумручине, то ће за случај, ако би такав прорачун био немогућ, п на даље остати ђумручина по вредностп. У извештају се даље вели: Док је цела ђумручна тариФа Србије -везана г аустро-угарска ђумручна тариФа према Србији није опредељена: тако исто условљено је за неке. за српску ђумручину важније предмете ђумручке, да као повлашћени )-ђу у погранички саобраћај. За стоку, впно и ракију присталн смо да се ђумручина смањи; тако је наша досадања ђумручина па свиње са 2 вор. спуштена на 1 Фор. 50 кр. То је за Србију од велике важности, пошто се поглавнто стока нзвози. Из Србије експортирани свињи долази већпм делом у Маџарску на маџарске пијаце, нарочито у Штајнбрух, где ее неколико недеља ранс и на запад терају илп одмах непосредно у стране земље пзвозе. Истина, да је смањење ђумручине са 50 крајцара са Фнпансијског гледишта скопчано са нзвесним губитком нашпм, но кад се узмс у нрнзрење да је та ђумручина до 1878 год. износнла 1 фо,>. 5 крајц. у сребру, те је према томе сада пропоннрана ђумручина од 1 Фор. 50кр. у злату доста велика ђумручина; и кад с друге стране узмемо у обзир да је Србија при преговорима ђумручког и трговачког уговора за овај нредмет прве категорије захтевала смањење ђумручине и иоставнла то као услов, онда се на ту редукцију ђумручине могло у толико пре ирнстати, што се из Србије извезени" свињн дуже или краће време у нашој зсм.би нарочнто у Штајнбруху хране, те сс тиме цена наших продуката поправља а ово свс на сваки начин. нашој трговипн са свнњама у прилог иде.