Srpska nezavisnost

БРОЈ 59.

ЧЕТВРТАК, 15 АПРИЛА 1882 ГОД.

Г ОДИНА II

ПЕНЕ 31 СРЕ2Г7: ■ д годину 24 ДИН., НА 110 ГОДНПВ 12 днн.ј на ЧЕТВРТ ГОД. 6 дин. 32. ССТ1ЛЕ ЗЕИЛЕ НА Б1ЛКА2С1СИ ПСЛ7СТСЕ7. иа годннт 30 франака, на по годинв 15 *р. на четврт ГОД. 8 ор. 31 17СТРС-ГГ1РСЕ7: ИА ГОДИНУ 1б фор. V ВАНК.. НА ПО ГОД. 8 ♦. НА ЧЕТВРТ ГОД. 4 ♦. 31 СБЕ ССТ1ЛЕ 1РЖ1ВЕ : НА ГОДИНУ 36 *РАН.. НА ПО ГОДННЕ 18 •?., НА ЧЕТВРТ ГОД. 10 *Р.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ »ТОРШОМ, ЧЕТВР1И01, СУВОТОН и НЕДЕЛОВ ћт А хл^л:о2>^ ГГ А УРЕДННП1ТВ0 ЈВ И АДМИННСТРАЦКЈА У КУТ.И Г. ТоНЕ АНДРЕЈЕВИТ\А ОБНЛИ"КЕВ ВКНАЦ.

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ: ПРВИ ПУТ 12 ДИН. ПАРА ОД РЕДА, А ПОСЛЕ СВАКИ ПУТ 6 НР. ЗА ПРИПОС.1АНО 50 ПАРА ДИН. ОД РЕДА. Рунописи шалу се уредништву, а првтплата адтинистрацији „СРПСКЕ НЕ3182СНССТ 2"РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ. ПЕЛДАЋЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈУ СЕ.

Политика пркоса. П1 Задатак је овнх чланака испитати вајувутрашшије иобуде што су руководиле видсловачку владу у н>еним иајзамашнијим пословима. и свестп те побудена једну главну основу. Судбина је хтела, да је само примаље владе у виделоваца већ тако значајно, да им, уз пркос најбрижл>ивијем забашурцвању, открива сву наготу најтајццјих побуда. Они су одмах внкали на сва уста. дајетобила воља владаочева, који је тим нзишао на сусрет вол.и народа. О вољи народа не може бити разговора, јер пређашња влада имала је већину у својој скунштиви, далеко већу, далеко поузданију и несравњено еамосталнију, него што је данас всћина впделовачка. Остаје само вол>а владаочева. Владалац је неприкосновена, неодговорна личност н зазорно је у уставној зсмљи, љегову вољу силом увлачити у политичку расправу. Но то су учннили и чине ненрестано внделовачки, владини листови и други органн, ми ту наилазимо само на готову чињеннцу. Није наш носао, није задатак опозицпје. бранитн владаоца од непристојнога. од неуставног поступка његове владе. Побуде владаочеве могле су н у том, као и у сваком другом случају бити само плсмените, само родољубиве, само узвптпене. Природно је да владалац у свакој дружипи, која се истиче као неки политички чинилац у његовој државп, претпоставља прво племените и родол.убиве основе налнк на оне, какве су и у њега. Зато је он те побуде морао претпостављати и у онпх, који су ненрилику, створепу навалом тућинском, употребили да му понуде евоје услуге. Питање је само, с каквом вољом, с каквим побудама изађоше тој племепитој вољи владалачкој на сусрет они који склопише вову владу? Они су се дочепали власти под притиском аустријеких захтева и почели су, наравно, одмах да владају у нравцу тога притиска. Је ли могуће да су се они с драге воље и у пуној свести примпли задатка, да номогну извршити све смерове туђинске у Србији ? Тешво је веровати, да је то могуће, јср иначе би морали веровати, да ко може бити на прилику издајица само радп пздајства, без икаквог другог повода. Мора дакле да они нису одмах догледали пи правца ни краја тих смерова; а кад се тако очевидан смер и правац прсвидн и не догледа

онда мора да је свест у тнх људи била јако иомућена, мора да су бнлн опнјени каквим заносом, каквом страшћу. Тако је и било. Они су до сада сваком, који ијоле познаје природу човека, јасно показали, данх јев онда руководила она етраст, која се као проклетиња провлачп кроз историју срнског народа, она страст, која је Србе н турчнла н грчила, и влашилан маџарила, и немчила, и талијанила, иркос. Мучно пм беше, што не беху онн владаоцу уз колено, кад се увећа Србија и кад се извојева срнска независност и на бојном и на умном нољу, кад ее заче ернска краљевина. Особито је то морало бити мучно онима између њих, којн су се пре налазилн у дружнни својих садањих нреходника, који су почели своје министровање под знамењсм народно-либералне странке ; онима, које су ирваци те странке, уз нркос оиомева својих старијих другова, са школске катедре иоеадили на министарску столицу ; онима што су одмах затим сјајно потврдили зебњу оних етаријих лнберала, изневеривши на првом кораку дружнну која пх је подигла, за љубав мииистарске столице ; оиима, који су у заносу свог жутокљуног државништва веровали да ће се том пзневером овековечити на тој непоузданој столици ; онима, који су се у том свом „недотупавном" веровању и заносу љуто преварилп те се у очи најкруннијих догаћаја у новијој историји српској видели бачене у запећак, пли, као што они сами закукаше, „на сокак" : њима је морало иајмучније бити. Од стида нису могли натраг, и ако им пут к повратку вије бво заступљен. Морала јс настати једна у политичком жпвоту врло ретка, ал у толико занимљивија појава: изневеренн није се тужио на онога ко га је изневерио, него је још покушавао да га извини и обавестн; на против изневерилац је стао попреко гледати на изнсверенога и стао се на овога тужвтн, као да је овај крив, што га је он изневерио. Улоге су се окреиуле сасвим наопако. Коњ је хтео да уседне на јахача. Кад се страст, у ипаче разумнпх људи дотле развпје. кад се залети тако дубоко у необичност, да не рсчем у безумље, онда је нркос најжешћи. Таки људи осећају најнеодољивпју потребу да докажу свету. да су они нмали право. што су одусталн од неког нравца, што су вског ма и најнризватијег друга и нријател.а оставпли и напустпли. У том нагону сасвим је природно, да налазе с-

само у оном вравцу снаса ц користи по земљу и народ, који је противан остављеном и напуштеном, не питајући, не гледајући и ве мерећи у нрви мах, куда тај противни правац води. Доста што је цротиван, дакле мора бити добар. То су основи и нобуде понашања најбољих у новој влади, уираво то су пајбоље, најилемеввтнје побуде тих најбољих у тој влади, јер ни у њих нису то једине, а можда нн најмоћније побуде биле, што их приволеше да се отвмају за власт. А да какви су душевни иокретачи тек у ових осталих ? «**•♦ АУСТРИЈА И СРПСТВО (У ОЧН ОКУПАЦИЈЕ БОСНЕ Н ХЕРЦЕГОВИНБ)' (наставак) I Али такав је ветар онда из Беча дувао, па тако је наравио, радида и ова његова ветрењача. — Дакле, овај -Андрашијев перијод- окупације — да га тако назовем — трајао је свега три дана и ает сахата. У главном стану имађасмо тада једног капетана г. Милинковића, који као бивши внце-консул у Сарајеву а потоме добро познат са стањем ствари у Босни, беше придодат главноме штабу, да му се нађе при руци. Гласови о нредстојећем отпору у теснацима горње долнне Босне почсше тада долазити. али капетан Милннковић, који је познаво Бошњаке износио је врло одлучно мњење, да од свега тога ништа бити неће. „Дајте ми,- рече он. -један ескадрон хусара и довољну суму поваца, на ћу ја одјурити и храну купнтн у оном истом теснацу, где се вели да има ннсургената." Нети ескадрон седме регименте хусарскс буде на то прсдат вицеконсулу да с њимс иснунн своју мисију. За дан стигоше хусарн у Маглај, а следаћег дана јутром пођоше и у Женче — да их се више од половнне никад вишс и не врати. Једап од хусара што се епасогас, дојаха па нзнуреном коњу у стан с новошћу: да већипа од те красне трупе лежп мртва и искасаиљена у теенацу иза Маглаја; а тога часа би свргиена и мироносна аеријо^а бослнске окупације. Цела Фабрнка званпчне теорије сруши се од једном. преки суд сс мораде прогласити а два дана доцније разочаравање достиже свој вршак проналаском, да се читави батаљони турске редовне војске туку у редовима »инсургената." И од тога часа ђенсрал Фнлиновић, а не гроФ Андранш бијаше господар ситуације — ако се т. ј. догађајима у Босни и така когггрола приписати можс. У осталом, бсчки званичннци не дадоше се још са свим потући. Они сада учннише очајан покушај да докажу да отнор Бошњака долази од „панславизма~ и сриског слемента босанског стаповништва а никако од простодушних чиновника турских и честитих бегова босанских. Али Факта беху најзад сувише јака и за ово нонрављсно издање звапичнс тсорнје. Хришћански устаници не носе прсд собом зелепс барјаке са полумесецом. Иаекоро, дакле. морадоше н самн званичнн круговн нризпати, да се сила, која се аустријској нојсцн опирс састоји поглавнто ако ис и нскључнво нз Фанатисаннх муеломана босанских. Главнп стожер _ипсургената~ беше Фанатик Хаџи Лоја, који рањсн. са мунарста управљаше крнавом борбом по улицама Сарајсвским. Оснм тога и сви други заповедпнци беху махом бсгови, великс домаће снахнје — одмстнички потомци г-таре српско-босанскс пластелс

Оно мало хришћанских устаника што беше — а ваља нмати науму да је хришћански устанак против турске владе и бегова трајао до самогуласка аустријске војеке — ти људи махом и то мудро(?Ј одлучише да сс покорс новим господарима. Чсте из јужие Босне, под својим вођом Голубом Бабићем, послаше и пријатељску депутацију ђенералу Јовановићу, а једна чета — но ова поглавито из католика састављена — беше се шта више н активно царским трупама придружила. Што се тиче владања Србије и Дрне Горе, то, којпгодје иоле познат са иравим стањем етвари у илирском троуглу мора одбити са ових маленнх државица тужбу, као да су оне икакву помоћ мусломаннма босанским указале. Јер ма да је аустријска окупација мрска и Србијанцпмаи Црногорцима ма да она изгледа Фатална по више аспнрације српског племена, пнак ту се сада налази један другн важан Фактор који може се рећи у неку руку гони и Србију и Црпу Гору у аустријски логор(?) Пролетошња агитација у Арбанијп, што се породи по обнародовању свето-стеванског уговора. а достиже свој вршак у образовању ^арбанске лиге^ — та појава нијс ни из блнза прпвукла на се пажњу коју заслужује. Сам берлинскн конгрес у колико се видп. врло је мало рачуна водио о Арбанасима. Али. као пгго и дипломате грубо сведочанство добише убијетвом Мемед-Алије. Шкнпетар је потпуно кадар да докаже да је жив; л арбанска лига ц од евоје стране заверпла се: да се и крајњим средствима одупре сваком решењу ио коме би се Србнји, Црној /ори или Аустрији предале земље које су од чести бар. шкипетарске. а које је албанска гордост вазда стављала у својс народне гранпце. Сад саевим је ириродно да ће заједнички интерес гонити Арбанасе да траже савезника у босанским беговима и већ впше се нн сумњатп неможе да су у нрвим сукобима у Босни албапски добровољцн учествовали на страни Богнњака а против и њима, мрских „1Иваба. и Ја сам сам приметио једног мећу мртвима после узећа на јуриш „устаничког" логора код Маглаја. Ако Аустрија прнстуни н окупацијн ново-пазарског нашалука — где је шкипетарски елеменат доста осетан — то се може надатн отпору од стране далеко јачс снле. Тешкоће за продирање кроз тај узани гркљан нланински, којн служи као зид између Србије и Црне Горе, а сачнњава тако рећн шкорппјан струк између Боспе и Арбаније — те тепшоће велим. тако су вслике: ла Аустрија може бити ск.гона да тражи и нешто више о,\ пријатељскс неутрсигности ових Авеју сраских државиир. Притом и Србија у бризи за Куршумље п Леековац, а Црна Гора и немајући још у рукама доеуђепо јој земљпнгге у моралној долини. могу шта кише п ножелетн аустрпјску помоћ против саме арбанске опозиције* Каквом посматрачу са стра* И ако немисдимо споритн гдавну мнсао Година писца о ратннчкој вродностн шкнпетароког еленента. као нп в«жност њсговог н^јповијег поКЈтпаја на народну органпвацнју — .арбанске днге" — то нпак чораио да огступиио од љвговог гледншта н суда у коднко се исти на „савез са Аустријом- односн. — Прв свега реКн Ксно дт, протнвпо оценн неких досадаЈћнх етногра»а. а тако нсто и општен* мњењу у Јевропи, нн Срб)! ннсмо нашдн те шкипетаре (Арнауте) нн тако н.тогобројнс нп тако страшне. Односно прве окојностн — бројне снаге њнхове — нана се често памеКе пптап.с! да дн се на нр. такав један ауторитет у геограФнјн, као штоЈег. Хенрн Кнпсрт у Бсрдину, осеКа кадар да на лпцу иеста, п у цсднни одостовери ону етнографску карту балкапсиог иодуотока коју је недавно на свет нодао ; и по »ојој нс само што јс цела Маћедоннја пскл.учппо нодел>ена нзмеђу Бугара н Шкипетара — у чнЈој чорбп Србн ннсу нн колико зачнн — него сс ставл.а у питањс српскж елсменат у самој колевцн својој Старој Србиј« — у Иризрсну НсКн н Ђакову = »с нлјвеКох резсрвом тск нрвзнајо му се ненгго мало мсста у Косову н внше Косова. — Наравна ствар, да па тој картн нема онда Срба ин у Нншкоме санџаку — осдобођеноме кр^ју — што Је н врло Логично зак.гучи«> тјџ велнкп а\торптет јсвропскп узевшн прстходно: да п.н нема нн у нашем