Srpska nezavisnost

БРОЈ 27.

НЕДЕЉА, 14 ФЕБРУАРА 1882 ГОД.

ГОДИНА II.

ЗД С?22:т: 8А ГОДИНУ 24 ДИН-, НА ПО ГОДННВ 12 ДИН., НА ЧБТВРТ год. 6 дпн. 31 :СТ1ЛЕ ЗЕИЉЕ 2Л БПКЛЗСКСД П:Л7СТ:К7 НА ГОДИНУ 81» ♦РАНЛКА, НА но годннв 15 *р. на чвтвгт год. к »р. ЗЛ 17СТ?0-7Г1?СК7 НА ГОДННУ 15 *ОР. У БАНК.. НА по год. 8 ♦. НА ЧКГНРТ год. 4 ♦. 31 СВЗ ССТИЕ ГРЖАЗЕ НА ГОДИН> 36 •РАН., НА ПО ГОДИНВ 18 ♦Р.. НА ЧКТВРТ год. 10 ФР.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ УТОРШОУ, 4Е1ВРТК0*. СУВОТО* и НЕДЕЛО* ЦЕЛОМ Т.А-Е А РРВДНШПТВО ЈВ П АДМИНПСТРАЦИЈА У К> Т.Н Г. ТОМЕ ЛНДРЕЈЕВНЋА ОВПЈИТ.ЕВ ВЕНЛЦ.

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ: ПРПП П>Т 20 ДИН. ПАРА ОД РЕДА, А 110С.1Е СВАКИ ПУТ 10 ПР. ЗА ПРИПОСЛЛПО 50 ПАРЛ ДИН. ОД РКДА. Румописи шал>у се уредништву, а претплата адтимистрацуји мСРПСКЕ ЕЕЗА22СНЗСТ В". РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ. НЕП.1АЋКНА НИСМА НЕ ПРН.МАЈУ СЕ.

ФИНАНЦИЈСКП ПИТАЊЕ ш У реду Финанцијских посдова свршепнх нод ..напредњачком" владом имамо, пре свега. да констатујемо, да јс са Фаталним Бннтуо.н, зак .Ђучен зајам ла железницу, у стварној вредности од 71,400.000 дпнара. Терет овог зајма остаје за 50 година на Србији. п ста!|е ,је за то време 300 мплијуна дпнара. За ујамчеп>е зајма задоженн су држанни нрнходн од цприне п Јанка , којн су узакољенн за редовпе државне потребе, н који изпосе преко две треКпне редовннх државних прпхода! Влада се обвезала, да изда 200,000 обвезннца, у вредностн по 500 дпнара, а под називом „хипотекарне обвезнице српских државннх железвица", и да за 50 година па сваку ову обвезницу пла!>а по 2)> дннаоа голишње. Ове обвезнице „влада мора да издаје Бонту-у" према „ко[пчинн ост<арено< зајма. и то чмјј се истн уилати ." Бонту нх прима „по чистој цени," сваку т 357 дннара. Новцн којн се остварањен зајма добију, могу по вол.и српске владе нли остати деноноване код /'енера.ше Уније , која ће у овом случају шаћатн српској влади ннтерес од 4 илн се ноложитн у касу банке француске. „«о са.чо Г.е Бонту, у име друштча, имати араво ла аодихне те новце у мери у којој иослови буду јџЈвршени. ч ој сраске владе за иса.шту одоирени. " За реалпзовање нрве десетине железничког зајма, и за иснлату унутрашњег дуга Србије. закључен је, инак са Бонтуом. коцкарски (лугријски), зајам, којпм се земл>а тако1>е за 50 година теретн. у цело са М1 1 . милнјуна динара. За овај зајам заложени су и они нрнрезн државни. који су узакоњени нарочнто за одужење ратног дуга; а у накнаду нма се од тог зајма добитн у ствари само IX милијуна динара. Рачуни железничког н коцкарског зајма иомсшанн су тако. да оба та „зајма терете Србију годишње си 7 1 :. милијуна .хинара, илн за сви.г 60 'одина у цело са 352' МИЛИЈуна! Толпке је дугове н на такав начнн натоварила на Србију „напредњачка" клнка, која је своју Фнпаицнјску |;а]жје]>у започела трубењем: да ,је Србија ве!> п ратннм дугом „нрезадужена", „уироиашКеиа" и „днскрсдитована - *!. Што је та клика нрихватила странс интрнге које су кредит наше земл.е онако писко цеииле, то се још и даје објаснити: потребом. да нрескупе Бонтуове ионуде нрапда. Алн.

што Је нроглашавала земл>у за „нрезадужену" и ,,упропашћену". па у нстом часу упртила јој на врат нове дугове. толпко п толпко веће и теретннје од ранијег ратноп дуга, то је доиста загонетно. Ако би „напредњачка" клика збпл>а веровала, да је Србнја ратнпм дугом „презадужена", онда шта би значнло то, што је она тако „ирезадужену" зем .Ђу, на још онако нагло, н много тежим новим дуговима нритисла?! Па онда, кад је она онако дрско доказивала. да се кре| дит држави обара ратних зајмом. који је Србија добила на чисту веру, н за којн ни усред ратног времена. п у нркос непзвееностн која у рату влада. ниемо морали никакве залоге дати, како сад да се означе Бонтуовп зајмови, за које еу се, у сред мира и у нркос оснгураној будућпости незавнсне државе. морале заложити више од две трс1>ине редовних државних нри&ода. који су за другу пел. узакоњениУ! По роћеној ло 1)НШ1 „напредњачке" клнке, нзигало би. да је она Бонтуовнм зајмовпма Фннашшјску снагу : Србије до корена сатрла. н народнн кредит на извору убила!!" Но мн 1>емо да оставимо на.стра[ ну ло1>ику те клике, на ћемо да наставнмо преглед самнх Факата. За одужење Бонтуовнх зајмова ударени су на зем.ку нони наметн: „жиговина" |под називом: закон о таксама"); „таксаод дућана" п „крчмарина." А у анрилу „аминован" је н буџет за 1881, } коме се државни ириходи предвнћају не еамо у равнотежн са државннм расходима. него још и у вишку над овнма. Писатн п „ампновати" Фннанциј; ске уговоре и законе.тако као што !је то „наиредњачка" клпка чиннла ј н чнни, наравно пије тешко; али је мучно остваритп их. Да би ее, дакле. нзмерила дубл>нна Финанцнјске и државне памети која је о нрошлој скунштинп толнке н тако замашне терете и намете иа зем .Ђу набацнла. треба најпре да се види. да ли су и у колико уговори и закони које је та намет донела. могли да иостапу књига V е г 11 а 8 за државу. књига у којој би ес огледалс живе и цраве Финанцијске п нривредне снаге. „Напредњачкој" влади остајс да нокаже н докаже, колико еу и како оетваренн н онравдани Фннанцијски уговорн н законн којн су под њом „вотираии." Она је дужна да изнеј сс рачуне које с Бонтуом има. гс ! да се лнди: колико му је уговорсних државних обвезпниа до еад пз-

дала; колнко је тих обвезница у цели железничког, а колико у нели коцкарског зајма распродато, п колико се новаца за њих добило; — где су н иа какво јемство депонвани новци од железиичког зајма: коликоје од тнх новаца употреб .Ђено на гра1>ењс железнпце, и колико је овс п како израђено; — колико је новаца од коцкарског зајма влада у ствари прпмила; — колико је опа Бонту-у на име пнтереса и отплате уговорсних зајмова до сад платила; иа онда. колнко је од „жиговине". колпко од „такса дућанских" -н „крчмарине" добнла; — н најпослс како стојимо са Финанцнјском равнотежом п оним вишком прихода, гато су у априлском буџету за 1 ХК1 нрсдвнћенн. Докле влада те рачуне не покаже, да бацимо поглед на оно, што ,је и без њих постало зпано ; а тоје: 1-во Закони о новим наметима не »••>гу да се врше. Доказ томе јесу: а мпнистарскп расппси којима се у изгргаењу отступа од нарећења тих закона; б) прпзната иред скунштнном иужност, да јој се предложе „измсне" које еу се показале као „целисходне." 2-го У меето „златних брда и која су у априлском буџегу за 1881 онако сјајно ..иредви1>ена", у облику Финанцпјске равнотеже н вишка прнхода, гомилају се мнлијуни — дефичџта у нразне ризнице „дворца у нарку - ! Дефицнтп ови изнеКе, као ппчг се дознаје, преко 5. мплијуна динара. Но чекаћемо да се државни рачунн за 1881 г. п буџетски иредлозн за 1К82 нредаду јавности, па да нх блнже означнмо. ;>-1>с Берзанскнм суновратом Генералне Уније и Бонтуа разорене су за један јединн часак еве оне куле | које „напредњачки" Фнпанцисте и државганш на лажној "солидностн" „моћннх иовчаннх завода" и на берзанском песку у неизмсрпе висине зидаху! Са тим кулама попадале су и све нразне хвале о „подизању кредита" и „оживл.авању трговнне н нронзводње народне." А у замепу остали су заплетенн банкротски рачуни, као извори самих губнтака и брнга за Србију. Пред гаквим Факгима треба лн јога да се ннта. куд памет и политнка „ианрсдњачкеи владе воде?! Клнка која се нод лажннм називом „нанредњака" пстакла, да ннтригујс н клевета нротиву чиегнх п светлпх рачуна светога рата за ослобо1>ење н независност народа, ето ,је еама замрснла државнс рачупе, потреела јаван креднт, н занлсла [

земл>у у најонаспнЈе замке снетеких банкрота!! Свеснн патриоти упапред су ономињали, каквпм се штетама п онасностима излаже Србпја, кад се не води рачуна о правим изворнма ироизводне п прнвредне снаге, него се Фпнанцијска судба целог једног народа у безконтролну берзанску спекулацпју слепо залаже. II дога(>ајн су тако брзо и најцрње слутње оправдали! Генерн.1на Унија , којој је Бонту на челу стајао. пронала је да не може грђе бпти, н оставила за собом небројене мплнјуне штете. на ужас свпма који су с њом у пословима п рачунима мешавине ималп! Берзанско банкротство Генералне Уније и Бонтуа уједно је морално и полнтично банкротство лажннх „напредњачких" воћа, којн су кредит Србије н част имена српског у нечпсте Финанцијске оцерацијс заложнли. Воћп ти. као што смо напред виделп, радплп су самовол.но н у пркос свима разлозпма и опоменама пскуства. науке и јавног миш -Ђења, п счд су једпнп одговорнп за последнце своје радње. Кад бп те последице падале на њпх саме, онп бн се моглп праведно оставитп судби коју су спремилн. Али. ствар не стојп тако. Они су раднли н грешплп на евоју руку, а цео народ мора да иепашта н плаКп за еамовол.у н грехове њихове! Уверавање „наиредњачкс" клнке, да ће Србија преиосом Бонтуовнх уговора и зајмова на друге банкаре плн бапке. лако брзо и без штете изнћп из крнзе коју јој је она створнла, само јс варл.иво заговарање н успавл.ивање огатећеног народа. То је бар иознато, да се заплетени банкротскн рачупн не расправл>ају нред судом пи лако нн брзо. А докле се рачуни „Ганералне Уније" н Бонтуа судом не иречпсте, дотле нн један солндан новчани завод неће моћи нп хтети да се упушта у озбил.није преговорс 1> преносу уговора н зајмова с н.пма зак.кученпх. Мећутим, не бн бнло нн у нитересу Србпје. да улази у такве нреговоре нре. него што судски раскрстн са банкрогскпм спекулантнма свезс и рачунс што јој крсдпт побијају. Под нритнском тако песрстних свсза н рачуна она. наравно, не би пмала најзгоднцји положај у Финанцијском свету, па би у толнко мање имала да рачуна на пово.кне условс у новим Финанцн.јскпм преговорима.