Srpska nezavisnost

БРОЈ 46.

УТОРАК. 22 ДЕЦЕМБРА 1881 ГОД.

ГОДИНА I.

зхаг 31 с?ги.т: НА ГОДИНУ *Ј4 ДНН., НА ПО ГОДНПБ 12 днн., ил ЧКТВРТ ГОД. С ДИН. зејсјее Е1 =1лкднса:1г с:лт:т:27. НА ГОДНИЈ 30 ФГАНАКА, НА ПО ГОДПНЕ 15 »р. НН ЧГТЕГТ ГОД. 8 «ф. 31 Л7СТРС-7ГЛРС27 НА ГОДИН У 16 ♦ОР. V БАНЕ.. НА ПО ГОД. 8 ♦. НА ЧГ.ГВРТ ГОД. 4 ♦. ЗЛ С32 :СТ1ЛЕ 1РЖ1БЕ : НА ГОДЖНТ 36 ♦РАН., иА ПО ГОДИНЕ 18 ФР., НА ЧЕТВРТ ГОД. 10 »Г.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ УТ0РНИК01, 1ЕТВРТК01. СПОТО« а НЕДЕЉ01 И-А- ЦБЛОМ ГГЕДНИШТВО 1В И АДИНННСТРАПНЈА У КУКП Г. 'ГоМБ ЛИДРЕЈВВНАА ОВПЈПБВВ ВЕНАП.

ЗА ОГДАСЕ РАЧУНА СЕ: ПРВП ПГТ 20 ДНН. ПАГА ОД РЕДА, А ООСЈЕ СВАБП ПУТ 10 ПР. ЗА ПРИПОСЛАНО 50 ПАРА ДИН. ОД РЕДА. Р/нопиеи шал>у се уредништву, а претплата адтинистрацији ..С ? П С л Е ЕЕ313ПСН::Т а". I < РЈКОППС11 НК ВРАЋАЈУ СЕ. НКГ1.1АЋКНА ППСМА НК НРИМЛЈУ СК.

ПОЗИВ НА НРЕТПЛАТУ Од нове године настаје нова иретплата на „Срп= ску Независност." Ко је рад да држи наш дист. нека се нријави и пошље претилату до нове године, јер се од нове го« дине лист никоме неће на вересију давати. Наручбине и претплату нримају све поште у Ср» бији. Осим тога може се свако, коме је утодНије, иретплатити код наших ов.\ашћених скун.вача или код иодружина „дружине за потиомагање Српске Књижевноети." Рукописи нек се шал>у уредништвл 7 , а огласи и претплата администрацији „Српеке Нсзависности." УРЕДНИШТВО ..015" „Центрум с-рпсне пнтелнгендвје. душа српеног народа, колос српске величпне п жпвп споменнк ерпске прошлостн изрекао је своју највигау пресуду, давши свој моћан и п нмиозантан глас државној унравп •• Заетани. ноштовани чнтаоче, н ралмисли се.' 5Гн смо ово узели из _Видела". ('трашно, крунно. бомбасто. — рекао бн човек. да је овде реч бар о половинн руске царевине, коју је неко ноклонпо иашој г држа«ној уират." МеНу тнм ствар је много обичнија. Ономад смо биралн посланнке. тамо по Србији н овде у Београду на је у Веограду изабран некп Нпкола Спаснћ. човек владпне Кудн. на г тога је ето морао да се!* задрма чак и „колос српске велнчине. '• (' те маленкостн ево ве1. више од недел.е дана како ..Индело" не може да дође до одмора. Није шала: влада је спаела бар јкдно/а од онпх 1 ) па свет треба да види силу и весел.е. Мећу тим, што_ је млого-млого ! Да се „Видело" мало н нохпа лило, па ако.што се л.уди н«би радовали и овоме ћару. Да се, _ Нидсло" ограничило да пристојпо и крупно наштампа опај број своје Фортуис — _ 1 ">" — па н го иека буде: број је крупан п апо пије баш но

евојој садржннн тежак. Да је _ Впдело 1 * бар једном и штсд.ћнво употребило речи „успех" н .,победа" п то бн му се могло признати: јер шћукатн на гомплу онолнке Јевреје, сагнатп на једна врата нначе непостојане цнгапе. попунпти ту масу којнм својим „државннком", учнпнтп јуриш са онолико калпаклија и тесака, побуннтн амале. убедити рабаџије, образложнти одаџије. унети ..уставну свест" чак н у луду кућу, не сметути с ума чак ни она два класнчна саннтетска органа. што нрема месечшш. илн са жнцом у руци вргае своју хуманитарну службу — — то је дабогме један „уснех". какав мало која влада до сад могаше и хтеде да покаже. 'Го је „победа" слпчна оној од које је , још давно и чувенн епнрскп крал> Пнрус закукао узвикнув невесело: _Још само једна оваква победа. на нећу нмати с ким да се вратпм у Еиир". Али — сви тп бројнн тро; Феји нису _Виделу- доста: оно хоће из тнх мешовнтих сабнрака да еумпра две ведике суме: народ и свест 1 И то све хоће да чини „Вндело~ пред светом, који је раме уз раме вндео сва ова чудеса и сав овај хаос н мешавнну народа од Мнсира н Шнанпје до — опгатинске куће н из гог хаоеа. Формнра сад .. Видело" _ и/нтрум с.риске интелигенмџје " — _./'/'«// срискч/ нароЈа" . некаквога двоглавог _ ко./оса срчске ке.тчине", „сиоменик сраске ирогилости~ п на врху тог сиоменпка сјактн се. наравно, нонос срнске садаши.ости: „Јрж.авна уираво" г. ј. г. Мнлан Пнроћанац. Милутин Илић _ Гарашаипн". Чедомнл, Мијатовић н ако хоћете остала блпжа и даља родбппа н дружнна оличена у оном „памјатодоетојном" нмену „напредњачка иартија" с .. Виделом" напред! Ово гато .. Вндсло" ради. ако се нс зове : сурово се са.чом ссби ру>аги. онда не знамо гити је јавна иорг/га н морална ироиаст. Чак бн н то онростили ошгаа. којп се о том послу брину, што се — не знамо како — подкрала у „Пеетер-Лојду" једна депеша, у којој пзмећу осталог етоји: „V унутрашн.оетн земл.е добнла је владина партија у посланнчкнм накпаднпм нзборима три нова места." Ни.је трн но иет су н.их, међу којима је некп Кдија Вули, Јеврејин. иекн Љубомир ('танојевнћ бнвгап лозннчкн посланик. којн је био посланик. па, благодарећн некој .. чистој уставностн". иостао суднја. на сад опет ноеланнк Рајовић Драгомнр нт.д. само је овај сигуран добитак сл.е-

довао носле изоора" на предлог мннлетра унутрапгњпх дела" —- а она гри нова места што је влада добила у накнадним нзборнма не знамо како су се ноткрала чак у „Пестер Лојд". (Од некога времена еве су београдскс депеше из нрес бнроа за чудо неиодударне с исТИНОМ I. Све би се дакле то могло и кроз прсте иогледати: све би могло ка о лоша шала п нроћн: све бп се. заједно с овим ногрешкама у цифрама, могло н заборавности нредатн — алн раскорачитн се на београ,!ско.не бпралшпту од 13 'Декембра и викатн на сва уста: „свет је. дакле. добио вољу хм! да се служи својим уставнпм правпма и без сумње ннје без неког дубљег унутрагањег значаја (П вама се некако чиин !), што је пзбор од I.'! декембра толпко учешће пзазвао" — то ето ннје тш!та друго но .вага на _евете петозарне мученике" Да сс ирво епоразумемо; јер „Вндело". по свом кабастом обичају. хоће после гато н да измислп! Мп у сваком гласачу поштујемо оно уставно право. које му као граћаннну пристоји да даде свој глас за ког хоће - н тнм бн хтелн да кажемо да нама нпкако ппсу „неноштепи" оиих 01 Г> бпрача : алн би одлучно нмали да ирнмстимо да се чуварн робнјаша врло мало подударају са „центрумом српске нвтелигешогје"; Јеврејн и Цпганн У Веограду врло еујадна „душа срнског народа": да је сав ваиај то/а „српског парода" н његова „највпгаа иресуда" од I.! декембра један несрећан узднсај паспрам онога „моћног п импозаптног гласа" који је, тог истог дана. зазвонио веселој „лржавној уприаи" нз Крагујевца. пожаревачког поморавл>а, Крушевца, Темннћа. Кунрнје и другнх места. где се иису у избор плелн криви носевн шпањскпх дошљака нп мрка маст мисирскога норскла. — но чиет. овејан Србин права „душа срнскога народа". Па како гласи, о „Видело". и,н.това „највнша нресуда"?.. Тн о том ћутиш! Па на гато онда днзатн толику хуку н вреву? На што онда испол.аватн своје лабаве странс хвалећн се из дана у дан п нанадајућн друге партије, а на но се лнбералну нартнју. које су се са бнралигата вратиле са новнм вишебројннм нобедама, ,еа новим нуномоћнјама. која носе у себи отворен нротсст н неноверење владп? Пе би ли овде Впделу" ћутање млого бољс нрнмнло но ово бескрајио, дрско раз-

метање. које врећа свако граћанско осећање ? Тако чшж „Вндело", носле онакии.г избора ! Или је ва.Ђда умпа, научна п парламентарна моћ Николе Спасића тако велпка. да ће он моћи : сузбити пастунајућу бурну иавалу оштре опозиције у Скушптинн и ван ове ? Ми не верујемо. па баш п онда, што су ту Кујунџић с логиком и другн „научењацн". Или је Фннанеијско знање Снаспћево одпста тако велнко да, нолазећн на Скупштину да решава страшно пптање о Бонтуовој банци. прво иде те разбира тек шта су то „иро.чесе" / Но. нама се чинн. влада је у своме кандндату коме нек је иначе част п поштовање — тражила друго негито и то оно: што јс у Крагујевцу н на осталим местима сјајно изгубила! И то пма: али јој неће иомоћп! Али да ли је онда онравдана толнка вика н номама? Ни на сам дап избора ннје нам _Видедо- показало бот>н егземилар мудростн. екромноети п разборитости. 'Гога дана . оно нас озбнљно унућује да запнтамо „трговце варошке". зем.Ђорадннке. марвепе трговце, обделаоце дувана. внноделпе у Крајннн. надннчаре, рабаџије, амале, таљигаше „и остале", „гомилу штампарскнх раднпка" — да нх запитамо како нм је, н да вндимо како пм је. н да впдпмо како све тече мед и млеко , како је благостање, посао радње и богаство . а све то пзражено у тамо осам нута споменутој речнци ..лаиос" значн: да је сву ову срећу п благостање навалила на народ нагаа мудра влада. Јест, госнодо! II трговац, и занатлнја и земд.орадпнк н впноделац, надппчар, па и амалин и таљигаш — свн се они труде. раде н нечале како ко уме н може н зараћују што пм иде за руком; — али се нама чннп да у њиховој угатеди и зарадн иајмање удела има ,. данас - она врста људи гато се по „Внделу" размеће п говорн о народном благостању. На нротив. чинп нам се гаље. да овн трудбсннци имају прс узрока да реку: ...Тепо је нама и мн радимо н гатеднмо. Ама. гата радпте ВИ. господо око „Впдела", како ли ви штедите и чувате. како ли вп свој носао гледате, кад се о нама тако брннете н свс себн у засдугу унисујстс?!" II овакво питање као да је у резултатима избора, у унутрашњостн од странс народа већ н постављепо! IIду онн који ће да занитају ::а* све ово. II у место да се .,ВнделО" спрема да даје џевана на ону часну „бсзобразну вреву" оно ул.ул.ује ссбе и своје у ноио