Srpska nezavisnost

БРОЈ 48.

УТОРАК. 29 ДЕЦЕМБРА 1881 ГОД.

ГОДИНА I.

ПЕНЕ 31 С?Е2;т: НА ГОДННЈ" 24 ДПН., НА НО ГОДННК 12 ДНН., НА ЧЕТВРТ ГОД. в ДИН. 31 ССТ1Л2 ЗЕИЉЕ НЛ БШКАЕСК:!: ПСЛ7СТ0К7НА ГОДНПУ 30 ФРАНАКА, НА ПО ГОДННЕ 1б «р. НЛ ЧЕТВРТ ГОД. 8 Фр. 31 Л7СТРС-ГГАРСК7: НА ГОДННГ 15 ФОР. У БАНК.. НА ПО ГОД. 8 ♦. НА ЧЕГВРТ ГОД. 4 ♦. 31 СЗЕ ССТ1ЛЕ 1РН1ВЕ : НА ГОДННУ 36 ФРАН., НА ПО ГОДННЕ 18 ФР., НА ЧЕТВРТ ГОД. 10 ФР.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ УТОРШОМ, ЧЕТВРТНОИ, СУВОТОУ и НЕДЕУБОМ ЦЕЛОМ УРЕДННПГГВО ЈЕ Н АДМНННСТРАЦНЈА У КУТ.Н Г. ТоМЕ ЛНДРЕЈЕВИКЖ ОБНЛПИЕВ ВЕНАЦ.

ЗА 0ГУ1АСЕ РАЧУНА СЕ : ПРВИ ПУТ 20 ДНН. ПАРА ОД РЕДА, А ПОСДЕ СВАКИ ПУТ 10 ПР. 8А ПРИПОСЛАНО 50 ПАРА ДИН. ОД РКДА. Р/нописи шаљу се уредништву, а претплата адтинистрацији „СРПСКЕ ЕЕ31В2СНССТГ". РУКОПИСИ ИЕ ВРАЋАЈУ СЕ. НЕП.1АЋЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈУ СЕ.

АУСТРИЈА п СРПСКА ЖЕЛЕЗНИЦА х Кад оно пре две-три неде.Ђе сноменусмо у политичком прегледу расправу Херпстовог нредлога о Лендербанцн у бечком државном већу, обрекосмо чнтаоцима да ћемо се вратити на ту ствар опширнијим претресом. Мислимо да ће то бити најзгоднијн опроштај с овом по иривредну будућност Србије тако кобном 1881-ом годином. Пре него што пређемо на саму расправу у бечкој скупштини, замолићемо читаоце да се сете једне изјаве нашег министра Финансије г. Чеде Мпјатовнћа у српском рајхсрату нриликом претреса уговора железничког између српске владе и Бонтуа. Та изјава гласи по стенографским белешкама овако: „Господо, један од најважнијих навода, један од навода, који заиста може донетн бојазан свакоме од вас, и свакоме од нас биоје тај, што се говорн да је ово друштво, и ако француско. ПОД упливом ауСтријСКИМ. п да ће од њега настати политичке неприлике. озбиљне за нашу земљу. Али баш кад то друштво не би било Француско, а оно је Француско и по личном саставу и по духу сво ме"; и т. д. министар, не могући уверитн скупштину о томе стварним разлозима. увукао је, у своме даљем говору о овој стварл лакомнслено у дискусију и само неодговорно и неприкосновено пме Владаочево. Из те изјаве види се јасно и разговетно, да је г. минпстар Финансије хтео да уверп скупштину најсвечанијим, најобавезннјим начином, дадруштвоГенералне Уннје, Ишоп #епега1е, коме се поверава гра1>ен.е срнске железнице, не само да није аустријско, него да не СТОЈИ ни под упливом аустријским. Исто је тако јасно и разговетне г. министар признао да би, кад бн то друштво било под упливом аустријским, од њега настале политичке неприлнке озбиљне за нашу зетљу Да је то казао какав обичав скупштинар нзмеђу владиних аминаша, ми се пе бисмо ни освртали на то. Ал' то је казао члан владе, који је у тој ствари на првоме месту нресгавл.ао владу, н којн је тим пре морао бити обавештен о тој ствари. што је био управо: „Министар СПОЉ них нослова, заступпнк министра Финансије. " Још сувпше, мнпистру се свидело да тој изјавн даде онако свечан внд што је нечувен у пар-

ламентарном животу, што је у земљи уставној зазоран, опасан! Никаква заклетва не може бнти свечанија. Министар је пред лицем народа положио заклетву, да Бонтуово друштво није под аустрнјским упливом, и скупштпна је — гласала за Бонтуа! Не знамо колико је гласача приволела баш та изјава да гласају за Бонтуа, ал' сва је нрилика да бп без те изјаве Бонту нропао у скунштинн; та је „бојазан* јамачпо руководила и министра, јер онаке изјаве ве избацује човек нри свести без велике невол.е. И то је значајно, што се после те изјаве није нн мало нореметио нријатељски спора' зум између наше п аустријске владе и ако нема еумње да бн се осетљнва бечка дипломација на таке речи од еваке друге, мање аустријске, владе нашла озбиљно увређена. Та оне речи у нрестоној беседи румунској о дунавском питању нису I нн у нолак тако увредљпве, па ко| лпка се внка и галама дигла тога ради из Беча и Пеште на румунску владу! Знају тамо врло добро ј ко им је нриснп нријатељ, те што ! се другом замера то се од свога нрнма у шалу, по оној српској песмп: ..не мисле се убити. већ се мисле љубити." Ал' ако се владе донекле и љубе и „од мплоште" н од шале задиркују, народи и скунштпне не знају 1 свугде за шалу, па ни у Бечу. Бечко је државпо веће приликом поменуте расправе о Лендербанцн нашем бон| туовском заточнику тако леио одшалило гаалу. да је вредно ту одшалицу нотање испричати. Вођа немачке опозпцнје Херпст запитао је бпо министра председника грофа ТаФа, зашто је допуетила влада Лендербанцн нротив правила државних п нротпв устава те банке. да може нздавати нове удеонице пре него шго су старе потпуно унлаћене. Одговор ТаФОВ на то пнтањс није задовољио опозицију тс је Херпст поднео предлог да се илабере комнсија која би понашање владпно у тој стварн испптала. Резултат гласања је нознат: једнаки ; број гласова за н против, иредлог ирема томе одбијен, алн влада обрукана. Из расправе вадимо ова места, која се тичу Србије н ериске скупштнне. која се тпчу г. Чеде Мнјатовића н његове горехвал.ене" заклетве: Нредлагач Херист, говорећи о Бонту-у, рече: „Ко сме рећи да је ■ но нас било добро, што је за време нашег рата с Италијом на унрави наше јужне железнице бпо странан,

па још таки странац, који у евечаним јавиим скуповима пзјављује, да је у Аустрпји увек заступао Француске интересе." Говорник сномиње како Генерална Унија — тамо ваша — има своје новпне, СоггеврошЈепсе Меие, из којих наводи ову хвалу ЛенЈербанке: ., Ц. и кр. повлашћена Лендербанка постала је по гласу декрета да прими Фннанспјске послове државе. Стојп под заштитом н контролом државвом." Даље вели: „Она ће по повластици примити имање царске породице" п т. д. Спомиње даље како је Бонту изјавно у главном скупу Генералпе Уније: „Лендербавка почиње данас операције своје за рачуп минпстра Фннанције, а то је муштерија којн ће јој датц пуне руке посла." „Односн" вели дал>е Бонту, „између државе и Лендербанке добили су иосвету (сои8есга*1оп) особнтнм уговором." Други пнтач посланпк др. Томашчук ово је казао: „Мн ћемо имати скоро да ое бавнмо другим предметом о коме не би човек ни рекао, да се н ту може сукобитн с Лендербанком. То је н. пр. трговачкн уговор са Србпјом. (Чујмо! Чујмо!) Познато је, да се најважннје одредбе тог уговора тпчу царине, ђумрука, а та је (сраска) царина веИ ој пролетос у залог дата г. Вонту-г/ гиш 1'енералној Унији. Грађење српске железнпце водн нас и с друге стране опет на Бонтуа и Унију. Јер зна се да је са грађењем српске железнпце скопчано издавање познатих срнских жребова (.лозова ). Е, гоеподо, то је чудна сгвар. Чиви се као да смо нрерано заборавилп жалосна искуства што смо га имали са турскњн лозовнма." Даље наводи говорник пз једног зваппчног аустријског лнста ово: „Пре неколико недеља занитали су Бонтуа па главном скупу Генералне Уннје у Паризу: „Тп велиш да нмаш небројене мплијоне. Па шта си наумио с њнма?" На то одговори Бонту: „Зар вн мислнте да у аустријској монархији која је била колевка успевању Генера/ше Уније. нема више носла?" и т. д. Одговарајућн Томашчуку. министар Финансије Дунајевеки рекао је ово: „Оп је Томашчук) говорно о царннн на неурађено гвожђе, о српским железницама и српским жре•»овима и чини се да је заиета до, бро обапсштен о радњи Ое*е1ШДе) Лендербанке Само је требао одатле закључитн да Лендербанкуп I' 1иоп оеп('та]е не треба сматратн као „гриндсре" ни као спекуланте береанске, него као банке што ее брнну за неноередну нроизводњу у зем-

љп." Затим је објаснно министар, | да је влада допустила котпрање српских жребова на берзи но Формалном нозиву и уз номоћ пок. Хајмерла, те се зато морала учивити те. 1уга једној пријатељској и пуној будућностп држави, „чпје трговач!ј^| полит"чке прплике", вели, ! „могу бпти још врло кориспе по нас" (тамо њих). Изабрави последњи говорник опо! зпције беше Највирт, понајречнтијв ј борац оиозиције. Између осталог наводимо ово: „Ја бих радо знао", рече, „како је Генерална Унија примила нове удеонице Лендербанкине, | да ли их је платила готовим нов| цем, што впкако вије њев обичај. јер она не плаЂа ии својих дивиденада. вего их вамирује преписом (Смех на левици ); илпје и ту само бно нренис у књигама. У погледу трговачког уговора са | Србијом унравља говорник на миниетра ове нпталице: 1. Је л' истина нлп нпје, да срнско-бовтуовскн ; уговор ујемчује у свом 1. §-уБонту-у годишњу нанлату од 6 мнлијона Франака? 2. Је л' истина да се по члану 9-ом истог уговора залажу 1 за јеметво те наплате Бонту-у еви српскп ђумруци? 2. Је л' иетпна, 1 да ми улажућп у српску ћумручку касу 86 по сто целога прпхода. тима илаћамо Бонтуа нз наше кесе? Је | лн. наиослетку, нстина, да смо зато такав некорист -'Н уговор са Србијом моралп закључитп, да се, да ве речем горе, не оштети српска ђумручка каса?" Говорећи протпв српских жребова говорнпк је пзмећ осталог запнтао: „Је л' пстппа да је пздавач ; (Ђбнту) купио те жребове по 17 Фран. а да ее еад издају но номиналној вредноети, т.ј. по 100 Франака илп 46 Фр. а. вр.?" На послетку је споменуо, како је влада забранпла неки лист којн је донео опомену против срнских жребова. Ни наједно од тпх питалица није пдада одговорила нитачу. Но то још ппје све; то још није најкобније по оиу заклетву г. Чеде Мијатовпћа. «•(«»» 0 УСТАВНОЈ ВЛАСТИ аг) ЕД/АРДА ЛАБУЛЕЈА.

То је нуномоћије устав. Иезадовољни тнме што су и ноделом закбнодавне власти, незавпсношћу извршне властн н судске власти. нодиглв брану која аадржава узурпацију иредставпиштва, Американци су још у своје уставе унели уелове који тачно ограничавају надлсжност вла-