Srpska nezavisnost

БРОЈ 47.

НЕДЕЉА. 21 МАРТА 1882 ГОД.

Г ОДИпА II

ПЕЕЕ ЗЛ С?52.Т: на ГОДПНГ 24 ДИН., НА ПО ГОДННЖ 12 днн., на ЧВТВРТ год. 6 дин. 31 ССТ1ЛЕ ЗЕШ.Е ЗА БАЈКАЕСКСК ПСЛТСТСКТ. иа годпнт 30 •ранакл. на по годннв 15 »р. на чвтврг год. Н »р. 31 17СТРС-7Г1РС57: на годину 15 »ор. у ванк., на по год. 8 •. на чвтврт год. 4 ♦. 31 саг ССТИЕ 1ГХ13Е: на годнну 36 фран., на по годинв 18 фр., на чвтврт год. 10 *Р.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ У10РНИН01, ЧЕТВРШ1, СШ101 и НЕДЕЛОИ И-А. ЦЕЛОМ 1

урвднипггво јв и админнстрацнја у вгви г. Гоив А ндрбјввгва вВИЈВТхВВ ВВНАЦ.

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ: ПРВИ ПГГ 12 ДИН. ПАРА ОД РКДА, А НОСДВ СВАКИ ПУТ 6 ПР. ЗА ПРИПОС.1АИО 60 ПАРА ДИН. ОД РЕДА. Р/мописи шал>у се урвдништву, а претплата адтимистрацији „СРПСКЕ Е231ВПС20СТ 3". РУКОПИСИ ИЕ ВРАЋАЈУ СЕ. НЕИЛАЋЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈУ ОК.

ВЕОГРАД, 20. Марта. У једном од прошлих бројева овога листа бидо је говора о посдедњем покрету у нашој полицијској струци. Али ми ћемо још једвом да свратимо пажњу наших читалаца на овај значајни акт као на једиу карактеристичну црту садањег миниетра унутрашњих послова. Тако приликом претреса у скупштини о адреси, на шестом састанку од 16. Јануара ове године. а поводом напада посланика : за срез ресавскп г. Катића, за срез темнићски г. Милије Мпловановнћа и за варош Куцрију г. Дим. Цветковића на полицвјске власти што су рћаве и што су чиниле притисак на изборе, мипнстар унутрашњнх послова г. М. Гарашапнн казао је како „Видело" бр. 12 саопштава: „Кад се кроз 12. годпна стварало систематички рћаве стање, ненраво је мислити, да ја могу као Мојсеј палидом ударптн па да вода из камена потече", а како је о томе у „Српским Новипама" бр. 25. саопштено рекао је он ово: „и да призпам да тог има. и ако ја управљам овом струком добро или рћаво, и онај који после мене доће вероватно је да ће боље управљатн, опет ннје Вог да на једанпут од онога што је зло, које се кроз 12 година систематички стварало такво рђаво стање у земл.и. створи добро. Још онда, кад смо ово прочитало, било нам је жао и криво на г. Гарашанпна, што је јавно пред лицем народа. а са свог високог положаја. тврдпо нешто што не одговара истини; а у колико је то управљено против другога сачињава и неправду, те тиме учинио је двогубо зло: једно што даје историји неистините податке, а друго што чини неправду људнма на које је тада мпслио. Но нри свем томе ми за онда нисмо имали намеру да ово његово неистинито и неправедно тврђење одмах псправимо. Мислили смо да под тешким приликама, у којима се влада тада налазила. и у улбућењу у које ју је бацило банкротство Вонтуово. о коме је лане на скунштини сам г. Гарашчнин давао најсвечанија и најтврђа уверавања — мислили смо, да је оваква одбрана нспала више из несмишл.еиоетн и у нужди него ли злонамерно. Али носледњп указ из министарства Гарашаниновог од 11. тек. мес. о постављењу шест нових окружних начелника — бр.58. Српских новина — избриса нам сваку сумњу о невиности ове његове погрешке, и изнесе нам јасно пред очи слику једног човека

који хоће ие само да клже нешто што није истина и што није право, него и сдику човека који хоће сам да уради нешто што другоме неосновано прндева н осуђује. И због овога решнсмо се да му одгорпмо на оно његово тврђење, но не речима, као што је он то учинио, него Фактима и доказима, па нека јавно мишљење пресудн, и нек остане на чисто за исторпју: чија је радња у нолицијској струци била „снстематичко стварање рђавог стања~; да ли министара из владе либералне странке, што г. Гарашанпн под „оних 12 година" разуме, или његова сопствена. Тако нрво да упитамо г. Гарашанина: да ли су нолицијске власти на које су се она три посланнка жалили, наслеђе од владе до 19 Октобра 1880 године, пли су то сопствени рукосад г. Милутина. Је ли Јевта Поповић начелник среза ресавског, Шурдиловић начелиик среза темнићског и Браловић помоћник начелства округа ћупрпјског (а сада већ начелник округа ужичког од 1.000 тал. прескакајући једну класу начелника) јесу ли ова господа остала у наслеђе Гарашанину од Радпвоја или Туцаковића, или их је он на та места послао, пошто је отерао оне, које је тамо затекао ? Је ли Милош Богићевић, начелнпк среза крушевачког, плод из оних 12 година „систематичког кварежа"? А је ли грочански капетан Никола | Аћнмовнћ. који неправедно апси Анту Нешића из Рнтопека, познатог народног посланпка на внше скунштина , и Пегар Нешић начелник округа подринског, који ноћу претреса кућу староме проти Игњату познатоме патрнотп и оданоме грађанину нрестолу, и који осуђује Кундовића посланика за варош Лозницу, — јесу ли ова двојица затечени у садањим положајима из онога времена? Ајдете да заједннчки нрегледамо шематизам. иа ћемо вндети, и цео : народ. и хш. да садања полицпјска струка. које по личном саставу. које због многих пензионирања, одпуштања, казњења, премештања и давања под суд , а које по духу и правцу, који јој се озго даје, није , нн налик на ону. каква је била до ј 10 Октобра 1880. И они, ко.ји су исиод ове сваковрсне олује још на ( својнм местима остали, и они су ирестравЈкени, и у колико се ко више рачуна да је из оног „иоквареног" времена. у толико је он, па] ћеник, смотренијп, екромнији, нониз1 нијп. тако да су сад „власт" само они. којн су пониклн из „сретнога"

времена од 19 Октобра 1880, па ма то били пнсари норед старих капегана или начелника. као п. нр. Матејпћ из Тополе писар среза грочапског, брат Жуњнћев, брат Вељка Јаковљевића и т. д. А с друге стране, шта изрекоше судови о оннма чпновницима из ранијег времена, које је г. Милутин ставио под суд? Срески начелници Јанко Марковић. Михајло РаФаиловић, Љуб. Марковић, Јевта Сувочешмаковић, Михајло Рајковић, Атанасије Јанковић, Обрен Мићић, Сретен Лазаревић, Михајло Трпковић и Милан Васнљевић; и срески писарн: Мих. Марковић, Мих. Стевановић, Мих. Урошевић, ијошвише њих нисара. поштара; телеграФиста ; — нису ли сви ови судови ма ослобођени ? И кад се узме у обзир да су овако пресудили судови, који нису из опога ранпјег времена, онда ће, сваки свеетан и пошад човек лако увидети: колико је истинпто и праведно тврђење миннстра Гарашанина, да он не може брзо да поправи зло стање систематнчки стварано кроз 12 год. Да ли ће овако код судова проћи његовн Вогнћевићи, Аћлмовићи, Нешићи и други други, то остаје да видимо. А шта да кажемо о последњем поставлењу окружних начелника ? Црте су овога акта сувшпе јасне и намера сувише провидна. тако да нема нотребе каквом објашњењу. Имена, досадањи рад и правац свију нових начелника познати су, као што је добро познат п дух одозго. који ће их управл.ати и оживл.авати. Кад оде Коча Радовановић у Чачак, Таса Петровић у Крушевац, Враловић у Ужице, Вогвћ у Ћунрију, Мајдавац у Јагодину и Михајло Млловановпћ у Крагујевац, онн ће раднти као верни и богато награћени са удвојеном енерђијом. и сигурно ће се свим силама труднтн да одговоре „векпком" очекивању свога мшгастра. Но ми нећемо да идемо примером г. Гарашапина па да тврдимо нешто што није, него ћемо причекатп доказе и сведоке, и они ће нам истина мало доцније, али у толико ноузданије приповедитн: Ранко Тајсић о Кочи, Дреновац о Таси, ноп Милан. Иовак и С'мил>анић и Сима Мплошевић о Браловнћу, Катић и Дим. Цветковић о Вогићу, Милија и Т>икић о Мајданцу, а Благоје Божић и још неки о Михајлу Миловановићу, на онда, што се докаже као истина н вдто се нађе за нраво, оно ћемо и ми о њима п о њиховом министру Гарашашшу држати.

Само једно је већ ту, и то пос| тоји још од 19. октобра 1880 го1 дине, и са сваким се даном множи. а то је: тешко народу и грех нрема његовој будућности, што у непрестаном непостојанству тражећп све нешто ново , нанлазимо на нешто све горе. Гонења и клевете Полузваннчнн лист аустро-угарски „27. Лоја" доносн из Београда једну нову г еиделовачку клевету, колико ниску толико н глупу. „Пнроћанчево минисгарство" велп „II. Лојд", „решило се да одсудно стане на пут агнтацијама котерије пензпонованог генерала БелиМарковића, којима се хоће да поремети мир и норедак у земљи". Наш свет добро зна, ко је генерал Велп-Марковић, и шта он хоће, а зна и ко су његовп клеветнипи и шта они хоће :" но ми ћемо тим поводом казати неколико речи радн обавештења чпталаца „П. Лојда." Генерал Вели-Марковић, не само што припада једној великој нородици у Веограду, која је вазда чврсто стојала уз престо Обреновића и била на бранпку мира и поретка. него још и сам лично пма великпх заслуга за народ п династнју." Још 1858. г. кад је народ преко својих представника прогласио повратак династије Обреновнћа и кад су нретци данашњих власннка покушавали да то народно дело осујете, нашло се неколико свеснпх патриота који су са прегоревањем себе помогли народу да се његова жеља иснуни и тнме земља сачува од анархије. Међу тим патриотима, као један од најактивпијих. беше тада млад официр а сада генерал ВелнМарковић. И ако је тада помоћу тих патриота народ уснео у својој тежњи опет побеђена кајмакампја рпјућн под земљом у разним правцима, успела је да се на пово докопа властп. А кад се власти докопала. њој најпреча брига беше да се освети свима тим натриогпма, па наравно н Бели-Марковнћу: њега подлим подметањем и шиканама принудише да да оставку. Повод томе беше, што је власт њега и многе друге почела незаконо гоннтн п под суд давати због тога, што се противно да буде изабрат за народног посдаиика кандидат тадањих влаеника, а нредака дапашњих министара, Паја Радовановић, доцније убица кнеза Мпхапла.