Srpska nezavisnost

УТОРАК. 23 МАРТА 1882 ГОД.

ГОДИНА II

ПЈП

ИЕЕ2 са СРВ2Ј7: ИА ГОДВНУ 24 ДИН., НА ПО ГОДННБ 12 ДНН., НА ЧВТВР7 од. в днн. 31 ССТ1ЛЕ 31И.1Е НА Г1.ТК1ЕСКС" ПОЛУОТ^НА ГОДИНУ 80 •РАНАКА, НА но годинк 16 «р. на ЧВТВРТ год. 8 »р. 31 17СТРС-7Г1РСШ7: НА ГОДННУ 15 ФОР. У ВАНК., НА ио ГОД. 8 ♦. НА ЧВТВРТ год. 4 ♦. 31 СЗЕ ССТИЕ 1РЖ1ВЕ : НА ГОДПНУ 36 •РАН-, НА ПО ГОДННЕ 18 ♦Г., НА ЧВТВРТ ГОД. 10 «р.

ИЗУ1АЗИ У БЕОГРАДУ КТОРШОИ, 1ЕТ1ГТ101, СУБОТОМ н НЕДЕШ И-А- ЗЛ;Е^ео2^С УТБДНИШТВО ЈВ И АДМИНИСТРАЦИЈА У КГ&Н Г. ТоМВ ЛНДРБЈЕВИ^А еБНДИТчКВ ВЕНАЦ.

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ: ПРВИ ПУТ 12 ДИН. ПАРА ОД РЕДА, А ПОСЛБ СВАКИ ПГГ 6 ПР. ЗА ПРИПОСЛАНО 60 ПАРА ДИН. ОД РЕДА. Руиописи шалу св уредништву, а претплата адтинистрацији „СРПСКБ НЕ3182СН0СТ 2". РУКОПИСИ НЕ ВРАЂАЈУ СЕ. НЕИЛАЋЕНА ПИСМА НЕ ПРПМАЈУ СК.

СБЕЗА НА БРДЊИ „И сво се веК потврђује вест да је н Турска првстала да вам даде везу на Врањи и да је сагради у исто време кад в нав1 вут буде готсв." СеКате ли се, слушаоцп илв читаоци последње адреске расправе скупштинске, тих речи, те добре вести, тог јевавћеља изреченог на усга светога духа нанредњачког, благоглаголивог нотпредседника узете скупштине ? Да, г Турска је нристала да нам даде свезу на Врањи." Тако је гласио усклик победе спол.не политнке виделовачке, разлежући се од -Впдела- до министарских столица, а од министарских столица до „Видела". „Свеза на Врањи!" Тиме је виделовачка влада једва једаред показала једини стварни успех своје спо.т,не политике у аустрнјској служби. То јој беше једва једном стварна наплата за толике вздатке, то јој беше награда за толнка нонижења. за толико обпјање прагова, за толика челобптна улагивања и наметања, која већ огадише и ономе, коме се наметаху, за вануштање, за издајство српске мисли и српског возива, једва једвом каква таква ваградица ! Једва ! Скупо је стало, дадосмо све, продадосмо трговачкпм уговором зараду, развптак. радиност и своје деце, пренлатисмо железницу од невидиша, издавасмо српске грађане аустријским властима, у Босни, нрнзнадосмо осим п пре свег осталог света да је Босна и Херцеговпна аустријска земл>а, угушивасмо сваки уздах у слободној српској крал>евинн за судбином нејачи ерпских устаника противнаметничког иасиља, учинисмо, обрекосмои обвезасмо се „моћвој сусеткињн" још у мвогоме што само мв знамо, цонизисмо Србију, као што се још ннје слободна држава повизила : ал' и израдисмо, добисмо свезу на Врањи, разуме се, једино помоћу наше моћне вријатељнце Ауетрије. Цео свст је веровао том гласу. том коначном, једпном стварном успеху спол.не волитике папредњачке владе. Ни сама овозиција скупштинска није се носумњала у истинитост те вести, и ако се толико пута нреварила у својој вери. А и ко би се посумњао у то, кад се тако иоуздано. тако јавно, тако званично уверава. Па ипак, опет, упркос најсвечанијем уверењу, шта би ? Последн,е вести бечке јављају јасно и разговетно, да су ва „саставку у четворо (Сои&гепсе а (ј иаЦ-е)," који се у смнслу берлинског уто-

вора састао у Бечу да углавп железничке свезе измећу Србпје, Бугарске Аустрије и Турске, турскп повереници коначно изјавнлн, да не могу пристати на железничку свезу КОД Врање п да ће пскати нова упутства из Царвграда. Тако ли је ? Је ли то вап1 уснех. је ли то толико хва.гени нлод ваше мудре. ваше г родо.т>убиве' 1 спол,не политике. господо иапредњачка? Дакле све бадава . све узалуд? Узалуд све повпжење и наметање, узалуд навуштање толвквх земал>ских интереса, узалуд пздајство српског позива. срнског ослобођења н уједињења. узалуд код Бовтуа пронали милиови, све, све бадава. све узалуд! Ви ћете се јамачно бранвти, да нисте могли црисилити Турску на нрпстанак. А „наша моћна пријател>ица", аАустрија? Онајејамачно хте./а. не само да ва.ча угоди, него да угоди и себи, јер без везе са Солуном ии иештанско-земуаска железнпца не би вредпла много више од београдско-врањске. Па што није учинила? _ Нпје могла, казаћете. „Турци се усвћили !~ Није могла ? Зар ни она? Зар има шта што „моћној пријател.ици'* не би било могуће? Е, кадјетако, онда, варавво. внсте вн кривн, онда је то оно што Французи зову ("огсе шајеиге, то је виша сила, „божија во.Ђа". Него ко је оно био што је врек; лане замерао пређашњој влади, што вије добвла у Берлину Босну и Херцеговину ? Ако се не варамо беше то тако звано „Видело", онда још '■ у опозвцијн. Како оно беше? „Најј бол,а вол.а . најчпстија намера не . може оиравдати погрешног рачуна". ' Од прилике ће тако бити да је преклане „Вндело" нападало нреЦшњу владу због недобитка Босне. Дакле ви сте осуђивали спо .Ђну полптику рата за незавнсност и ослобођење једино због тобож „погрешног рачуна", и ако сте морали признати добру вољу н чисту натриотеку намеру. А како да вас осуди народ, вас, који сте до сад показнвали само алу вољу, а још пи једне чисте, ни једве одиста патриотске намере? Како да вас осуди, кад на све то још придође аогрешан рачун и у ономе што сте држали као у воску? Ви сте рачуиалн на свемоћ „моћне сусеткиље." на свемоћ њеног уплива V погледу на исток у свој | Бврони, па в у Царпграду ; ви сте на том рачуну назидалв сву своју спол.ну полптнку, тај рачун бно је ! управо главни узрок ради кога сте I дошлн на владу, тај рачун био је ! главпа освова вашег овставка, ваш

гајвоп (1' е(те, и — у том сте се рачуну ево л.уто преварили. Ви ћете се и тим браннти, да писте ви створили нотребу свезе на Врањи, него да сте је нашли у крагујевачкој конвенцији и да се онде Аустрија обвезала, да ће је израдити. Ту нотребу није створила конвенција, него нрпрода положаја Србије, а конвенцпја је само поравпала пут — за вас. Па кад нп по том поравњеном нуту нисте умели постићи што треба, <шда сте јасно показалн да нисте дорасли да управл.ате судбином земл,е. Аустрију је требало заинтересовати за ту свезу, о томе нема сумње; но то је учињено пре вас. Ви сте заузимање Аустрпје ослабилп. блазирали, размазили с-војим преготовпм скакањем на сваки миг. вн сте толико дали. да вам скоро впше није нп остало да јој дате. Тим је њено интересовање ослабило, тако да јој н заузнмање мора бнти слабије, чим се сударп са друтим нречим интересом, што данас у погледу неприлика у Босни и Херцеговипп, може лако да је случај. Турска не да везе н г Врагш. То је гром, који вам је порушио н основу ваше сно .Ђне волитике. Ми вам не замерамо, што свезу код Врање још нисте постигли; него вам замерамо, што тај општи народни интерес употреб .Ђујете за дизање својих партајских користи, што се размећете са успесима. којих још нема, и што сте ради постизања једне таке цели, која нам и опако не гине и која је пре вас била преко ноловнне готова. жртвовалп и опо што се није морало и што ће се мучно пкада накнадити. Устанах на српском југозападу Цетиње, 14 марта У Фочанском кадилуку одметнули су се 6 нових каветанпја ГЏсмата) и то : 1 Морешша, 2 Јабука. 3 Баово, 4 Ораховица. 5 Вранићи, 6 Цетиколина ; једном ријечи све до Гласинца. Број оружанвх уставвка из свнх 6 џамета извосв око 1500 момака који су се искупиаи у Ораховачку планпну. Поп Косарић који се такође дигао на оружје бројн 1000 устаника. Самарџић н Банднћ, којн су на међи босапској (нови устаннцп), бројс но 1000 момака добро оружапнх за собом. До сада су се два пута ј били са аустријапшгаа п то: нрво на коњнцу ]>е су разбнлн војску аустријанску н гонпли је до Трнова. Другп нут но ново нм устаннци ударе на Трново ђе је бнло до 10.000 аустрнјанске војске. Аустрн-

јаици буду разбијени и гоњени до Загорја. Говори се да су аустријанци у овом боју изгубили мртвих ц рањених внше него у све бојеве од ночетка устанка. Огромннм дјелима аустријанаца непрестано нови гласови долазе : такав је глас дошао о Павлу Милетићу, који се у почетку одметнуо оставпвпш своје роб.Ђе на броју 22 евојој кућп. Аустријанци да се Павлу освете, најпрво му роб-Ђе заробе, иа послије кратког времена све их вовешају. Тако исто чине и са свијема онијема који им се својевољво предају а и с онијема који мирно на своје куће сједе. Генерал Јовановић пошто с Крнвошпјанима не мога лавор вјевац убрати, крену из Боке преко Мос; тара у Калпвовпћу ђе је су 30.000 солдата ухватио од Вратла до Улога, па од Улога до Мједеника. Снага устаннка која се окупила протнву њему заузела је позиције од Трнова до Калпновика. Главари пред овијем устанвцима : војвода "г... г>о и„и,.к_ | 'ппан Ковачевиђ. Салко Форта, Перо Гунгуз и Варјак! тар Мујага Лолпћ. Дође глас да су Бошка Гузппу ослободплп затвора у Мостару но по свој прплици треба ће му ј потврде. Војвода Трпко Вукаловић са 40 друга нзашао бно у Бијелу Гору да разгледа положаје. Аустрнјанци га опазпше и су 600 војника опколише су три стране. Вукадовнћ учини јуриш на једиу страну која обрне нлећа пред њим оставивши 20 мртвих солдата. Устаницн изгу1 бнше једног мртвог п 2. рањена. Аустрнјанци 10 н 12 ов. покушавали су провијантирати Драгал,. Ораховчави их оба пут на луту шзмеђу Доброте и Ораховца при мору) дочекаше н разбнше са зпатпим губнтцима. Од Раховчана у ј свпу досадашњпм бојевпма само је један лако раљеп а осталп здраво п весело. Кривошијани, који држе познцнје на Мачнјој Стопи бивају сваким даном од ауетријанаца нападатн али се ови често врћу испреполовл>енп. Од почетка до сада Кривошнјанн су изгубилп заједно с Убл.анима и Леденичанпма свега 6' мртвпх и 16 рањенггз. Дође глас да Аустријанци моле за тир Крнвошијане Под каквим условнјама то вам за сад не могу јавитн. пред него сазнам. Свакојако стојн то да су војницн аустрннскн овнм ноходом нротиву Кривошпја н Херцеговнне воказали своју ведораелост у мјерењу оружја са устаниппма једно; а друго такав страх п деморалнзапију, каква се замнслити не да. У Бокп но ново су узелн себн живот : једап канетан ножинама а једап офпцир пушком.