Srpska nezavisnost

неколико и успели, то ево Русија вама иамењује. Ни више ни ман>е, до дебл.и крај оног оружија, којим се ви елужнте према Србији, и да не сномињемо несрећне Босне и Херцеговине и кукавне Воке Которске. Аустро-Угарској је нужна поука; њезиној ненаснтој политици источној њезиној грамзивости и арогантности преми источним државама и народима подиже данас словенска Русија нееавладл.ив бедем, који јејак и да заклони источне државе од туђинске напасти и да им осигура миран развптак на културном пољу. Аустро-Угарска прима иросто од Русије прву лекцију, у којој лежи дубоки морал за претензивне државнике аустро-утарске: да има и над иоао.п иоа 'Ј. — Генерални инспектор аустроугарских техннчкпх трупа, подмаршал барон Салис-Сољио кренуо се 7. о. м. са штабом својиму јужну ДалмациЈу п Херцеговину да инспицира тамошње техничке трупе. Ово је најјаснпји доказ да су лажне званичне аустријске вести о нациФикацији Кривошије. — Берлински листови јављају, да је тамошњи руски посланик, Сабуров, пзјавно кнезу Бпемарку сажаљење царево због Скобељевих говора; но у исто време јенагласио: да је иоложај Скобељевљев у руској војсци такав да влада то тора у обзир узети. — Природно је, да овакав одговор није могао задовољити у Берлину. и да, као што један бечки лист тврди, све већа запетост у односима Русије и Немачке узима мах, поред све вријатељске преписке дотпчних владалаца. ИЗ ЛИСТОВА 6. русзсизг -Свјет и пише: „....Руеија не може допустити да Аустро-Маџарска уништи православље и словеиство на Балканском полуострову. Русија је водила толпко ратова, и пролила толико крви не да на тим жртвама непријатељп Словенства и православља граде своје господство, но да из њих поникне слобода и самосталност свију балканских Словена. Аустрнја сматра за своју традицију да се шири на исток , но Русија опет несме своју традицију напустити да спречава Аустрпји ширење на исток. Русујаје пролила толику своју крв да се створе не-

зависне словенске државе на истоку, она мора свом снагом настојавати и на том да се те државе не само одрже, но и црошире и ојачају н иостану снажан бедем против навале Немштине на исток. Шго је Русцја допустила да Аустрија окупира Босну и Херцеговину било би само онда погрешка ако она не би то окупирање сматрала само за то да то буде повод рату пзмеђу Русије и Аустрије. Искуство је показало да план Фадјејевљев није без основа, он се канда сад мора усвојити, јер преко Бечаи Пеште може се тек поспешно иконачно у корист словенску решити источно питање. Извући Аустрију из својих граниница на исток па онда је напасти с једне стране а с друге ући у њене границе, није рђав нлан, само га треба што цре извести. Устанак у Кривошијама и Херцеговини не треба оставити да легне, њнме се треба користити, њега треба ексилоатирати у нашу корист. Русији ништадруго не остаје но узети за повод рату са Аустријом, устанак на балканском полуострову. Ако би Руснја ту прилику пропустила, онда би се Аустрија утврдила на бал. полуос. и онда би се њени нланови остварили у погледу Србије и осталих држава на Балкану. У Србији су на влади људи, који ни мало немају патриотизма нити виших погледа државничких, они канда сматрају само за цељ држав. управе своју личну и себичну корист. Врло је добро схватио срнски народ ту сорту људи и с нравом нх назива кајмакамима, тј. онаквим који служе туђину. Онн сада потпуно служе Аустрији, и већ су готово тој држави све животне интересе своје отаџбине жртвовали. У Србијијебезгранично огорчење тнх људи, али они неће да силазе са својих места, јер их на то Аустрија наговара, којој иде у рачун да су на управи српској такови људи којн су кадрц све услове опстанка народњег и државног ноништити. Руснји је задатак да и ту стане на пут опасном и убитачном упливу Аустријском а српски ће народ оваковн корак поздравити раширеним рукама јер нема ништа Србину мрскије но Аустрија што му је. Аустрија не сме у Србији поништити оне тековине што ју је народ с помоћу нашом стекао. Једном речи Русија мора на све стране живо радити, да се неби непријатељ утврдио. У томе светом послу потпомагаће је сви народи балканског полуострова, и она ће морати изићи као нобедилац. Рускп меродавни крутови треба да воде рачуна о народном одушевљењу и расположају, и ако се они ослоне на народну струју, лако ће извршити свој задатак са поносом п славом. Народ је руски несавладљив. њега само треба водити путем његовог историјског определења. п он је кадар да учини чуда. да задиви свет в. Странизг ..Келнске Новиче~ имају овај допис из Петербурга: „Игњатијева нема кода замени. Побједоносцов и Воронцов више су пријатељп цареви. него ли државници који би могли управљати руском политиком. Аксаков и Катков су у великој милости код цара; њих подржава Побједоносцов. а онн потпомажу Игњатијева, ма да се у последње време подигла велика

партаја у Петербургу, која ради на њиховом наду. Та се странка састоји из противника московских Словена, из петроградских Немаца. Но Аксаков сам ужива већу важност од целе овс странке. Он нарочито ради на подизању народне свести и служи се у тој цељи средством, да одбацуЈе све што је туђе, паннихнлизам. Против Аустро-Угарске влада велико огорчење , што она тлачи јужне Словене; тако и нротив Немаца што шиљу хиљадама Немаца у унутрашРусије да пониште руски дух, идапреокупирају индустрију и трговину. Скобељев није иолитичка личност, он је сам«» Словен. Аксаков, Игњатијев и Скобељев уживају велико поверење царево, они представљају јаку силу и партију која је спремна да сваки час уђе у рат. Они рачунају. да ће рат, ма како испао ослободити руски народ од туђег уплива и створити слободну Русију. За Скобељевом стоји моКна војничка коалиција. Његове беседе имају велико значење, с тога се у Европи јако варају што његовим беседама одричу политичку важност. Гирс, на против. ужива много мање важности од Игњатијева, па и од самог Скобељева. Скобељеве беседе управљене су исто тако против спољне политике Гирсове, као што су и против Немштине наперене. Гирс је немоћан да се одупре струји којој Скобељев служи : његова мирољубна политика може сваког часа уступити место ратној политици Скобељевој. У Русији се данас води званична и полузванична политика. Што једна хоће, то друга неће. Полузванична политика много је јача, јер има већи јплив у Гачини. Зависи од цара. Ано се он лично не одуаре бујици, извесна је аобеда Скобељевљеве тј. рагне странке. Немци треба да знају, да велика криза долази са нстока." ВЕСТИ ИЗ НДРОДА И Вал>ева пишу нам. како долазак Глишићев није ништа изменуо стање ствари у Ваљеву. Начелник Мата надао се да ће му „јунаштво" Глпшнћево помоћп да изведе ствар у корист г виделовачку. и Но ко сада још слуша Глишића, а његово г јунаштво и п старе баке при преслици узимају као предмет шаљивог ћеретања. хвалећи се да би и оне биле боље јунакиње но он што је. Глишић је пре четири дана позвао там. ошптински одбор да му корсем преда рачуне о своме раду, и предложио да се сазове збор за избор кмета, но одбор није хтео на то пристати, док мннистар полиције не донесе своје решење, по жалби одбора, *што је полиција забраннла у два маха збор. Међутим Гли шић се спрема да сазове збор и пише за то позиве. Но с-вн напори Глпшићеви и начелника Радовнћа. слабо ће помоћи. — Гл^ишић мора на избору пропасти, јер је огорченост противу њега и г ,виделоваца и у највећем степену. У Ваљеву се у велико говори. да ће Мирко Радовановић там. адвокат, постати окр. начелник, на место Матино, који ће

пггампи. Нека је са срећом! — Ми, који у овом часу најјаче осећамо притисак аустро-угарске политике, ее можемо бити равнодушнн према нојавима у суседству нашем. Рат Аустро-Угарске и Русије, који се већ од дужег времеиа нредвиђа, био би рат словенства нротив надрнкултуре немачке, против тежње Аустро-Угарске за нродирање на псток, против политичке и економне превласти те државе на балканском полуострову У таком случају не може и неће бити у Србији двоумља. И да не спомнњемо да би овакав рат бно природна последица руско-турског рата и доследно изведење општег словенског програма и наше народне девизе: исток источним народима, — свак живн ће појмитп да ће нам само таки велики догађаји олакшати положај према нашој арогантној суседки, која сваког дана све с већим претензијамапзлази пред Орбпју, која нас везује уговорима н понаша се нрема нама као према једној својој провппцији. У таким нрилпкама зар нам се може замерити, што дајемо израза нашем задовољству, кад орган аустро-угарског заједничког мннистарства спољашњнх послова, онај исти „Пест. Ј1ојд и који о Србпји говори као о груди снега, којп је и нову Краљевину поздравио „ласкавим* 4 речпма побранпм са ђубрпшта мађарско-чивутске пристојностн н учтивости, кад тај лпст бесни од гњева и муке што Русија ..Формулише захтеве и ставља у дужност Аустро-Угарској да их испуни као каквој простој словенској сатрапији на балкану, која њеном милошћу постојп а ?! Јел те да то боли мађарска и аустријска господо? Разумемо да вас то Формудисање захтева још јаче мора болети, што се појављује у одсудним моментима кад ви славите победу над победом у Пироћанчевој Србији, кад ваше г Формуле ц накаламљене на Чедину генијалност. а задахнуте „аустријапско-српским прнјатељством и (од ког нас Бог сачувао) постају жива слика — политике попуштања п удварања, коју људи од 19 октобра инаугурнсаше у Србнји. То што ви од Србије хоћете да начиннте и у чему сте у граду сад баш надневном редупитање: какав ће начин осветљења да усвоји престоница и народно позориште'? да ли гасом илп електрицитетом ? _Приче мудрихљуди, 14 тоје практична мудрост, нека врста етичких правила за живот, црпених не само из књижевних умовања. него и из својега искуства, која је за српску омладину, лепим језиком и слогом, удесио г. А. Николић, најстарији данашњн књижевник наш. Од превода : „Политичко-дипломатске успомене," читају се са задовољством, како каква историјска новела. А „Историја српскога народа," од В- Калаја у преводу проФесора Г. Витковића, има својега дубљега значења. За последњих 20 година код нас се доста радило на српској историји, али све на појединостима. Ретко се ко подизао да гради целину. Мало веће целине захватају: Словени Мајков и Ваничек, Немац Ранке и Мађар Калаји. Ни за саму шко.хску аотребу немамо ваљане књиге о томе. С тога су нам добро дошли и врснији иреводи. Госп. Калаји по својој научној сцреми, етоји на висини данашње историјске науке, познаје балканске земље и народе, зна српски, писао је не само по другим изворима (књигама од историје), него и по првим изворима, по позватим и још до сад неизданим испра-

вама, споменицима, и старинама. У главноме је објективан, местимице је само пун тежње, на нр. што се тиче Босне. али то ће сваки прави Србин лако опазити и одбацити. Његову похвалу можемо спокојно примити, а н која нам дела куди, уз њих често наводи иримере. како у то доба ни код осталих Европљана није боље било. Како је то дело у ориђиналу намењено народу, који нас мало познаје, то ни једна установа не остаје неосветљена и непротумачена, а то је богме потребно и множини данашњег нашег нараштаја. Преводилац је овом приликом поправио језик. само је још гдегито остао ред речи , (ог(1о уегћогит) на туђински начин. И ^ако у цело узевши може се рећи, да је овај спис — дзбитак за нашу књижевност. Из Путоаиса има : „По Швајцарској," путничка писма нз 1863, од Ђ. Симића. То је са млађаном живошћу и одушевљењем изведен опис те лепе и занимљиве земље, коју је писац негда бистрим оком посматрао, а промене од оно доба снровео у примедбама. Његова тадашња поређења са Србијом врло су поучна. Листак је поставио себи за задатак, да нас — поред дневних догађаја и ситница из културног живота нашега — мало по мало изближе упозна са нашим књижевним друштвима и неким установа-

ма и средствима за унааређење сраске књижевности и аросвете у опште. Према томе, он је донео кратку историју ових установа: Матнце Српске. Ученога Друштва, Матпце Хрватске. Народне Библиотеке и Музеја. Велнке Школе, ботаничког врта, Гимназија у српству, Народног Позоришта и одбора у Београду. наших штампарнја и читаоница по српству. београдскога и осталих невачких друштава, српских народних Фопдова у Карловцима А осим тога изашло је у њемујош: Изложба Тенковићевнх слика, Нове слике, Енглез о српском жнвопису . вајар Петар Убавкић. Музична дела К. Станковнћа. музикалије, јужно-словенске попевке, Албум српских песама, „Народно здравље~. -Народна библпотека" браће Јовановића, Милан А. Симић, В. Макушсв, Данило Медаковић, Српска домаћа индустрија, Руска опера: Живот за цара, Срнкиња сликарка . Светн Сава , Иера Сегединац, Наше забаве . и тако даље. — Оне кратке историје један наш књижевник згодно је пазвао чланцима за сраску енцик.гоаедију плп научни речник. Мн их нарочито препоручујемо новоме загребачком часопнсу ^КгоаНвсће Кеуие," на увнђај. Један је и преведен на немачки — Велика Школа — у прашкој ч Политпци и од црошле године. Готово све те чланке, као што смо извештени, наиисао је г. Јов. Бошковић. До сад смо говорилн све о оном што има у овом часопису, а сад ћемо да говоримо о оном чега нема, а по нашем мишљењу требало бп да има? то је критика. Наравно, критике нити ваља

писати на мену па на уштап, шгги по личној симпатији или антипатији, нити ваља два три човека да пишу о свачем, него би требало да се састави коло књижевника. од којих би сваки пратио све, што излази по његовој струци или у две три струке. Тај рад, ако не може бити друкчије, не би морале бптп ни опширне критике. ни краће реценсије, него само критички арикази нових књига. Ево за што. У самих Срба излази данас на годину око 200 књига, новина и т. д.. за које би ваљало издати годишње најмање 300 дннара. А колико има у нашем народу породица, које у свој годишњи прорачун могу ставити: на књиге 300 динара? За то требају п крптичкп прикази," да зна шта ће изабрати; који по томе не бп били од користи само књижевним историцима, него и свој чнталачкој публицп. Најзад, врлине овог часописа јесу: што се не бави неким високолетним или рушиградским идејама, него понајвшне самим српским стварима ; што се у њему нигде и ни у чем не вређа морално осећање; пгго му је Формат удесан, а штампа лепа; и на послетку, што је јевтин. Ако овако истраје и узнапредује, он ће у нас постати општим аородичним журналом .