Srpska nezavisnost

БРОЈ 12.

НЕДЕЉА, 24 ЈАНУАРА 1882 ГОД.

ГОДИНА II.

;еее зл срелјг: ■а годинг 24 дин., на но годиив 12 дин., на чвтврт год. 6 дпн. ЗД ССТ1ЛЕ ЗЕК." I ЗЛ БАДКАЕСКСЕ ПСЛ7СТСК7. ЧА ГОДИНЈ" 30 ♦РАНЛКЛ. НА ПО ГОДЈШЕ 15 *р. на ЧБТВРГ ГОД. 8 фр. 31 17СТ?0-7Г1?СК7: на годинг 15 #ор. У б \НК.. НА по год. 8 ♦. на чвтврт ГОД. 4 Ф. 31 С2Е ССТИЕ 1?л1ВЕ : на годину 36 фган., на по године 18 фр., на четврт год. 10 фр.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ УТ0РШ01, ЧЕТВРШУ, СУБОТОН и НЕДЕШ ЦЕЛОМ ГРВДНИШТВО ЈВ П АДМПННСТРЛЦИЈЛ У КГКИ Г. ТоМЕ ЛНДРЕЈЕВПКЛ ОБН.1 ИТ.ЕВ ОВПЛЦ.

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ. ПРВИ ПУТ 20 ДИН. ПАРА ОД РВДА, А посјк СВЛКИ ПГГ 10 ПР. ЗА ПРИПОСДАНО 50 ПАРА ДИН. 0,\ РЕДА. Рунописи шалу се уредмиштву, а претплата адтинистра^ји нс ? 0 с к е ее31в2се0ст2". РУКОПИСИ ИЕ ВРАЋАЈУ СЕ. ПЕПИАЋЕНА ППСМА НЕ ПРИМАЈУ СЕ.

БЕОГРАД 23. Јануара Страховпта, ужасна несрећа постпгла је Србију и народ српски. Престопица Србпје, под утнсцпма пренеразне вести из Беча п Парпза, да је Генеразна Унпја банкротирала, да је Бонту, тај преузношенп усрећнлац Србпје, затворен и да га Француски судови гоне као варалпцу, — дрхКе под ударцпма немплосне судбе и спрема се за црне дане којн ће но целу нашу отаџбину да настуне због лакомнелепог, непатриотског рада владе Ппроћанчеве. Како је у унутрашљости Србије, то у овоме часу не можемо казатп; али док се по свнма крајевима наше јадне отаџбнне нронесе црна вест опште несреће народне, закуца ће п тамо '-вако патрпотско ерце зебњом н\;трахотом. а уздасп бола и очајања, узвнци љутпне и огорчења проламаће горе и дубраве. Земљп нашој ирете недогледнн теретн. Јадна Србнјо, шта си дочекала после кратке али тешке владавине Внделоваца! У Београду је завладала велпка забрннутост. Ево већ трн четнрп дана како се проносе најцрњп гласовп, како нам жпца нз Беча п Париза вепрестано доставл,а све црњу вест за црњом. Свако се пнта: шта је то, шта значи та ломњава. гата ли страховите муње н грдне облачине. које се све већма гомилају над маленом Србнјом, чнји су родољубнп спновн 50 и више година радпли, газдовали и штедили за себе и потомство своје. Пренеражена н сломл>ена престонпца чека гром. чека свакн па н најцрњи глас : да је Србија жртва Бонтуовог кајиша. Усред те големе несреће звапичнн орган српске владе ћути као заливен. Пмамо ли зато званичан лпст, да нам не казује истине у овим тешким данпма песреће народпе ? Имамо лп зато чптав апарат плаћеннх агената пзван земље, Ца нас оставл,ају у „званичној- нензвесности, сада. када сав човечни свет сажа л,ева малену Србију због несреће њепе и лакомнслених синова њепнх?! Отрарајте. вн охолн л.удп што данас управл.ате судбом земље. стунце „службеног" органа вашег. те казујте народу црно нлп бело. а не упућујте га у вашем полузваничном органу на црнн петак, на дан кад ће се рашчиетити ствар нроиале Бонтуове бапкЈ, докле еудовн ренублике Фрапцуске још у среду, пошто отворнше касе Бонтуове н нађоше их празне и пошто му нреметоше кућу њсгову, самог Бонтуа ухапснше. Тако ли обмап.уЈете још

п сад народ ? Тако ли забашурујете општу голему несрећу коју навукосте на Србију и за коју немате срца да је прнзнате, већ у овим тешким прилпкама само умете да брапите власт и господство ваше, да се заклањате за неприкосноВену лпчност владаочеву и да сумњичпте скоро половпну народом нзабраних нослапика нред Господарем, да их сумњичите несмелички и кукавичкп само да отклоннте пажњу од себе — да добијете времена. Нико у земхи не иориче, да су поеледњп појави у народној скун-

да чујемо нли нз ваших или из других усти да смо жртва Бонтуовнх вратоломннх спекулација. Народно је нредставништво па окупу, што не излазпте пред лице његово? Што затвоЈшсте. не спомнњућп никаквог разлога ни повода, скупштинску дворану те не „успокојавате" народ? Што не казујете зеиљи, шта је с народним милионима. које Боитуу дадосте да их прокоцка? Камо вам оног нзазивачког беса у Гарашапнна, камо вам кннтаве претње-н дрскости Пироћанчеве, камо вам безо-' бзнрности грубнјана Новаковића

ттннп значајнп. Но ако је на коме камо вам тпто не нроговара минстар крнвица, то сте само вп кривп, што \ накоњче, као стручан, каква судбисте ваша дела, ваша чисто партај- на чека нашу железницу/ Камо вам

ска дела хтели да натурите целом пароду на грбачу, што сте вашом нечувеном п најсебичнијом партајношћу руковођени охоло и безобзирно одгурнули половпну народних посланика и запушнлн нм уста да владалац пе чује жеља и потреба хоћете да вас као таку још сма-

Финанснјске „промућурности" Чеднпе? Камо вам самог Чеде, те еиграш;е и лутке ваше политпке, коју инаугурисасте 19. Октобра 1880 године ? Јесте ли влада ? Ако сте н ако

народних, да не чуЈе чистог н непомућеног гласа представника пароднпх. да не чује праведна гњева. огорчења и узаврелости што се шнре с једног краја земље па друти. Зар да цела земља прпми иред владаоцем одговорност за ваша нартајска дела ? Зар да се цела земља поклони

трамо. а ви покажпте ваша ведра п весела лица мањннн и већпни скупштинској, скидајте големи камен са срдаца народннх, казујте шта пмате п шта можете да кажете, да спасемо што је за спасавање, да се спремимо на оно што нас чека. Мп смо ваш нојав на управн зе-

вашем раскоштву п да одобри пред" мље обележплн као несрећу. Несреузвишеним престолом кнежевнм н ; ћа нас је ево спашла. њу не одона чуда и покоре што их до сада, ; клониете ћутањем. Покажпте у поза ово кратко време, ночинисте н [ следњем тренутку, да ваејесрпки-

што сте их још моглп почннити !г Не брукајте се, ие варајте еамп себе! Опозиција је учнннла што јој је дужност налагала, не вређајући ни законе, а камо ли устава јер нема закона. који би наређпвао да сви носланицн морају потпнсати адресу већине. То је само један обичај био. од кога и ако се одстуиа, тиме се не гази ни устав ни закон. нити мањипа тиме одриче законнту нредност адреси . која јс већнном , гласова закључена. Мар,ина се иокорава већини, али само одступа од једне уобпчајепе Форме. не желећп у овпм судбоноснпм данима, нримнти на себе" одговорпост за назоре који су се већ показалн као погрепши и штетии. Камо срећа даје још прошле године онозиција тим путем могла осујетити ваш савез са швиндлером Бонтуом — данас неби нлакалн на развалппа.ма благостања и среће народие.

ња родила, проговорите српски! Народна банка с погледом на Бонтуов предлог. (Свршетак. л7" Ми ћемо овде на поелетку сноменутн она начела, којих се но нагаему мигаљењу вал,а држатп, ако би се ма коме новернло оенивање народве банке. н ако народ жели, да добијс бапку, која не стојн само код куће на здравој оспови. него и у инострапетву може тражити и наћн оно поверење, које јој за љезин напредак не само ваља желети, него јој је а н преко потребно. 'Га су начела ова: 1. Множнна банкнпнх запнса за наше данашње потребе несме нрелазпти еадањп новчапн обрт. Мн ценнмо тај обр г на 30,000.000 дннара. 2. Нико није законом обвезан

Но у овим данима не мамо < амо ирнмитн башлшог запнса. Држава да вас с те странс крнвимо. Има ј се обвезује прнматн банк. запне на једпа већа. страганија онтужба. која јавним каеама као се у јавноме мнењу, у целом народу

п у свој земл.п против вас енрема Ж ми и сви којнма је етало до Ср бше н њене будућностп стрепиао

кованп новац, но таква обвеза одмах одпада. како иебн банка у стаљу бпла: раз'• менити банкине запнсе у свако доба н ср- коме у повац ковани.

Ми овде ирнмећујемо да држава има увек доста средстава да у свој'пм касама ујемчн банкине записе према банци. особито кад и као велики удеоничар учествује. Таких средетава приватна лнца никад не могу имати. Држави спада у дужност, стварати и чувати у народуверу у банку свој"ом контролом и евојим поверењем. а не мора тога радп тражити номоћи у заковеким наредбама, 3. Банкини записи морају бити покрнвенп у трећини драгим металом, а остатак меницама у року од 90 дана највише, или другим нотпуно сигурнпм обвезама, које се у најкраћем року (највише 60 дана) испунити имају. 4. Ако се за нокривање банкиних записа допусте еФекти, онда то могу бити само они, које држава допусти: и то у количинп. коЈ 'а ће бити законом одређена. 'Ги се еФекти могу узети само у своје берзанске вредности. а та несме пикад прећи номиналну вредност. Они могу служити само као залога на зајмове од врло кратког рока — 30 до 60 дана — илп као јемство на отворенп кредит у конто коренте. 5. Тако исто сматраЈ'у се државне или друге ј 'авне обвезнице. 6. Ако се банци допустп, да може давати зајмове општинама пли у опште хипотекарпог кредита онда се мора за то према нашим околностима одредити нека сума. која се не ће смети нрекорачитн. За овај случај могло бп се банци допустпти и издавање хипотекарнпх обвезннца. 7. Банка може кредитовати државн под нстим условпма, као што ће бпти за приватна лпца; п ако ће да ступи упослове са државом, онда то мора битп нод нстнм условима, која вреде за приватна лнца. 8. Ако бн држава дошла до потребе, да банку за своје Фннанцпје употреби под другим условима, онда то може бпти само на основи законитој н народном скушнтином одобреној. 9. Држава се обвезује колико ће највећма бптп могуће да своје фи' нанцијске иослове вршн преко банке. За то би требало одношаје банке према државн добро ироучити но обрасцима других банака. особито немачке банке, па тачно у етату[ тпма обележилп према нашнм околностима. 10. За новластицу учествује др; жава у добнтп банке начином. кој'п ће бпти законом одређен. 11. Банка сс оелобођава од нореза за првих 10 година свога трајања .