Srpska nezavisnost

БРОЈ 51.

ЧЕТВРТАК. I АПРИЛА 1882 ГОД.

ГОДИНА II

ЦЕДЕ 34 СРЕЗЈТ: НА ГОДИНУ 24 ДИН., НА ПО ГОДИНЕ 12 ДИН., НА ЧЕТВРТ ГОД. 6 ДНН. 31 ОСТИЕ ЗЕ2Л.Е 31 БдДК1ЕСКС!и ПСЛ7СТСК7ВА ГОДННТ 30 •РАНАКД, НА ПО ГОДННН 15 *р. на ЧЕТВРТ ГОД. 6 «ф. 31 17СТР0-7Г1РСК7: НА ГОДННУ 15 ФОР. У ВАНК.. НА ПО ГОД. 8 •. НА ЧКГВРТ ГОД. 4 *. 31 СЗЕ 0СТ1ЛЕ 1РЖ13Е : НА ГОДННУ 86 ♦РАН., НА ПО ГОДИНЕ 18 *Р., НА ЧЕТВРТ ГОД. 10 »Г.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ УТОГИКИ, ЧЕТВРТН01, ИИШ « НЕДЕљ0М 35:^. ЦЕЛОМ ТЛ БЛ К7 УРЕДНИШТВО ЈЕ И АДМИННСТРАЦИЈА У КУКН Г. ТоНВ АНДРЕЈВВНТ^А РБИЈИ&ВВ ВЕНАЦ.

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ: ПРВИ ПУТ 12 ДНН. ПАРА ОД РЕДА, А ПОСЛЕ СВАКИ ПУТ 6 ПР. ЗА ПРИПОСДАПО 50 ПАРА ДНН. ОД РВДА. Рунописи шалу се урвдништеу, а првтплата адтинистраии/и „СРПСКЕ ЕЕ313 2СЕ0СТ2". РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ. НЕПЛАЋЕНА ПНСМА НЕ ПРИМАЈУ СК.

Од данас почиње нова претилата на „СРПСНУ НЕЗАВИСНОСТ" Све пријатеље којима смо се нарочито обратили, а и све који нам шта ду ј гују било на име претпла* те било у име огласа. мо= лимо, да изволе пречисти« ти рачун до 15 ов. м. Оне пак, који су до сада при> мали лист под адресом, ако би се сада непосред« но претплатили код ноште и желили од ове да при» мају лист, молимо, да нам то одма јаве саобраћајном картом, да неби слали лист у но 2. екземллара. Свакојако нужно је да смо начисто како са до* садањим рачунима тако и новим претплатницима, јер ј од тога ће зависити у ко« лико ћемо комада лист штампати. АДМЦНИ СТРАЦНЈА ј Т Српсне Независности~

БЕОГРАД, трећи дан Васкрса. Својнм одговором у 55 броју на наше чланке „скушнтина без носланика," „Впдело" је само показало на колнко ниском ступњу угла1>ености и знања стоји полузванични ! орган данапш.е владе. У место да озбиљно, уљудно и разложно одговори на оне нашс чланке. „Видело" ее бацило на пол.е најпростије грдње каквог поткуцљеног нискарала. Да ннје предмет, о коме је по- | ведена реч. и сувише важан и озбиљан, ми бисмо преко те „виделовачке" грдње само с презрењем прегазилн, не бисмо „Виделу" нихнта ни одговарали. Али овако, иомншЈ .ајуКи како велику важност има питање да ли да се нареде накнадни или општи избори посланика, ми морамо, у интересу општем, да сузбијамо она неумесна разлагања _Виделова." У нашим члашшма „скупштнна без посланика", ми смо опширно изложили законско гледиште е овом питању. „Впдело" није имало куражи, да нам одговори ма шта на остала наша доказивања сем што

нокушава неки одговор на основу чланова: 5 н 6 закона о пословном реду у народној скупштипи. Зато ћемо се и ми ограпичити, да „Виделу" само на то одговоримо. Колико вреди то „Виделово" нознвање на чланове 5 и 6 пословника ? Тн чланови, стојекн један са другим у вези, не говоре о оваквој нојавн као што је бнла са мањином, већ о сасвим другом случају. Онн нрописују, шта ће се раднти, ако при отварању скупштине не би бндо оног уставног броја за консгигуисање и решавање у скунштини. А у тим члановима нема ни једне једине речи о томе, кад би иосланицн иосле отворене скуиштине дали оставке. Чланови дакде пети и шести закона о нословном реду у народној скупштини не могу се применитн на овај случај, где су преко педесет посланика иоложили своје мандате иосЈ\е отворене скуцштине. : Да је ово наше мишл.ење умесно, Ј доказује се пре свега текстом чла на петог, који почиње: „ако би се ари отварању скупштине" и т. д. А да се ово закопско наређење, које се тиче само огворања скупштине, не може прнменитн н на веИ ј отворену скушнтину, нусти ћемо само „Видело" да нам то иотврди. Ево његовнх речи о томе: „да се , скушптина као екунштина сматра и ; на њу члан 82 устава иримењује истом иошто је склоаљена и па окуау^ „Видело," број 55). Овим речма „Видело" је, наравно нехотице. иризнало, да се на екупштину отворену, илн како „Видело" каже „ склопл.ену," не могу променитн чланови 5 и 6 пословника, већ чзан 82 ; устава, а то је: да асуаштина не 1 може иуноважно решавати без три четвртине својих чланова. Чим се дакле једном скупштина конституише и отвори. одмах преста- I је примена чланова 5 и (ј нословника и ио закону, и по самом нехотичном признању „Вндела." Но ношто се знало, да и иосле отворене ј скупштине, могу наступити случаји ј да посланшш изостају од седница или ноложе мандате, то је законодавац и на тај случај прописао извесна правила. 0 томе говоре члан 13 закона о пословном реду у на- , родној скупштини. и четврти одељак члана 79 изборног закона. Да ли • „виделова" нравничка снага н ије знала за ове законске прописе, или их је навлаш ире&утала , ми то ие ћемо да нагађамо. Али свакојако ♦акт је то: да ови чланови 13 и 79 регулишу нојаву као што је излазав - педесет и неколико носланика из скупштине. А но овпм члановима

места одстунивпшх посланика могу се огласити за упражњена само решељем скуиштине , разуме се по члану 82 устава пуноважне, па тек на основу тог решења наредити накнадни нзбори. Ме1)утим све и да допустимо да се на ову појаву могу применити чланови 5 и 6 пословника, опет је погрешно резоновање „Виделово" баш и на основу тих самнх чланова пословника. Неоенованост свога резоновања вал.да је и само „Видело" сназило, па зато је тражило помоћи у неверном цитирању иетог члана 6. иословника. Оновели: „Члан 6 даје шрично право екушнтини да искл.учи иосланика и онда кад је неиотиуна " (број 55. „Видела"!. Али то неверно цитирање члана 6-ог ншита не може да номогне „Виделу," јер евакн, који нрочита законски текст тога члана 6. спазиће на први мах, да у њему нема онога, што „Видело" нодмеће: да скупштина решава и онда, лад је неиотауна. Ево како гласи члан 6. „Посланици, који и после овог познва не дођу, а изостанак не оправдају, те тиме скупштину од законите радње задрже, биће решењем скушптине нскључени. и на њихово место наредиће се нзбор других посланика." Ту дакле нема онога што „Видело" тврди. да нословник нарећује. на име да ће гада скупштина, ма и неаотауна, решавати. То је само једно „Впделово" извођење из законског текета, а „Видело" га неверно цитира као сам законски текст. Мећутим и само то изво/јење погрешно је. Кад закон не даје, као што видесмо, скупштини изрично право решавања и са непотпуним бројем, онда се онај израз „решењем скуаштине а мора разуметп и у свом обичном смислу а то је у смислу члана 82 устава. да то јест скунштина мора бити ауноважно еастављена. Ово је једно опште уставно иаређење о нуноважностн екупштинских послова, закључака и решења, које се мора примењивати на све радње скупштинске. Само где би закон изреком дозволио одступање од оног општег уставног наређења. могла би скушптина радити и без оног броја носланика у члану 82-ог устава. Ми у нашим законима имамо само V члану 17 закона о пословном реду једно изузеће од оног уставног онштег правила. Ту ее дозвољава отварање састанка и читање про токола у скупштинп и без оног броја посланика у члану 82 уетава. Но и то једнно нзузеће закон је ограничио само на : отварање сас-

тонка и читање иротокола ; али чпм би скупшгина имала да реши о каквој примедби па протокол „онда треба прнчекати да буде иотребан број иосланико " (види члан 27 пословника). Дакле и за тако мало решење као што је исправка протокола, закон изреком тражи уставни број за нуноважно решавање у скупштини, а „Видело" би хтело, да то није нужно за најважније решење скуаштинско : пскључење посланика и наређење накнадних избора. Такав апсурдум у законодавству могу претпоставити само „виделовачки" „велики" правници, а сваки другн, који зна шта је правилно разумевање закона, наћи ће : да не иотауна скуиштина не може решавати о оставкама својих чланова. То је ошнте правило, које важи и мора важпти не само у нашем, већ и V сваком добро уређеном законодавству. Величина тог броја скупштинара за пуноважно решавање наравно да није у свима законодавствима једнака. У некима се законодавац задовољио само са надполовичном већином чланова . а у некима на против као: у норвешком члану 73 и американском члану 5 уставатраже се две треКине за пуноважно решавање у скупштини. Али ма како да су различни ови бројеви, опет као опште правило налази се у свима законодавствима то : да без извесног броја аосланика скуаштина не може иуноважно решавати. Чим дакле нема при решавању у скупштини тог законског броја, одма ту нема скуиштинског решења. па ма да је тај недовољни број скупштинара штогод једногласно закључио. Тако је и по свима страним законодаветвима.тако је и по нашем уставу*. У осталом ово није правило, које важи само за решавање у скупштини. На протпв то је оиште правило за регаавање у сваком ко.шијуму. Зна се на прилику. да код нас у судовима првостепеним решавају три, у апелационом и касациопом но нет чланова, у савету државном најмање девет чланова (члан 2 закона о иословном реду у савету). Кад би решавало рецимо, у нрво степеном суду два, у ацелационом н касационом суду ио четири члана, а у савету осам чланова, зацело ником неби ни на ум пало доказивати, да ту нма ауноважног судско) илп саветског решења. А кад ово стоји, онда у колико се мање сме дозволити да скупштина може пуноважпо решавати без уставног броја пбсланика?! Дозволнтн то, значнло бп бацити се па нол.е пајвеће незаконитости са не-