Srpska nezavisnost

БРОЈ 19.

ВАНРЕДНИ ЛИСТ ПЕТАК. 5. ФЕБРУАРА 1882 ГОД.

ГОДИНА II.

ПЕЕЕ 31 СРЗЗЈТ: ИА гоаину 24 дин., на по годинк 12 дин., на чбтврт год. б дин. 31 ОСТЛЗЕ ЗЕИХЕ НД БИШЕСКСД ПСЛ7СТСК7а годин)" 80 •ранака, на по године 15 фр. на четврг ГОД. 8 ♦!>. 31 17СТР2-7Г1РСЗГ ВА годину 15 »ор. 7 ванк.. на по год. 8 ♦. на чегврт ГОД. 4 ♦. 31 СВЕ ССТ1ЛЕ 2РЕ13Е на годвнг 36 фран., на по ГОДННЕ 18 «Г.. iiа ЧЕТВРТ ГОД. 10 фг.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ УТОРНИКОИ. ЧЕТВРТКОИ, СУВОТОМ и НЕДЕШ ЦЕЛОМ урвднвштво ЈВ и АДЧНННСТРАЦНЈА »• клш г. Томе Андрејевпћа овилнт.ев венац.

ЗА ОГЈАСЕ РАЧУНА СЕ: ОР8Н П>Т 20 ДНИ. 114РА ОД РВЈЛ, Л иосдк СБДЖН В> Т 10 ПР ЗЛ 11РИПОС.1ЛНО 50 ПЛРЛ дип. ОД РЕДЛ. Рукописи шалу се урејништу. о преттата адтинџстра^. V ..СРВСКЕ ЕЕ31В2СЕССТ2". рукоппси не врлт.лјј ск. неп.тлћена пнсил не примају се

БЕОГРАД 4. Фебруара Почише да свпће но воћној мнсвји путничког министра алосрећннх српских 4-инаиснја. Господин Мијатовић. који је отишао у Парнз. а са којим је побегао н Веранже. ластупннк Уније овде стнгао је у престовнцу Бонтуову. Обишао је бавкротирану банку. носланства. мивистарства. адвокатске канцеларијс п — ансане, где ошакује судбу своју једна _у цедој ствари невина" жртва. тајанствеин баикар Бонту. своју судбу н нролазну, вар.кнву аемалску ерећу. Можсмо се иадати. да му је, на црквеие нроноведн склон иаш мнннстар Фннансије — његов позианик и иријате.Ђ — дао који утешан савет: да се мирно нонаша и преда својој судби. И :>аиета, у место да видвмо Бовтуа да јс у којој побочној одајн „Генералне-Уније иројурио себн куршум" кроз мозак, он се врло спокојно навнкава на своју нову снтуацију н н]1ед судом велн: „Нисам трговац. ннсам Финансиста, не разумем ништа од свега овога. у целој сам ствари невин: и одбор ме је изабрао за преседника „Улије" што сам иоштен човек"... Без сумље морална исповест. Алн кад се помисли да то говори онај. који је оштетио своје суграђане онолико колико нм је Бизмарк ударио војног намета н подватио се да са целпм еветом игра коцке на'ту!) рачун и ризик. а сад нрнча о својој невнности п невештпнп. ком онда да не падну на ум опе речи о вуку у јагњећој кожн. II овака незналица да иревари чптаву срцску владу у којој је мпнистар нредседник нравник овако иаивап човек да обмане две трећине једне срнске скунштине! Овакав човек. којнсе у Фпнансији и трговпни не разуме да заклл чи онакав уговор са владом једне државе, на чак — онако невешт да смотрн и срнске ћумручке па н грађанске данке!! Без сумње. нлн је Бонту био луд или и они што су с њиме раднли нису знали шта су радили тек — посл,еднце нма да сноси неко трећн, а то је Србнја. Док влада обнлазн око познате интерпелације. и не сме нншта да одговорн: док нандурн трче и нптају где је седео који Бонтуовац те секвестирају столице п астале ; док „Вндело'' говори чак и о некој п.качки н рабалуку. којн ћемо да нмамо у виду осигурација н сувишка од насдеђа масе пропале „ГенералнсУније." — дотле почпњу већ да допиру вести како стоји стан.е у Паризу. Вест из Париза саопштава жалостан исход по нас. Штетаје осамна-

ест .1 ш.тини ,хинара. и.ш мн.шон и ио 4уката. А новрх свсга тога .стране новинс јављају иа Парнза да наш вреднн мпннстар пеуморно траж« ( рбнји каквог новог Бонтуа. нре но што смо п са старнм раскрстнлн. с којнм иредстојн велпка парннца. По страннм нак вестима као да ће до||И до ..заннмл.нве" парнине н нораћа се питање.. хоће лн наше обвезннце пастн ч мнсу' банчнну нлн ће с њима чнннти изузетак. Поред мннистра. носланнка. парочитог изасланика — Српски интереси метути су како вели вест. на душу париских адвоката. Парница ће постати правп монструм! Посла. као што се види ночињу да бивају чудпа, интересантпа, увров" дрцтјачијч . но што ире 2—3 ,1<( шј </вер<1ваше .. НпЈс.и/.'" II тако са нестриљењем колнко н са дубокпм сажалењем очекујемо да.Ђи развптак овпх нредмета. којс је. да је среће српски мшшстар фпнансија требао да има у својој руцн а он нх сад отима од бела света. а мн остали стрепнмо од каквог новог заслуженог поданства и новчанога ронства. Из целе ове недогледне несреће могу бити свакојакн резултати, а колико се сптуацнја да нрсгледатн може бнтп с.Ђедећпх могућностн : Прво, могу се акционари друштва „Гопералне Уннје" иононо сложнтн, скупнтн, платити још недоплаћенпх 375 динара од својих акција н онда бп п ми, као и сви креднтори добнли но 5°/о. Могло би још изаћп да се као власник наше железннце јави у лпцу аустријско-бонтуове, бечке „Лендер банке.' 1 Ова нам банка може једно јутро осванути такоће као повернлац н у зајму за одужење држав пог дуга. Онда. наравно. мн би билн — аустријски дужници и словом н делом ! Да се можемо надатц и оваким несрећама плашп нас велик иаклоност аустријске владе ка Бонтуу н „Лендер-банцн." Да нас сачува Бог од овога зла ! Друго. Госиодин мнннстар Финанснје. који се налази ..па лнцу лис■га" у Парнзу и гледа својпм очима сву бруку и несрећу. може у несрећном случају да до парнице до1>е како вест наглашава добптн од нарнскога суда решење од прнлпке оваковога садржаја: „Част иам ,је нзвестити вашу екселенцнју да јс нзвићај над банкротираном банком .. Генералном-Униом" свршен, књнге су нрегледапе и нађено је да се ни с које стране не могу накнадити губнтци овог за

вода, као ш I о и друштво нзјављује да не можс више ни оистојати. ии акцнопари ноново акнпје илаћати. Пека ваша екселенцнја узме мнлостнво ову прееуду г. знаљу; а уколпко сс појаве нмаоии српскнх државних облнгација које су нстп од бившсг српског државног поверпоца банкрота н кривца Боптуа оогар1ап! купилн. у суми од толико н толико мнлиона. то ће сриска влада имати доброту, да нсте нмаоце којн ће се влади обратитн на време н одрећене рокове тачном нснлатом нодмнрује." Гоеподин .министар Финанецје могао бн о овоме телеграфнсатн. могао - бн ово рсшење метути у џен н ако то јест наћс за добро — доћн и сам лично у сриску Народну Скупштииу да га прочнта, као н да се ностара о изворима, како ће се овн невнћснн и ненрим.кенп дугови Г. Бонтуа иснлаћивати. — Остало с.Ђедује по себи ! Но Госнодин миннстар Финансијс у добром н сигурном споразуму са остатнм саучаевицнма неће сметн за живу главу донетп у Србију ово решење. које бн зиачило нроиаст земхе н — нешто друго. То би била препуна мегапна грехова. која бв се обесила о врат целокунној нанредњачкој партијп, с којом бп оиа — од првог до иоследљег свог члана — нотоиула у дубнне овог усталасаног мора. II пз тога гроба не бн она са целим телом својим ннкад више васкрснула! Свима ће се силама старатн да то не буде. Чује се да г. Мнннстар Фпнансије радн на томе у Паризу, да преда ком бнло граћење српске железннце Ово би био случај Треће госноднн миннстар Финансије отишао бн с горњим решењем и са иуномоћијем својих колега једној банцн н кад бн га ова одбнла, другој, трећој четвртој — и колнко нх већ има у Паризу: да нм преда граћење срнскс железнице, |а /раЈи. новц аогодоц, сличну Бонтуовој, нлн да исту Бонтуову коввенцију, са свнма њеним опасним одредбама преда коме новом власнику у руке. Банкарп ћс рсћн: Да, Гоеподнне али вн ето имате дуг и то велики дуг, па прво њега нсплатите и оида доћите да наново чиннмо зајам. Но како г. министар. пз наведеннх разлога неће смети чннити унотребу од овога савета. то ће он гледатн да наће пута н начина да г. г. банкери парискп нриме сву суму наше штете „и а себе ", а аећ, под условнма. како се узиде. како тоУ — Питаћете ви!

Опако исто како би н г. Бонту чннио да остаде у животу. Знаду читаоцн да је г. Бонту намеравао да нам „оснује" „народну" банку. да донесе једно 10,000 0. 0 новца, на онда да „трукује- 100.000.000 ,мнлиоиај банка н онда - желсзнпца би сс градпла сама: артпјомј! I ако ће но свој прилици г. мн нистар Фннанснје рећи банкери.ма нарискнм н. нр. Вапцие (1е Рапк: „Кво репнте иримате наишх осамиаест — илн колико већ буде — милиона динара штете. и да градите српеке железницс.... Нрпмите. само да ја рекием доле у Србијн : „Париска Банка" ирнмпла се да нам гради железнпцу н све пронзишавше губитке и штете. којс нам је проузроковала „Геперална Унија" и банкротнрање г. Бонтуа." Овде ће наетунити ))адост! онда ће г. г. Банкерн рећи: „добро! Но еад деде. да се ми осигурамо. како ће мо опет извући гатсту. коју на себе примамо, вагаа екселенција неће ва.гда желети ла мп плаћамо Бонтуове рачуне!" Ни иошто ! — одговориће г. мниистар Финанспје. и онда ће се дати на штудију пројекта „Срнске народне банке," која би се наравно морала уступити том друштву нли банцц, која учини севап те нам примн Бонтуову несрећу облигације. дуг и железницу н тако бн Бонтуова несрећа била наша срећа, бонтуово бапкротство наше државно банкротство. Она банка. која хтедне да се интересује етањем које је Бонту Србијп створио, га банка неће да стаје на трулу даску: ћумруцн, данци, шуме. | све. свс — то бн било заложено. Мп би за све то добили доста новаца од артпје. Крај томе био бн иознат. За Бонтуом — накренула бп се и Србија. „Српска народиа банка", устун.Ђена ономе ко би н железницу прнмио — она бн у свезн са железвнцом у корен утр■ I« ц носледњу бн .Ђку српске домаће економнје н правде. Да нам влада саонштн еад одмах сву штету која би нас у могућем другом случају суетнгла, а да не улазн нп о ким у нову ногодбу. — то би се та неерећа могла уноредити страш ној поплавн с градом. Учпни ли влада ио трећој могућности и нреда разорену жел>езницу с банком у свези ком бнло го ћемо иодлећн једно.ј несрећној педесетогодшињој сунш, која ће нае глаћу и оскудицом уморитн и за то време златнн нлодовн биће одвучени из зем .Ђе а нама ће остати безвредио згужвано лигаће од — банкнота, које