Srpska nezavisnost

42 -

во разметнње ниЈв ништа друго но л>ута иронија на најскорију крваву прошлост; увреда :»а оне хил.аде јунака нашнх што нромрзоше или ко<јтн своје оставише па Нишу. Врањи. Нирогу. Прокупљу. Куршумлији и Белој-Наланци! Такво разметање могло би прилнчитн „Виделу**. али никад једном великом и свечаном акту скупштинском! У смерању да се влади све одобри. во1)И већине и писци њсне адресе дотле су се заборавили да су и измене уговора зак.[»учене са великом Вританнјом уврстили у дела која приличе ..ново .ч иолитичком аоложоју Србије*". Пнсцн адресе ноказали би внше пажње веКпнн да су ^јој објаснили да нзмене уговора ^енглеског, далеко од тога да ириличе новом политнчком иоложају Србије. панротив овај ноложај штете н стешњавају, јер корнсти наше утвр1;ене под нрошлом владом на 8" своде сада на 5%. Тако се лалс^о дала завестн веКина скунштинска у својој жудњи да влади све одобри. Није чудо што већнна. , у овоме тносу. одобрава владн н њену снол,ну нолитику. Она иреузноси „ирапиност'. које се држи Србија у меКународним одношајима. Не бојнмо се пи мало да ћемо иогрсшитп. ако држимо да је писац адресе унотребио реч ..правилносг". да би нзбегао реч иопуштање или бар у,(ва рање, јер то јс* нолптнка. коју наша влада водн. а политика удварања. н ако је најлакша, јер пе потребује ннкакве мудрости ип вештпие. није она п најјевтинија. јер може земљу скуно да стане. 0 спо.ђној иолнтнци наше владе. ием .Ђа је иотпуно обавештена. Зато нам јамче одзивп свнју говорннка мањине у скунштини. Па да је бар веКнна одазвала сс према вековном нрнјател.у и савезнику Србије са онолнком гоплотом, са коликом је то учидила мањнна скупштинска : но изгледа да писцн адресе неби имали шта да сиомену о Русији да пије тамо бпло једног трагичног дога1>аја, докле. на нротнв знају да граже наклоиост Немачке чак' у псторнји ирве крал.евипе срнске. Кго ка!;ав нам нрнзор пружа странка. која је данас на влади својим најновијим маниФестацијама. Она је себи дажа име нанредне стЈ )анке. но ми сумњамо да ћс нсгорија хтетн да јој ово нме призна и као оправдано делима њеннм. Њеие чланове моћи ће она зар некада н признати као напредњаке, али као наиредњанг — аустријске а не српске. ,.Пестер Лојд' 1 о Бонтуовом паду> своме броју од уторника " ,,јануара о. г. пише тај лист од речи до речи: „Величниствена творевипа Вонтуова. .. Гснерална Унија" није бнла \ стан>\ да доживн ултимо. дан за обрачун.* она се нре одређеног иремепа сурвала, те је данас обуставила своја пла^ања. ..Унија • која је још ире кратког времена била средишге јединствене Финансијске акиије, која је имала задатак да старе. паследне банке н банкаре из седла пзбаци. да Француске каиигале у све землл* уноси и да шнри вештину нравлења злата, она је прва нодлегла жесгоком насртају, који су сами њенн мајсторн нроузроковали. Судба Гепералне Упије

сличпа је опим капиталистичким удружењима, која су као и она нанустнлн иут солидности. ге су нусн рањем сумњивих или швиндлерских иредузећа. са ажиотажом и проклетом берзанском игром тежили да до1>у до угледа н моћи. Та .,Уннја'\ за коју је њен управл.ајући дух па тако рећи ирослав.т>еном главном I скуну рекао, да неКе гкру , но да само лукративне послове тражп а ником ие мисли да смета. није иронала њеним творевинама и нредузећнма. нијс пропала збоггубнтака у папнрима разннх банака, железнина. рударства н асекурације; она је пала због казнивих махинација због берзанске игре и што је сама сиекулирала на скакање курса њених акш/ја. Саопштењ«! носледњих дана отворпше поглед у ужасно стање банкино. која на самим диоеренцијама за своје рођене акције више ЛУ г УЈ е н ° шт ° ИЗНОСИ њен капитал и још дваред толнко но што има од сумњивнх дужника да нотражује." „Пестер Љ.,г описује даље како је Вонту швнндлерски радио да евоје акције дигне на цену и завршује: Ера Бонтуова у сваком случају је закључена Човек пуи енергије. радне вол>е н Фннанцискн галенат У ношен повсрењем великих кругова. стропоштао се услед савршеног неразумевања своје задаће, услед прецењивања својпх средстава н своје снаге. злоунотребе поверења н велнкнх грехова иротив искуства н закона у народно прнвредном жнвоту. ,1

ИЗ ЛИСТОВА а.. срххсз^т^г. . Застава" доноси овајуводни чланак под ! насловом „Именованн натријар:Имамо сада дакле нменованога иатријарха, а не вољом варода у смислу на- : шнх нрнвилегнја н у емиелу државпих | закона н уетава наше цркве гласом народа изабранога. Ово је једннствен нример уекородвестагодишњој новесници наше цркве у овој ; држави! Потометво ће овај догађај н ово време у новееници нашој жалоеним еловима за- | бележиги. Нисмо н нећемо да будемо несимиете, ге да држимо, да је старо- | давно и екоро још једнно нраво, које је народ као народ вршио. нраво избора ; врховне цркве иоглавнцс, из наших ру- ј ку за свагда одузето и изгубљено. Ко нознаје историју народа. тај знаде уједно и то, да је свака еила за време- ј на. н да на; оди, ако еу н згљечени и ј нотиштснн, лако не умиру, н у дугом ј времену евога жнвота долазе још до оно- ! га. што им је енла и власт јачега наро- , да одузела. Најеклатантпији нример за ј ову нашу ноетавку нружа баш сама но- | весница нашег народа. а нружа нам га ј у најновнје доба и судба нашнх данаш- I љих господара. Маџара. И зато баш што имамо у сопс.твеној и<-торији доказа о ј будној свестн н <• бесиримерној истрај- : ностн нашега народа, ми још не очаја- ј вамо о судби нашс цркве н народа. него ј само жалимо тренутак, што је данас у жнвоту наше црквс- наступио. Ми смо још изодавна уочили стре.1е што их јс државна власт за аутономпју наше цркве снремала. али живећи у ус- ; тавној држави. н оелаљајући ее на сво- ! ј;| нривилегијама условљена, законима | ујемчена и дугом праксом освештаиа I нрава жнвнли смо у тој нади, да ћемо ј с.е. ако п малени, у бедемима н кланци- I ма тнх права ирема нретећој навали, | одржати моћи. А уверенн смо, да би се ј п заиста одржали, да сенијс у нашој I среднпи нашао Ефнјалт, који ће да пока:ке етазе н нутаље, којима се нашем 1 праву за лсђа доћп може. Да државна власт стуна са неновере- ј љем нашој црквп на сусрет, томе се | ниемо пи мало чуднли, јер државна в-.аст ј иије у оиште пријатељ цркви и цркве- |

номе животу. — али да се у еамоме криј лу, и баш међу начелницима цркве налази ј л.уди. који ћс елободу цркве д]»жавној { власти да напуете.. томе не можемо досI га да сс начудимо. Но наша црква није стојала у обичном одиотају црквс према држави. нсго је имала евоја ексенционална ирава. с тога сс толнко дуго крхало и ломило, , док се ннјс нреломило на уштрб и штету наше аутономије. >'ставна угарска влада узела јс на своју одговорност. да саветује круни неконституцијоналап чин, ади да еу га ј љеговн саветници о противном уверили. н тако је влада не само Формалну. него н стварну одговорност на сеОе нримила. Црква сама но себи има своју слобо- ! ду. коју државна власт рсснектовати мора. а наша црква има јсЛи н евоја особита нрава. с тога мн стојећи на праву паше цркве нс можемо ову новре- ј ду наших црквеннх и народнпх права с муком п ћутаљем прећи. Срнски народноцрквенп сабор бп за цело противу овога своју ограду уложио. да му ее за то ирилнке дало; у осталом већ у одлуци. коју је нрс публиковаља рсскрипта донео. лежн ограда нрогиву крљеља аутономних права. противу новреде. која ; сс у самомс вршку наше аутономнјс до- ! годила, те се под овим може разумети п ограда нротиву самога нанменоваља. кога јс нублнковаље тек затнм сљедовало, даклс ограда ннпс рго 4ипс. Но и кадгод буде народнога сабора мн смо уверенн, да ће се овај свагда | нротиву учиљене новредс ограднги. и Ј своје одузето нраво рекламовати. И не ј само нредставништво црквс н народа, него сваки ноједини Србин, становннк и грађанин ове државе мора се у своме , срцу дубоко увређен осетнти. Кр. комнсар рекао је у својој бееедн носле иубликованог рескрннта. да Њег. Величанство очекује, да се епископ Гер- ј ман Анђелић од свиколиких, у свезу кар- ] ловачкс митроиолијс спадајућих сљедбе- ј ника гр. ист. вере — и то како свештеничкнх тако н еветовпих за архијенископа митрополита и српског патријарха нризна и да му се свако с-а овим достојанством ио цркви скопчано ноштоваље н нокорносг од свакога одаје. .1ојалност срнског народа н оданост љегова нрема владајућем дому н сувнше је нозната. а да би се у ову и поеумљагн могло. Та лојалност је унраво историјска, траднционална. И ернскн иарод неће нпгда са светлом круном у еукоб доћн, оли ће и своја нрава свагда доетојно одбранити знати. Нама је врло добро нознато, да Гш само нашим нрпјатељима у прилог ишло. да ее у ерпском народу створи Фактн- . чан отпор нротив новог чнна именоваља и нротиву нменованог патријарха, онакви отиор, како га дволнчни и безначелни сарадннк ..II. Лојда" себи замншља. Шта више свакога уверити може, да то бити неће. Али можемо и о томе уверити сваког па н еаму високу владу, да оиа није у стаљу у срца српска улитн љубав и ноштоваље нрема нм,енованоме патријарху кога је глае народни осудп и који противу кановничннм начином. наелоном на државну власг долазн на крму ерпске митроиолије. Свакојако је то дело савести, оће ли и може ли ко нзвести лнце за свога нравога настира п архпнастира прнзнавати а свест јс нољс на коме ргае1ог ион ји<иса(, иего је еудија еваки сам ееби. Покорпос се можс захтевати и узнудити, али љубав и иоштеље не да се изнудитн. Именовани натријарх можеунрављати митрополијом, оће ли га предусретатн љубав * љегове пастве, н оће лн га пратнти поштоваље наредно. оно нраво нз срца пзвируће ноштоваље то је ствар, о којој ће нравославна савест сваког пнјединог православпог Србнна имати да суди. На наименованог патријарка иала је I већ одавно грозна сумља. Љегова бо- ! жићна носланица од пре двс године дана кипти од силннх цигата. новађеннх нз ј латннекога текста библнје и и из ритуала римеке цркве, и то није никада ино-

вргнуто. Је ли Анђелић на каквој старој клизавој. ио цркву опасној стази, — и ; томе не може судити државна власт наго хришћанеки иравославнн свет. Ми знамо много иитересантпих, управо пикантних стварн из живота Германа Анђелнћа. и нисмо их хтсли обнародовати I* тога, што емо и сувише деликатнн билн нрема доетојанству једног енископа. Те белешкс ночивају и даи данас у нашојархивн. Она су најленша илустрација живота именованога патријарха, а л>уди се на ма то били и еами еиископи и натријарси — једино по своме животу цсне и уважавају. А у данашљем деветнаеетом веку људи се мере и но томе, колико теже за нросветом и културом. Нарочито се то захтева од елугу божијега олтара, а пре евега од црквеннх великодоетојника. Наш народ иоказао је да уме много жртвоватн за своју нросвету. 0 евом повцу и о свом зноју поднгао је многе нроеветне заводе. н тамо, гамо је и сиромашак свој од уста заштеђенн новчић нрнлагао, не видесмо ми нрилога снископа Германа, ма да 1а јс народ добро наилатиои ма да црквено нра^о учи, да енископима с тога богатс додатцијс давати греба. што су нозвапи да добра чине и нросвету дижу. Од свега овога не видесмо ми ништа. док смо с друге стране извсштенн бнли <» многим екуноцешЈм даровима. што их је еннскон Герман за друге сврхс чинио. V нанрсдан евет и но овоме ценн људе и одређује према љима меру љубави и иопиоваља. Ми смо осим гога уверени, да сс државна власт није у владику Анђелића заљубила. него да је он но свој ирилици по цену великих обећаља на рачун наше аутономије до данашљег свога ноложаја дошао: И сада наступа тренутак, где Анђелић мора да-се одужује. А тојеуираво оно, што нас у голему бригу баца. Дао би бог да ми немамо нраво, али време ће. и то најближа будућност показати именованога иатријарха у правој светлостн. Епискон Анђелић рекао ј'е сам једном прнликом да код нас настуна -8Швк1гећепИшш-. А то значи да јс државна нревласт ноклонила слободу наше цркве. >' таквнм околноетима стоји предименованнм натријархом ова алтериатива: или ненрсстано наслаљати се на државну власт н тнме изневсравати се својој цркви, или. ако буде хтсо у одбрани црквених нрава држ^вној власти онретн се, да по примеру иатријарха Нвачковнћа, а по теорнјн. коју је он сам створио. умировљеи буде. Ако буде п; во имеиовани патријарх ионеће са собом у гроб клетву иарода, буде ли нак друго, може битн уверсн, да ће народ бнти носледљи, који ће на то зажалити. јер док је скидаље Ивачковнћа садржавало у себи повреду аутономијс. нензноноваље Анђелића не би гако сматрао, јер у љему не може данас гледатп друго него државног чнновника, коме је извор љегове духовне властп у државној власти, н коме држава оно, што му је дала, без иовр де нашнх аутономних нрава слободно и одузети може. Перспектива дакле у будућност наимеиованога иатријарха ово је: или клства народа после смртн. илн још пад за живота. дописи Београд 14 јапуара (Ошнпшски удар у Свилајнцу) Сирото -Видело*! ире врло кратког времена кроз неколико обманутих и лаковерних себичљачких креатура, нагласило је злу судбу Свилајнца и задушнички закукало што но љему „смотаузи муте*. а сад нам се већ дала ирилнка да нрикажемо свету сму љнвца и . смотауза" у иисц\" опс пасквнле. Још од прс нам је бно познат арогантни тон којим сс служи садаљи нредставнпк власти ср. ресавског у коресподеицији са судом општ. свилајначке. Али смо то припнснвали колнко необразованостн, толнко н неспособности за савремени слободан живот п за разумеваље свога жнвота.