Srpska nezavisnost

БРОЈ 2.

СРЕДА, 6. ЈАНУАРА 1882 ГОД.

ГОДИНА II.

;Е5Е 21 СРЕ2ЈТ: на гојину 24 дин., на по годинк 12 дмн., на чвтвр* год. 6 дпн. 31 ССТАЛЕ 5Е1иЛ>Е НД сДЛКЛПСНСИ ПСЛ7СТСК7ча годннг 30 •ганака, на по годинк 15 »р. н.ч чктврт год. н #р. 31 Д7СТ?С-7ГЛ?СК7: ка годину 15 фог. у банк.. на по год. 8 ♦. на чвгврт год. 4 ♦. 31 СЗЕ ССТИЕ СРЖ2.3Е : на годину 36 ♦ран.. на по годинк 18 ♦?., на чвтврт год. 10 *р.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ УТОРНИНОМ, НЕТВРТНОИ, СУБОТОН и НЕДЕЛ.011 ИЕЛОМ

уркдништво јк н

админнстрапија у 1су&п обнликкв вкнап.

г. тонк лндркјквика

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ 1грви пут 20 .viii- пара од ркда, а погјк свакн пут 10 ш>. за прппос.1аио 50 пара дин. од реда. Руиописи шалу се уредмиштву, а претплата адтимистра^ .,С?ПСКЕ 2Е313ПСНССТ2". рукогшси пк врат.а-1у ск. нкпиат.енл пнсма не нрнмају се.

Народна банка с погдедом на Бонтуов преддог. I Готово свака већа држава нма банку, која пма право да издаје банкноте. То право јако упливнше на народно—економнн живот, па н еамо благостаље народа; н аато стоје такве банке свуда под особеном контролом државе. Врло често дугује држава таквим банкама знатне суме, и државни дуговн бнди су кад кад н узрок самоме оснивању банке, као н. пр. у Енглеској, у Аустро-Угарској и т. д. Али и те банке највигае су привагна предузећа основана на удеоннце. Само руска банка је државна. Издавањем банкнних запнса долази банка у доднр непосредни са целим народом: цео народ нма интереса у банци, јер сваки, који прпми банкнн запис. наравно. постаје повернлац банке, н, сваки жели, Да ну банка у случају потребе ту артнју, која сама у себи као нмовина готово никакве вредности нема, у кованн повац разменн. Зато н целоме народу иде у интерес, да буде састав банке тако удешен, да вма својој обвезн у свако доба одговаратн. Ако у земл>п нма само једна така банка — централна банка, — онда је и васлов „народна банка" са свим оправдав. Можемо већ по томе увидетн да треба цео народ о томе да се брине. да се така банка ие упугата ни у каква предузећа у којима се исто тако лако може губити, као и добнтн. и да је држава сама дужна већ у статутима. у банчином уставу, забранити банцн таке послове. Према томе што рекосмо, не може се сматрати банкнн запис у смислу народно економном као новац. Банкин бил.ет иди нота само заступа новац. Она је то исто, гато је и меннца, само с том разликом. што за банкин запис нема рока и гато она иде по целом народу. Пошто ногац нск .Ђучнво зато служи, да можемо лакше наше разне нотребе набавл.атп или нодмиривати, то мора потребна миожина новаца стајатн у размерн са тим нотребама. Државе V којниа је обрт развнјен. раднност велика, у којпма свакп поједи нац има впше својих лнчних потреба. вал.а да има и вигае иоваца у обрту него држава од слабе раднносгн п по томе н слабог обрта и слабих личннх потреба. Мн Цемо доцније назначитн кодичнпу иоваца у впгае држава и опда може сваки. коме је радииост п обрт тих земал>а бар површпо позната, наћи за то доказа V бројеппчм. Дпо пат: зсмл.а ттмп

вигае новаца него што нште њен се у највећем делу само удеонпчарн обрт, онда тражи тај сувишак при- који су сами учествовали у радњи, родно какву год употребу. Прва је случај којн се већ код нас једном последнца умножење личнвх потреба , догодио. Између свију банкиних послова најсумњивији су послови банакакредит мобилпје. и за то има н доста нримера, да таке банке, као што често добијају велике суме, тако исто таке суме и губе, и да пропадају, ако ннсу у стању те губитке да задрже или доцније да накнаде. Чнни нам се, н за иашу прву српску банку, да су таки пословп највише причинили њезииу иропаст. Врло поучан прпмер даје нам мати свнју такпх завода — париски кредит-мобилнје. При свом оснпвању године 1852 имао је основног каиптала 60 милиона франака. Он је врло сјајно своју радњу отпочео тако, да

чиме се и равномерно дижу цене разним стварима, а по гатоје и то дизање цена ограннчено опет другим чињеннцама, то најпослс новац излази из зем .Ђе. ако је за такав излазак способан т. ј. акв је кован илн се најиосле н код куће улаже у свакојака па н доста сумњива нредузећа. Пздавањем бавкинпх записа умножава се капитал истнм начином, као кад узајмпмо капитал користећи се својим кредитом. Банкин запис служи за извршење тога кредита — он је сурогат новца. Ако је тако умножавање потребно, ако се оно на здравој основи нзради. онда се мора

на срцу лежн и ако само најмање осећа шта је савест. он ће ноуздано тако гласатн, да можемо снокојво очекнвати таки глас. |]1астав>|1*<* се)

и утрошнти. а то може Оити једино је 1855 платио 40% дивиденде; али

већ године 1858 могао је дати само 5% и то још из своје резерве, јер је »мао 9У 2 милиона Франака штете. Од тога времена нрестадоше сјајне дивиденде, н да завод није стајао у тако јаким рукама. које могу и милионе губитн. да није из нолитичких узрока владом заштићен бпо. вероватно бн онако свршио. као што су свршила гдекоја деца његова. II банка Инион женерал. којој смо нредалн пзраду наше желез4да. нице н наш државпи зајам, пде у Но иоред свега тога настаје још врсту кредит мобилије. II ако стоји

раширењем обрта и за то опет у првом реду раширењем нроизводње. Али ово носдедње има опет евоје границе, које леже у самом друштвеном развитку народном — н ако се те границе прекораче, онда то рашнрење водн на штету у место користи. п то на штету која Не све внше отиматп мах док не обухвати цео народ. Онда наетају такозване крпзе, у којима врло често велики део народа матернјално са свнм нро-

и то иитање, да ли Је у опште раширење производње у некој ч зем.Ђи могућно, које питање оиет ра)>а друго. да ли је потребно у тој земл>и осниватн банку за пздавање банкиних записа. Ми Кемо се доннпје на то питање вратити. У интересу спгурностн банкиних записа управо самога народа. банка са правом на издавање банкнпих заниса може вршитн само таке послове. који имају нотнуно јемство

сад на врху таких СЈаЈиих днкидепада, ми бисмо готово рекли, на врху своје СЈ'ајностп, њезнне удеоннце плаћајући се на берзп по изванредно иретераноЈ* ценн, она делн за сад огромне дивиденде; али по вечитом прнродном току има и она нзгледа да ће доћи до стања, које назначисмо за нарнски креднт мобилије и вал>а нам се бојати. да ће та катастроФа бити још од већег значаја. Готово је у дужности нашему на-

или ири којима је бар вероватиост роду, да се више брине око послова доста велика, да не може оити знат- те банке, јер већ јавно мншљење ноги губитка; јер банка врши ге говори, да није чист иосао. Према послове највише евојим банкиним томе, евак ваља да судн. да се назапнсима т. ј. народннм поверењем. родној банцн несме допустити. да иародипм кредитом. Овде треба да н она врши таке нослове. н то тим имамо иред очнма увек разлпку нз- мање. што опа у издавању банкп-

мећу државног и народног креднта. Л а то ти нослови вал»а да су у прави.шма бапке тачно означени. а дужност је државе да те носдове у име народа као иоверноца неирестано контролишс. Ако банка нема права на нздавањс банкиних заииса опда отпада тај строги надзор, и банка може себн допустити вршењ е и других ризипних послова.Јер ако бн она нмала и губитака. илп пајносле ако бн и нроиала, онда се то не тпче нелога народа. него штету гпо-

ннх заниса може наћи најлакше средство да утајп и покрпје своје губнтке, које на нослетку мора исилатитн не банка него народ. За таке случаје имамо доста нрнмера у исторнји америчкнх банака, и ми бнсмо свакомс врло иреиоручили изучавање одношаја америчкнх банака од ночегка на до данас. коме буде сућено. да даје свој глас за оснивање наше народне банке. Ако н новршно ту исторнју нрочнга, ако му самр- мало нанредак своје отаџбине

У СРЕДННИ УСТАЛИХ БОКЕЗА т Уб.ги. Кривотнје. 4-ог Дек. 1881 г. Ево мене мећу _ иЈрским. вуцилм' н ј ^орски зуи,и- не раетргоше ме! Рекоше ми да хоће. — II попови и чиновници и оФицири и ириморци. иеки са ма! ње неки са више еимпатнја ирема усталој им браћи. ето еви ме из реда одврај ћаху од овог пута. Та ни су ли Кривошијани еамог владнку (которског одјурили? — а мало је Фалило те / ✓ извуче и кмет од Риења што је владици друштва правио? Зар ми није познато да су ту нре неки даи ауотријске нредстраже нападнуте и пеечене ? — Или баш. рецимо. да ме устапш неће заклати те као што внше њих пријатеља навестише — додати и мој нос познатој повременој збирцн — онн ће ме извесно до голе коже опљачкати. Али ја се ипак одваа:их — уверен: да боље иозпајем бокељске горнггаке од неких. па пак и најблпжпх. комшија њихових. Та ја сам већ внше нута био у њнховој средини: и. осећао сам се снгуран да. ма да су времена критична. н.има ће нпак добро доћи какав странац коме би стало да буде нраведан према њиховој ствари и одбрани их од некнх бар крупних лажн које се о њима нроносс. 0 самој крупноћн. пак, неких од ових ја еам већ имао прнлнкс осведочити се. Тако једне бечке новпне ту скоро донешс допис бајаги из Воке. у комс се очито тврдп: да ; су се ови горпггаци одали хајдуковању и пљачкању.- да нема дана а да когод од њих не страда главом или малом: да су тукли .једиог нопа; да су претилп да ће предатп пламену све прнморске варошн и села: да еу већ спалили један део Рисња: и најзад да су претреели православнн манастнр Савнну блнцу Херцег-Новог. Ја сам ево Боку прошао и нашао: да су све ове тврдњ е голе и злобне нзмншл>отине „(риге ап<1 гааНсЈоиз ЈпгеиКопв") које се само зато по свету проносе, да бн оправдале строге мере војничке. Ако се где каквн истуни нли престуни и десили, а оно се зна да је то дело хајдучке чете Херцеговаца нод Стојаном Ковачевпћем.* Гора манаетирека, међутим. пије дирнута, а сам днвни манастпр Савнна мнрно и безбедно ночнва у <*) Види МапсћСбСзг ипамИаи' од 12 Дек. 'ПО новом1 а »Српску Неоавпсност" броЈ 39. (*) Врло нзи Је жао, а н чудо наи је, што је овде а н на другнм местнма овог ппсмп честнтв н добропамернп г. Еванс овзко похитао са оцепом. нлп осудом, херцеговачког јунака Стојанв КопачсвнКа н четс чу. Да у четама огакнх усI гаша као н у спакоЈ чети, п сваком друштву Оеа раахпке, може битн л.удп склони на злочии, као гакае, ми нећемо спорнтн, :итп молнмо г. Бнапсз да нрвом ирплнком оде у логор Стојана Ковачеинћа. као ово у логор Крнвошпјана, на ће сеу»ерепн смо, уверптн: да је Стојан зддук донста. али онај ,мго <ом1' хајлуке." Ми се још за ово познвамо н на саме бечке новнис Пеигчсће '/еЈШпр" које еу ту скорп Јавно и внртуално ирнзнаде, да Стојан не само што не дпра у добра „роС.*а ее-Јамош" него баш на протпв ужола моуммму, аа ч матерцја.*ну аотиору у+оо^у. Варол у Херцсговпнн гмагра га кзо свог јунакз и брз-