Srpska nezavisnost

6Р0Ј 21.

НЕДЕЉА, 7 ФЕЕРУАРА 1882 ГОД.

ГОДИНА II.

;а :?гг:т: ВА ГОДИНУ 24 ДИН., НА 110 ГО,ХИПЕ 12 ДИН.. НА ЧЕГВРТ ГОД. Л Дпн. 31 :СТ1."Е ЗЕ^Е НА пзлтстскг. нл годину .40 франлка, на ио годинк 15 фр. на чктврг год. > ♦!>. 31 1ТСТ?0-ТГ1?СКГ. НА ГОДИНГ 1о #0Р. У ВАНК.. НА ПО ГОД. 8 ♦. НА ЧКГВГТ ГОД. 4 ♦. 31 СЗЕ ССТАЛЕ ГРЖАВЕ НА ГОДИНУ 36 ♦ГАН. ? НА НО ГОДИНК 18 ♦!'., НА Ч8ТВГТ ГОД. 10 ♦!».

ИЗУ1АЗИ У БЕОГРАДУ УТОРНИНОМ, ЧЕТВРШМ, СНОТО« и НЕДЕ/ВОМ УГВДНИППВО ЈК И А.14IIНИСТРАЦИЈА У КУЋИ Г. То .ЧЕ ЛНДРЕЈЕВПЋА ОБЦЛИ 1\КВ ВЕНАЦ.

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ: гтрви нгт 20 дии. иара од реда, а аослЕ свакн иут 10 ир. за припосиано 50 пара дин. од ркда. Рунописи шалу се уредмиштву, а претплата адтимистрацији „СРПСКБ ЕЕ31В2СНССТ 2"РУКОИИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ. НЕЛИАЂЕНА ЈЈНСМА НЕ ПРИМАЈЛ СЕ.

Који је пут био бољи ? Сад, кад више не нодлежн никаквој сумњи. да усдед пада „Генералне А'није~ н срамног банкротетва злогласног Вонтуа. Србија има да ноднесе штету од више милнона, вредно је. да ее запитамо. да ли ннје било каквнх других сигурнијих нутова, којима Г»и се и државни дуг Србије одужио. и железнида еаградћла, а да с*е не нрибегава нутовима ризичним. којима је садашња влада нрнбегла. Зна ее. да наш државнн дуг унутрашњи заједно са реквизнцијом износи од прнлике 18,000.000 д. дуг у Русији износи 6,816.000 свега 24,816.000 „ Оетатак до 30,000.000 т. ј. до НИФре, која^ее узнма за наш делокупан дуг. састојао се из ннтерееа на зајам спол.нн и унутрашњи. као и нз дуга за ратне набавке; но набавке ратне испла^ене су не мало све. још за проиие владе, а оне еу могле нзнети до 6,000.000 дин. што, у нето време, може послужити као одговор оннма, који либеоалну владу криве. што није ни једног „купона" исилатнла. Онн, који овај прекор ноднжу а то еу нонајвнше имаодн државних облигаднја нашег унутр. зајма не узнмају у обзир да еу и иабавке ратне еачињавале један зиатан део дуга , који је исплаћен у иркос свпма теретнма и тегобама ратним. То је и била прва дцжност владина, јер су то све биле обвезе првог и иајпречег реда, понајвише обвезе меничне. Ието тако нрошла влада смањила је знатно и терете, који су падали на Србнју од зајма у Русији закљученог. Влада та учинила је била кораке да се нренесе на руску лржаву овај зајам, у чему је и уснела толико, да је влада руска не еамо тај пренос извршила, но још а антерес од 6' на 5% свела, па, иоврх свега. још и пнтерес за 4 >ол. (од /8Г6 до 1880) ириватнгич руски.н кредиторима (Јрбије илапиа , а то је бнла жртва. која је износила на 900,000 рубал.а. Кад је тако срећно било уређено иитање о зајму руском, остало је Србијн да нлаКа на тај зајам годншње око 300000 динара и на име отилате и интерееа. Главни дакле терет, који је на Србији оетао, био јс унутЈ )ашњн дуг са реквизииијом. којп, као што рекоемо, изноеи око 18,000.000 динара. За одужење овога дуга установл.ен је 1880 г. у Нншу прирез, ко ји годишње доноеи 2,200.000 д. уз то још долази ириход од нива у 100,000 „ евега 2 ; 300.000 ;Ј

Ако 300,000 дин. одвојимо на плаЈ^ање интереса п отплате зајма у Русији. оетајало би нам Годншње два милиона дниара на одужење унутр. зајма и реквизниије. НлаНајуI-и годишње ио 2,000.000 у то нме, ми биемо део наш уаутраш. дуг могли пеплатити за У. годнпа на нека буде и за 10 год. у 1флико би интерес требало у рачун узеги: али ннкако више од 10 год. јер се еваком годином број иорееких глава умножава а еа тим бројем раеге н прнрез. И на тај начпн Србија, ношто еу јој граннде знатно проширене, а крвава борба независпош11у иемл.е круниеана. оетала бн после 10 годипа 1890) чиста од сваког уиутрашњег дуга, без иомоЈп! туђег капитала. а без нреонтере^ења земл»е. Нема еумње да ее но системи нрошле владе небн могла ноасњети лака елава. те да се н дуг н реквизипнја брзо исплате. али ее нн терети неби навалн.ш на земљу оволнки. коликн су на њу пали данас, Ми бисмо сами себи дужнн били па би се самн себи п одуживалп сиоро али сигурно. без жпговнне без крчмарнне, без данка на дућане. без дуванског данка па и без повећања порезе за ноловину, која нам можда предетоји иод и.меном иро.чене иореске системе , јер се чује, да мин. Фииапеије хоће том нромепом да дигне цифру неносредног данка од 10 на 15 мнлиона. Сиетема нрошле владе била је нроста, „кметовска*', без иретензије на „високу Финанеију и и берзаиску политику, алн и без онасностн од занлета, криза п катастроФа економних и Финанснјских. Истнна је, да већи део ових терета пада на земљу услед грађења железниде, али ту је такође крив ногрешан праван. којн је данашња влада у овоме нитању усвојила. што је терет тако огроман. Влада лнбералпа имала је намеру да н железнину сагради нростијом и сигурнијом сиетемом. Она је, нре евега. хтела. на је већ била и нристунила делу. да ее поелужи нутем конкурса, лидитације). Услови. који су били спремл.ени, иоказују да је концесију могао добити само онај којн би најмање тражно, а давао највишс гарантије за своју еолндност и добру израду; на њему би остајале еве нггете елементарне и друге, које сс не би могле предвидеги. као што су ратни заплети Финансијске крнзе, заразие болести и. т. д. Ако би се иојавнла ма која од ових ненредви1»ених оиаености јп вцеме /ра/ј&ња же.и--шипр.

терет би нао на иредузимача, а ако ои се то догодило иосле иЈраде, кад му иочне теПи гарантија Србгце, онда бн Србија већ имала же.тезнину за евоју сигурноет. Ако не бисмо имали варљиво задовољегво. што се железница за 60—70 год. неби сматрала као наша .,државиа" но као својина предузимачева. ми не бнсмо имали ни ризик нн онасности. у какве смо данас запалп. ма да н по снстеми коју је данашња влада усвојила. железница за 50 годнна није наша но иредузнмачева; она еамо носп име г др жавне" железннце. Али Мнјатовп!! говораше, ,.да само Риегић мнсли, да се железннца може иутем лнцитаније да саградн:" но да гако ннје еамо Ристи11 миелио, показало ее у Угарекој, где је одмах но закључењу нашег уговора са Бонтуом, угарска влада граћење своје железнице нутем лицнтације уступила. Но најве11а корнст. коју бн еистема концесије донела нашој земл.н. лежала би у сшурности и у иодели терета на дужи иериод времена. Концесионар небн за време грађења железннце иримио ни паре од Србије докле је год небн довршио. иа н онда би гарантија Србнје иочела да му тече тек кад бп нрошла ирва година екенлоатације радње. обрта;. У колико му обрт не би прорачуњену и уговорену суму доносно, у толико би с амо Србија доилаЛивала. Он бн без сумње, урачунао интеркаларне пнтересе но и ми бисмо ту нашли евога рачуна. Као што би гра1>ење могло трајати и четирн иа и нет година, земља би наша имала времена да ее опорави од рата па да лакше ноднеее терете. штобијојудео пали. МеНу тим би се у скоро нзмирио унутрашњи државни зајам са реквнзинијом. те бнемо гако моглн иренети на иодмиривање наше железничке гарантије она два милиона. који су дотле на исплату дуга били примењнвани. Ако та еума V нрви мах и не би можда довољна била, оиорав.вепој п одморсној земљи. не би тешко било н умпожнти нх до иотребне циФре, која никад и ншда неби изнела ни оне жртве, које су у течају нрошле године тражене. а много мање оне. које еу тек сад у изгледу, да ће се на земл.у евалити и иа њој за нуннх 50 год. остати. 11о либералној владн не би су1>ено, да евој нлан у дело ирнведе. Штедња. коју је она осведочнла за време рата. најбоље говорн. да би она н овај задатак са не мањом штедњом нзвршнла. Она је издржа-

ла два рага, у којима је учеетво вало до 120.000 војника. иа се зем л.а ннак није задужнла еа више од 30,000.000 динара! ЈБуди, којп зна ју шта стају ратови, нису могли да верују овој циФри, ие могућп да разуму, како је Србија са тако незнатним дугом могла на крај изићи. Уз то је још важна околност, да је тај дуг учнњен илн у земљи, илн у сродној нам н пријатељској Русији. А шта то значи. разумећемо гек онда. кад ућемо у парнине (због Бонтуа ио тућпм земл.ама, или не дао Вог!» ако нам се још н туђе владе баце на ле)»а да плаћамо милионе. које нам је Бонту па берзи нронграо! Мн говоримо и рачунамо хладно не желећи бити нсираведнн нп према коме на нп нрема нашим нротивнпцима. Али што се хладннје судн еве тежа оеуда нада на оне, који, оеућујући штећење новчане енаге земаљске. којом су се њихови нредходннцн служили, осућујући смотреиост, којом је влада либерална у еамој тој енази. тражнла еигурна средетва. влада .,внделовачка*' бади се на кли, заво и иуно опаености пол.е светске ишекулаиџје, — поље, које се свагда особнто у наше доба, свршује нропашћу. Као оно нграчима. којима се уврте у главу мнлионн па их хоће на једанпут да добију, тако и нашим мнниетрима увртело се бнло у главу да и народу и Русији на једанпут зајам врате. па још и железницу натне, те да се евет задиви, како је Србија под управом Мијатовића, Пироћанца, Гарашаннна Новаковнћа н Гудовнћа знала, као чаробним штаиом, нзбнтн нз камена милионе, те еве потребе земаљске за час подмнрити. Али авај! Овакво безумну онерацнју, какву они учинише, још ни једна влада ннје учиннла;овакогрдна а уједно и стидна несрећа још није ни једну земљу ноетигла! Па нрема томе никаква опозиција нпје тако закопнта, тако управо свега. као што је законнта и света данашња опозиција V Србији! Слеио грчећ н за еенкама. наши министри падоше у руке највећем варалпцп. што се доеад у Финансијском евету нојавпо а овај нам благодарећн њнховој лакоумности и партајекој зарази баци земљу у Финанеијеку бездну, из које не знамо хоће ли, и како ће моћв изићн. Чае, кад ће се н најлаковернијима очи отворити, нагло настуиа на ако онозицнју. н у скунштннн и ваи екунштнне, може што утсшитн у даннма опште неереће. тоје помисао. да јеонасве учинила. да о катаетроФн за времена евакога обавеети, како би ее избећи могла. Но ако је, на