Srpska nezavisnost

— 76 —

је иллишно но и штетно губити и даље енагу и средства. (Не тако за име Бога, није народ крив , што су бесавесни људи ношли страннутицом). Доста је вероватно. да наша ностојана гс«товост. да им номогнемо. нодстиче их да помисле , о напгам неким тајним смеровима . да се стоструко наплатимо за нашу услугу. Премда солидарноет интереса треба да им послужи као јак раалог да се чврсто и непоколебиво држе Русије." (Нико који има здраве свести не еумња у искреност Русије према нама: могу само носумњати у то мрачни ниеки умови оних, који служе нашим непријатељима за оруђе, и в немају ништа светог до ли своју корист пред очима али они се морају скорим и опет изгубити иред здравом свешћу народном. Ово нека се зна у Русији). ДН ЕВНИ К (страни) Пре неви дан донелаје .Преса- вест да је дописник г Та}мсов и В. Стилмаа у Арнаутлуку убијен. Ми смо ту вест примили еа резервом, зато штоје ..Прееа" донела : у „Тајмсу- ] 1,111 нема ништа о томе. Г. Стилман врло је сиособан човек, и показипао је увск симчатије нрсма источним народима. а особито СрбИма. Ми би искрено желили да се ова вест злураде .Нресе" не обистини. ДОМАЋЕ ВЕСТИ У цркви св. Наталије. ири вишој женској школи, иоред службе недељии.ч и иразничних дана. биКе преко целог ускршњег носта сваке среде н петка литургија пре!>еоевештена. Недељом н пра:шиком служба ночнње у 9 '/г сатн, а нрећеосвештена средом и нетком у 10 сати нре додне. Приступ у цркву слободан је свакомхришћаниву и евакој хришКанни. СА НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ 4 Фебруара 1882 Нредседник А. Ђ. Ноповић отвара састанак у Ву 8 часова нре подне. Секретар чита протокол XIII састанка. Нрима се. Између незнатних. молби и жалби 'штају се две жалбе против избора Кундовићевог у Лозници. Унућују се одбору за преглед носланичких нуномоћија. Удазе министри: Нироћанац, Новаковић, Гарашанин. Гудовић и Радовић. Ранко ТајсиЛ пита нредседника но каквом праву нодржава забрану нротив известиоца Самоуправе. Он је ту ствар пренео на потпредседннка. но нреговори редакције са овнм остали су на празно. Моли председннка да он дозволи извештачу Самоунраве да долази у скупштину ; иначе нек скушнтина реши или нредседник нека иримн одговорност на себе за овај постунак кад }е потпредседник тврдоглав. ПреЈселник не може да дозволи да је то скунштинско решење кад није. То је ствар нотпредседника; кад дође питајге њега. ч Ранно ТајсиК задовољава се одговором и каже да ће ставити нитање на нотпредседника. (Међу тим дигла се међу оно.шцијом граја. Многи се јављају за говор. Д. Катић иште реч, но председник му закраћује. Чују се гласови: или дозволите извештачу Самоуправе да долази у скуиштину или ћемо неиреетано ту ствар потрзати. Једва се стиша жагор}. Секретар нрозива скупштинарепо именце. Свега је на окуиу 135. ПрелсеЈник јавља да је стигло нуномоћије Св. Кундовића изабраног посланика за варош Лозиицу. Упућује се одбору. Ппела.ЈИ се на дневни рад: Предлог министра иностраних послова да скупштина одобри накнадно издатак иреко буџета у *05'65 динара утрошен за шил.ање новаца и пакета носланицима у иноетранству.

2>. НегииК известилац Финансијског одбора чита нредлог и извештај одборски којим се због јако развијене иолитичке кореспонденције нрепоручује скупштини да преко буџетом одобрених 1500 дин. накнадно одобри још утрошених 805*65 динара. Сима НесторовиА Овде се траже 800 динара преко буџета, одмах за тим тражиће се још већа сума. То ће да иде у недоглед. Кад се ирошле године претресао буџет који је скоро непроучен усвојен, влада је требала знати шта ће на поједине нартије угрошити на да је то и тражила. Овако није да се буџет ирекорачи јер то је закон. па се несме газити. Неда ништа преко буџета. Кад би одобрили сво куд би нас одвело ? Мнења је да сваки министар, који буџет нрекорачл плати то из свог џепа. Иавеспигаи, правда утрошен издатак и објашњава да је на поштарину утро* шен. Кад би био на пензионовање или унанређење чиновника. онда би било места Несторовићевим разлозима. С. НесгоровиГх У буџету имају ненредиићене трошкове. из те партије могао је министар нодмирити ову суму. Сем | тога требао је уштедити од пензионовања и унанређења. Арса Дреновац. Вуџет је закон, нрско буџета несме влада ни гроша потрошитн. Ова је влада дигда буџет од 19 на | 25 милиона. па још тражи и нреко буџета. Ако овако сваке године узради, далеко ћемо дотерати. Одеудно је противан да се у онште дозвољава мннистрима да чине издат.-е нреко буџета. нека траже колико им треба кад је време и кад се буџет «ретреса. Сад нека плати министар из свог џепа. Министар ПироКанаи, Доказује да јс морао ову суму утрошити, јер би иначе морао нрекинути свезу са носланствима. Правда овај вишак тиме што је у буџету према прошлим годинама ушла мања сума јер се мислило да ће се моћи уштеде учинити. Риста ПоаовиИ Влада је крива што ј _• ј ту иозицнју смањила да само више има на нензионовање и унанрећење чиновника. Сигурно је утрошила и суму на ненредвиђене трошкове. Зато не одобрава тај издатак: влада је т »ебала тражити кад је време било. Пои Смиланиб је нротив сваког издатка мимо буџета, па и овог. Р. Тајси(\. Упућује владу да подмири те издатке из партије зћ ненредвиђене трошкове. Спомиње неку крађу у ношти, можда је вели, то нрава кривица. Противан је. Мхснистар Гарашанин. //римећава Рану да не говори о крађи ако нема доказа. Нек изнеее ствар, ако за њу зна. Р. ТајсиК одговара да је о томе читао у неком листу а није нигде наишао на званнчну иеправку. Гарашанин. Треба да нмате доказа кад износите таку погрдну ствар нротив власти. Он те белешке у новинама није читао. К. ТауилановиИ. Кад је буџет закон. а закон светиња коју нико несме погазити. не сме ек^пптина таке поступке одобрити. јер онда могу н остали мипистри на разне начине закон газити. Влада је требала сазвати скупштину у своје време па да тражи одобрења. (Смеј у већини. Жагор.) Министар НоваковиК. Државни еавет решава нашта се има трошиги нз партије за ненредвиђене трошкове, тај новац не сме се узети нн за једну нартију која је буџетом предвиђена. Одговара Несторовићу, кад бн министар морао из свог џепа подмиривати издатке прско буџста, логично би било да и сву уштсду меће у свој џеп. Риста ПоиовиК наводи да је влада утрошила на иснзионирање нреко буџета 150000 динара. Гарашанин. То је ваи буџета скупштииа одобрила. Но буџет није у ногледу авансовања и пензионовања нрекорачен. Нека се докаже то. Налази да би министри били у ћару кад би се нризнало да из свог џена илаћају што утро-

ше преко буџета, а да за себе задрже уштеду. Мил. МхиговановиК. Свака влада има да се креће у кругу буџета, јер је буџет закон. Можда се овим накнадним крсдигима друго неигго хоће. И министар Финансије идући да тражи пропалицу Сонтуа, мора да троши јер нс можс јести камење. Ако тај поступак, да се троши преко буџста одобравамо, то је опаспа нрактика, јер онда можс сваки министар трошнти кодко хоће. Скупштина треба да одбије и ову малу суму због велнкнх. Љуба ОгојановиИ у нодужој бессди налази да скунштина може овај издатак одобриги. В. ЈаковлевиИ. Нагази да већ досадашња дебата о овом иитању више износн но сума коју министар тражн. (Жагор) Правда мннистра јер се уоиште неда напред тачно прорачунати колико ће да се троши. Доказује примером на самом себи. Ситна је ствар, да се одобри. Нов. МилошевиК. Није питање колика је сума. но може ли скупштина одобрити да се буџет прекорачн. Кад би се то учннило на нутове. школс или да се војска бољс храни. он бн и одобрио. Требало је скупштину сазватн на врсме, а не ући у другу годину. Замера већинн што се смејала кад је то 'Гаушановнћ казао. Тај смеј ннјс оправдан. ПироКанац не прима ирекора због несазива скунштине. Правда овај иостуиак. што у свнма државама иостоји накнаднн буџет. Имају два система: иди миого већн буџст но што је у ствари, па да се избегнс кредит накнални. или овако. Тр. ЈеремиК (Гласови : доста је говорено, да сс решн.) Ако ће опозиција говорити. и ја ћу. Дебата нас више кошта од 800 динара. зато одобрава. јер је издатак оправдан. Гл. ПетронијевиК. Не жали што се дебатује ма да је мала ствар: но затоје ииак треба рашчистити. Налази да би скунштина била назадњачка. кад влади неби одобрила ове суме. Рака КукиГ, Противан је да се одобри. Требало је то подмирити из партије за непредвиђене трошкове. Дим (ЊреновиК одобрава уеловно. Ћ. Ми^гетиК говори иротив. А. МилошевиК налазн да се ова сума може одобрити. ако у опште има уштеде у буџету. Ив. Проти/',, Чуди се влади да се није задовољила са тако великим буџетом. Кодко је лане искала. точико је добила. Како може сад још да тражи. Противан је да ее одобри овај издатак. Раша МилошевиК. Трошити више но што буџет дозвољава значи газитн закон. зато је против предлога. Н. ПашиК. Сматра буџет за закон, и наводи да влада троши буџет за 1881 годину неодобрен. Сномиње да нико у скупштинн незна нраво стање буџета. Скупштина не смс ове суме одобрити јер је питање да ли неће норед овог још морати да одобрава. Уверенједаће најмање 5—6 таких накнадних тражења бити. Нарочито је против ове позиције због злоупотреба. против којих бц се требала истрага новести. Ст. ПоаовиК наводн примерс за накнадне кредите у другим државама. Одобрава издатак. .Буба ДидиК. Сномиње један случај за време бивше владе кад су се мннистру Радивоју жалили да пошта не долази на време, а он сс нравдао да иема зато одобреног кредита, и нзјавио ако му скупштина одобри. он ће одмах исправити нснравилноети. Тај Радивој кога ви крстите назадњаком шшгговао је буџет као закон и није га нрекорачио. Видело и влада еадања одобраваше захтев опозицијс на нишкој скупштини да се буџет штампа и нребацивашс да влада која се томе противи нема чистих и ноштених намера. Тако се писалоу Виделу и говорили људи што данас владају. Иа шта видимо? Лане се тако рсћн трчећи решавало о буџету. Видело је и то умело да нравда, што всћнна скупштннска има неограничено новероње у владу. Што нам влада сад не износи буџст, она то нс налази за нужно. већ чека да се уморимо и кад нођемо кући. Па нае још крнви што јо ; не одобрава-

мо накнадни кредит. Он ни једне паре не да. Жика МилеиоеиГ,. Кад влада неће да даје обавештење о буџету, онје против сваког од"бравања. Ми.1. МилиКевиК наводи да је минисгарство унутрашњих нослова уштедило ; ио буџету 28.000 дуката и вслн да се овај издатак може одобрити. Васа СтошиК говори против и предлаже да се' гласа но именце да народ :на ко расипа. Ио завршном говору известиоца Ђ. Нешаћа ставља нредседник на гласање, прво, пристајс ли скупштина да се гла! са поименц", н кад сс већина изјасни ј иротив таког гласања, нредседник ставн нитањс: ко је за одобрење овс суме нек •еди. а ко прстив нека устане. ВеКина седи. Устала је сва опозиција. Пос/1е одмора Известгигаи, чита иредлог министра ииоетраних послова. да скупштина накпадио одобри издатак у 25,888*21 динар* утрошен на разна лица која су у разним мисијама заступали владу у земљи и ван ј земље. Одбор предлаже да се накнадио гражени кредит одобри прега незавиеном положају нашем у ннтересу полнтичких и трговачких односа Србије са етраним државама. У те мисије увршћује се: дунавека комисија, чстворни комнсија ветеринарска конвенција и остале мисИје. Марко ПетровиК тражи да извеетилац објасни _остале мисије.** Известилац чита списак оних лица на које јс ова сума утрошена. У спигку су: Министар Ст. Новаковић (Алсксииац). Ђока Навловић (као комссар за вакувека добра.) Алек. Ннколић (као комесар владин у дунавској комиеији.) Ст. Здравковић (члан четворие комисијеу. Тих. Николнћ (Атина.) Ф. Христић (у Верлину у еватове царском нринцу). Фил. Христић (у Берлину -због рођења једног принца). 'Вока Навловић и И. Стејић (конвенцнја консуларна.) Сава Грујић (Веоград. I Јов. Мариновић (пут у Брисел.) „ „ (иут у Лондон). М. Богнћевић (члан четворне комисије). А. Николић (Дунав. комисије). Др-. Рајовић (за вакуфска добра) М. Милићевић (за уређење одноеа на граници.) М. Богићевнћ Лов. Мариновић (п\*т у Лондон.) Фил. Христић (пут у Рим). „ „ (пут у Псшту) „ - (Пут у РиМ.) Сава Грујић (пут у Свиштово и Бео-рад.) М. Петроиијевић (пут у Берлин.) Др. Владан (као комесар). Марко ПегровиК захтева да се означи сума коју су појединце утрошили. Извести.гац одговара да одбор то није тражио од владе. јер ће циФре доћи пред главну контролу. (Наставиће се.)

Селница 04 5 Фебруа]>а 1882 На давашњем састанку нримнла је скунштннска веЂином гласова и други нредлог мииистра иредседника. Нироћавца и одобрила преко буџета утрошену суму од 25,888.21 динара на разне миснје у земл,н и нностранству. Онознција је сва гласала нротив нредлога; тако и некп члановн већине. Н. Нашик. цотиомогнут целом онозицијом. захтевао јс глаеање ио именице, но како влада није хтела на то приетати. из разлога што онозиција „хо^е да отме већину." као што је нрнметио мнниетар председник Пироћанац, то је скупштина и не дајући свима нријавл.еним говорнншша да говоре, одбнла и то тражење опозиције. Седница је закл.учена у 1 сахат ио нодие. ТЕЛЕГРЛМИ Свилајнац. 4. Фебруара (огнгннадоа ДЕШШЛ). Гаја је уаншен за речи у денеши иослатој Димитрнју Цветковићу посланику. синоћ у хнтњн п озлојећењу на ноступак Симовнћев казах но|решно за денешу ДпмиД-ријевпћу иослату. нек се иеправи.

влагннк ..Дружина за потлоиагања Српске Књижввногтч" и^тлмплно у иггампдрији Св. Савк 4 кнкз иихл ^и. ул. нр. ј одговорни уркдник Др. Лаза Кости ^ - -■ 2 *' — - /~ —. . -^Г' ^ III • 1 .ПТ- 1