Srpska nezavisnost
6Р0) 61.
НЕЛЕЉА, 18 АПРИЛА 1882 ГОД.
ГОДИНА II
пгее 31 спггт: на годину 24 ДНН., НА ПО ГОДИНЕ 12 ДНН., НА ЧКТВРТ ГОД. 6 дин.
31 сст1де зекље 22. бллкднснс^ псл70тскгва годинт 30 ♦ранака, на по године 15 «р. на ЧЕТВРТ год. 8 фр. зд а7стрс-7г1рск7: на годину 1б »ОР. у ванк.. на п0 ГОД. 8 •. на чбгврт год. 4 ♦. 31 сзе сст1ге 2рж1вв: на годину 36 ♦ран., на ПО године 18 «р., на чвтврт год. 10 *р.
ИЗЛАЗИ V БЕОГРАДУ УТОРМКОМ, 4ЕТВРТК0И, СУБОТОН и НЕДЕЉОК гг Л лакгу ГРЕДНИПГГВО ЈЕ И АДМИНИСТРАПИЈА У КУ ~КП Г. ТОМЕ ЛНДРЕЈЕВИЕА ОБИЛИ"КЕВ ВЕНАЦ.
ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ: ПРВН ПУТ 12 ДИН. ПАРА ОД РЕДА, А ПОСЛЕ СВАКИ ПУТ 6 Ш". ЗА ПРИПОС.1АНО 50 ПАРА ДПН. ОД РКДА. Рунописи шалу се уредмиштву, а претплата адтимистраццји „СРПС2Е ЕЕ3132СНССТ 2". РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ. НЕПЛАЋЕНА ППСМА НЕ ПРНМАЈУ ск.
Неки од г. г. претплат* ника, којима шаљемо лист под адресом, вратили су нам уједанпут ио 10 — '20 оројева, дакле, пошто су месец дана, а неки и дуже нримали лиет, са натписом да им се више не шиље нод адресом, пошто су ее код меетне поште претнла^ тили, и од ове лист нри* иају. Ово нам даје повода да замолимо ону господу, која су се код поште претпла* тила и од ове лиет при* мају, да нам одма врате оне бројеве које и од нае под адресом добијају. јер је штетно за нае да им по 2. броја за једну иету цену шиљемо. Уједно напомињемо свима којп нам шта дугују било од претплате било од штампаних огласа, да изволе што ире пречистити рачуне и понова се иред* платити за ову II. четврт. ад.мнш1страција Српске -Независности-
„Видело" тера свој стари занат. Сирото „Видело" како је ушепртљавало у свом 63-ћем броју одговарајући .Сриској Незавнсаости" !! Опет тера стари зааат: напада и грди. изоначава туђе говоре или навађања, а својих сопственпх речи одриче се. 0 питању: да лп да се нареде оншти или накнадни избори народних посланика, ми смо до сада толико писали, да не би налазили за потребно више враћати се на исто питање, да нас „Видело" својим новим неистинама није изазвало, да још нешто проговоримо о овом нитању. Ми ћсмо се трудити, да у овом нашем одговору будемо што је мо гуће краћи. Пре свега „Видело"' о д р и ч е, да је о н о у свом 57-ом броју умешало у дискусију Владаоца и Његова владалачка права, бранећи се овако : „ А владалачко право на велн смо у речима в а ш е г скуиштинског председника, да би в ашим сопственпм назорима побилп ваше садање пахтеве" (види 63-ћи број „Впдела". Међутпм ово није истина. „Видело" није споменуло владаопа и владалачка ирава као речи бпвшег председника скунштиие, већ као свој сопствени прекор „Српској Независности". Ево тих властнтих „Виделових" речп : „ал у овој рас-
прави ваш безобразлук прелази свај ку меру. У 44 броју „Срн. Нез." ви позпвате владу да расиустп садању скушптину, јер ако нареди допуњујуће нзборе, створиће себи одговорност, какву може заслужпти мпнистарство, а то је одговор[ ност за намерно га ж е њ е устава. Буди Бог с нама ! ! као да је распуштање скупштине увладиној руц н" ! И даље : „звате дакле да је „распустити скушцтину" право владаочево. и опет зато образ подносп вам. да за нераспуштање скупштине баците одговорност на садашњу владу." (Види „Видело" број 57). ј Сме ли „Видело" и после овога цптата његових сопствевих речи тврдитп : да у дискуеију о накнадним плп општим нзборпма, ннје баш оно умешало Владаоца и његова владалачка права ! ? Да лп ће „Видело" и сада иматп образа. да то ! неумесно увођење владаочевих права у дискуспју, подмеће некадашњем говору покојаог Дпмитрија Јовановића? ! Ко изопачава ствар, мп нли „Видело" ? ?. Но оставићемо то питањс „Ви| делу" да га оно третпра по својој 1 вољп, а мн ћемо прећи на друго ј пптање о овом предмету. Ми смо гврдилп, да је у скупштпнп од 1877 годпне, када су уважене оставке иступившим посланпцима . б н л о I с т о пдеветнаест посланпка
н да је то. нрема ондашњем целокупном броју посланика, био довољан број за нуноважпо решење о тим уваженим оставкама (пл. 82 устава.) Ово обоје ми смо доказали цитатима из скупштинскнх протокола од 1877 годпне. 0 томе се свакп може уверити из скупштинскпх протокола: VIII и ХН од 1877 годипе. То је, и само то. „Видело" требало да побпје противним цитатима из екупштппскнх протокола илп другим докумевтима, ако би их имало. Но „Видело", знајући и само да нема н не може пмати доказа - за то, прешло је на сасвим другу ствар, прпча нам : да је 1877 годиве бпло свега 184 посланпка. као да би то бпло непознато. А „Видело" том евојом причом ве само да нпје оборило оно, што смо ми навели, већ је то баш утврдило, јер је очевидно да је: сто деветнаест вишенего три четвртине од сто тридесет и ч е т и р и. Поред осталих нашпх разлагања о овоме, ми смо у пређашњем чланку навелп, како је и сам пок. Адам Богосављевнћ признао: да је у скупштпни 1877 годпне бпло х19 посланпка оног дана, када су уважене оставке мањи ни. За то смо цптирали речп Ада мове из ХЛ-ог иротокола.
ИЗ ИСТ0РИЈЕ Архонти^е Дукљанске ЗентскеКРАЉ ЗЛАДИМИР II. од 1101—1113 г. Му1и1а е1 ба<гапес\... јига\егип1 Ка<1об1а^о ашђо Гга1ге5 рп\т1е<п јит е1 зспрвепт1 и1 јрзе е* ешз ћаегеЈез роздјбегеп1 раг1еш 2еи1ае, е! 51 розве1 зјђј асчијгеге Тпћипјаш >-е1 ^и: тсипнЈие гсропет аИат ,езбе1 Шц е1 ешз ћаегебИшз јп ћаеге<Н1а1ет е* роззезз10пет, зше соп1гап1а^е е1 гечшзШопе еогит, \-с1 ћаеге«1ит еогит е1 нипчиат ^ие аћ ејз ге1 аћ согит ћаегеШћиз ге^ијз^из езвех. Типс Кадоз1ауиз соп^гедапз цеп1ет аћн» с* 1п1гаујиа Тга\-шт аЦие нПег Геси еат е1 сопујс И .. роз^еа 1п1га\'И ји ге^опст Сће1таш с1 оћИ\ И еат.* Дук -Ћанип чл. 39. т. ј. Мпхала и Сагапец. Закуну се Радославу оба (»рата цривплегију му наппшу. дз он и његови наследншш владају делом Зенте п ако могне задобнтп Травунију нлн какву год другу земл.у, да буде његова и љегових насле.ушка у наследство н да је држс без да им ко на сунрот стаје нли <'је) пзтражује од п»нх, или наеледство н>ино (у Зенти) и нигда да се од н»пх или од шшшх наслелнииа не одузме. .Тада Радослав искупп род, оде н уђе у ТравЈ-нију п побсдп је п завојује: п после уђе у Хум и освоји га. —
I.
Погреб кра .ђ Бодина у мапастиру св. Срђа и Влахка снижс Скадра на лепој обали р. Бојане, — није свршен с п ве-
ликом ночашћу него онако како ес ^сарањују краљеви 2 , и наизгледа да су сви били задовољни што га снуштају у гроб. Само га искрено жалила супругаг к{)ал>ица Јакинта. јер се бојала да ће после његове смрти љена деца јестп са трпезе њиних непријатеља Радославића. 3 Бодин је умро држећи, да је свршио племенске рачуне са својим рођацима, и да ће се његови сродвици ранити трошицама краљевске трпезе његових краљевских наслсднпка, јер је он своју браћу и родбину плп посекао. плп разагнао плп обезснажио и својој деци осигурао краљевско наследство. У самој стварн пак п.геменска расположења, осећања и мисли бујно су цватила у ситним автономним жунанпјама и у грудима њиних преставннка као и пре његовпх преступлења. он се био н сувише свима задужпо : Византинцима, јер их је чнтавог свога века узнемиривао: Браћи. — јер их је мачем испраћао на онај свет и растерао у туђе земл»е са њнне очевине; Народу, — јер је дуго ратовао и државу стварао. Ратовање свагда п свуда изазнва незадовољство. којнм кад се интригаши користе на зло државе, онда на место да се држава ратом користи, она посрђе, удар; у назадак, и на место плода. — пожње се о.т ја и пад. 1 дСиш т&по ћопоге 4 „Моге ге?аН и 3 Јакинта је говорила мужу — крал.у б од 1П 1 јза синовс његовог брага Радослава: Знаш — лн да ћеш умрети п онн ће крал.свство узети (по плсмепском 1фаву) а синовп ће твоји од трпезе шнпе ранитп се: зсјо , пија тогКигиз ез* с! геКшпп ассјрјеш, ПШ аи(ет 4и! а<1 тсизаш сопи шапс1исаћип1.
Бодннови синови васпитани мајком цариграђанком у правцу г једнодржавном," одмах по смртп свога оца изађу на средину с тим правнма па зато и вели наш хроничар 1 као са неким прекором : Бодинов син Мијајло хтео је да насљеди аресто (уо1ш1 зиссе^еге 1П гер10.. 8ес1... по1ш1 рори1иб *еггае), али народ земље т. ј. живећи обрађивањем земље нехте њега због његове матере, него пзвиче себи за краља Доброслава, по оцу — брата Бодинова. а Доброслав је и био најстарији у крал>евској обитељи I Војславића. Доброслав пак као син МиЈ хала краља од његове друге жене цаI рнграђанке и рођаке императора К. Мо! номаха одпочне да влада с народом суј више круто. 2 Овај син пмператорове I рођаке није водио рачуна о племенским ј односима, није хтео да зна за равно! правну дедовину и очевину. ннје хтео да I води рачуна ни о вољи и расположењу ^землБног" народа СрориХцв 4еггае); нпје хтео да зна за права алодиална својнх синоваца и браће, јер ннје никоме ништа од очевиае и дедовпне дао: постјпао је као самодржавнп владалац... Да су у Царнграду бпли обрадованн смрћу Бодина, — којн им је задаво толико јада, који ннје хтео да се бори противу Гвискара у интерссу Ви.*антије; који је нападао и освајо византинске покрајине и градове; који, ако није иадмашао своје сувременнке — владаоце у нолитнци, зацело пх надмашао у одважности и храбрости — кој се усудио чак да мете на своју главу императорску круну, — о овоме не може бити су1 Он је е сам бпо на страни племенскога склопа и реда; васпнтан у правцу римске цркве и бранплнц исте упорсдо с плсменским ск.1опом. СоерН ке <1иге а#еге сон!га рорићип т. ј. одохоло (круто) раднтн протпвно наро,ху.
гЈгиш^, ►... 2 Со* "«т«' 1 *\Л
мње, јер наш хронпчар велп кад су у Цариграду чули браћа и синови кнеза Бранислава, да је Бодин преминуо. по ( зааовести 1 имаератора (Алексија I) дођу I у Драч. Наравно да су се ове цариградлије (Внзантлије) надале да с помоћу нмператора поруше државно гњездо на, чпњеноБоднномпосле његове трудбеи на, презања за четвртиневека.- надали се, да византијском помоћу освете крв браће и синрвца пред градом Дч-бровником г надали се, да поруше изведену државну мпсао п да поврате нлемепекп ред и склоа што је бпло у рачуну византинј ске политике, јер се царевн впзантијски ј бојали ујединења српскнх племена н њи| не сасредсређене снаге. Радославићн I као браниоци алеменскога редн и склоиа живљења. на тај начнн, бнлп су несвестна I оруђа у рукама лукаве внзаитинске ноI литике. Предузећу Радославића цшла је у прилог рапава, гвоздена и својевољна I влада н поступањс краља Доброслава с ! народом, ког је таквпм поступањем нај гнао у протпвничкп логор. Ови Радосла1 зовићи ненријатељп Бодиновића као представннка збирања српскпх племена у један државнн органнзам, борпли су се I за племенски еклон и ред ствари, а то ј је за иоценаност на снтне автономне државнце, па нм за то и номагао византпнски император. Вулкан. :; коче је Боднн иомогао да се, врати у Рашку под ј иаклетвом, да ће он. његов брат Вулчпн I Вукан .Марко) и њини синови бити нарочити 4 људн краља Бодина п његових 1 1т(1Сга*опз јпззи гепепш( Вјгабћшт... 3 Бодип јс посекао пред градом Дрбровпиком браћу од етрпца: Кнеза Бранпслава п Гради слава Радославике и Бериљу — спна Бранпславова. 3 Жупан и госиодар Рассс>. 4 брсс1а111сг.