Srpska nezavisnost

БРОЈ 64.

НЕЛЕЉА, 25 АПРИЛА 1882 ГОД.

СЕНЕ 31 С?Б2;7: НА ГОДННК 24 ДИН., НА ПО ГОДННЕ 12 ДЛН., НА ЧЕТВРТ ГОД. 6 ДНН. 31 :СТ1Д2 32ИЉЕ 21 ЕАЛХАЕСКС2 П:Л7СТСК7НА ГОДННТ 30 ФРАНДКА, НА по годнне 15 *р. на ЧБТВРГ год. 8 #р. 31 17СТ?:-7Г1?СБ7: НА ГОДННУ 15 «0Р. У ВАНВ.. НА ПО ГОД. 8 ♦. НА ЧЕГВРТ ГОД. 4 ♦. 31 СЗБ ССТ1Л2 ^?Е1ВЕ : НА ГОДНН7 36 «РАН., НА ПО ГОДННЕ 18 ОР., НА ЧЕТВРТ ГОД. 10 «Р.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ УТ0РНШ11, НЕТВРТИ01, СУБ0Т01 I НЕДЕЛјОМ

ГОДИНА

хх^лоз^л: 1

УРЕДННШТВО ЈВ Н АДМПНИСТРАШ1ЈА У КУТ .И Г. Томк А н ДРЕЈЕВНЋА вВВЛИЂВВ ВЕНАП.

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ: ПРВИ ПУТ 12 ДИН. ПАРА ОД РЕДА, А ПОСЛЕ СВАКН ПУТ С ПР. ЗА ПРИПОСЛАНО 50 ПАРА ДИН. ОД РЕДА. Румописи шалу се уредништву, а претплата адтинистрацији „С?ПСКЕ ЕЕ3132СН0СТ 2". РУКОПИСИ НЕ ВРАТ.АЈУ СЕ. НЕ11ЛАЋЕ11А ПИСМА ПЕ ПРИМАЈУ СЕ.

Босна а Србија хх Као што никаква мудра нолитика не сме. ни при најзгоднпјим нриликама, водитн Србију нреко Саве и Дунава, тако исто не сме она трнети да ма ко нреко ових река на Балканско полуострово долазн. Аустрија је погазпла овај великн историјски закон, но неће га ногазити некажњено. Босна и Херпеговипа морају кад тад припасти српској држави; то за нас није никакво питање до просто питање времена; а ми Срби и можемо и знамо чекати. Страна полнтика може нас ту ометати, може тај догађај нешто н закаснити, алп га не може никако за свагда спречити. То је наше тврдо убеђење. Да су га с нама делилп меродавни круговп у Бечу и Пештп 1878 год. на да су нристали да се ове две провннплје са Србијом и ДрномГором (поје, они би била учпнили дело велпке мудрости. Они би, пре свега, били задали толпко посла владама српској и нрногорској, да се ове не бп могле бар за педесет година ни чим другим занимати до искључиво унутрашним пословима ; јер и мп не треба себп да нравимо обмане да би овај поклон и за нас био теретан, веома теретап . Но немајући још довољно услова за спгурпо државно бпће своје , ми пх морамо тражитп, а избора на другој страни немамо докле напротив Аустрија нема нп потребе да пзван својих гранпца тражн каквих нових услова за свој опстанак. Па и са самог тога гледпшта, Аустрија би оном мудром политиком уступања била у добитку, она би задобила особиту спмпатију свега ерпског народа, а поверење код свију осталих источннх народа. Њен бн политпчнн утицај на Балканском полуострову тек тада био неугпњив а њенпм трговачким пнтересима отворено шпроко поље по самом пристанку ових народа. Али постунивши противно, Аустрпја је проиграла све те неоцењпве користи, сама себп задала је бар за педесет година мучна посла, а нп зашто друго, него да, аошто буде аотрошила још млоге и многе милионе и аролила многу К[>в. опет изгуби и Босну и Херцеговину. Све што впше она буде притискнвала становнпке у поменутнм провинцпјама, све ће више утврђивати спојење тамошњег елемснта мусломанског и хрпшћанског и крснити му тежњу да се уједини са својом браћом; све ће више побућивати против себе мржњу и зебњу другпх источних народа; све ће впше излагати и себе и Европу великим опасностима. Да су те последице њене

окупације извесне, то већ показују догађаји у самим овим провинцијама алп још извесније показаће се те последице, к ад се у самој Евроии изроде заалети. Аустрија је рђаво рачупала. Она је окупациом Босне и Херцеговнне угазила у мутну и дубоку баруштину нсточног нитања, у којој се Турска носле дугог трзања и превртаља већ дави, у којој би се н сваки други давио, а из које само псточни народи могу нзнети здраву и чптаву главу. Кад Аустро-Угарска овако неутешно пролазп са својом првом мером на Балканском полуострову, шта јој онда остаје очекивати за постижење њених коначнпх смерова? То је чудна сањарија! Пи по религији нп но језику, нп по своме немачком духу Аустрија нема нпкаква услова да постане нсточном државом. Та увпђавност отела је мах у свнма свеснијим круговпма аустроугарс.ке монархије. Отуда је већ што се и подижу гласовн, који но казујућп забрпнутоет о садашњем стању ствари, истражују путове и начине, којпма би се монархпја могла извућн из теснаца, у којп је запала. Пројекти, који су се у већ доста прилпчном броју показалн о томе у јавној штамни, своде се на војене и Фпнанцнјске услове. под којпма бп се Аустро-Угарска одрекла Босне и Херцеговнне. Србпја би за цену овнх земал.а пмала да закључи са АустроУгарском војену конвенцпју. II као што војене конвенције могу битп разнога рода, тако је наравно изабрана опа, која бн за Србију најтежа била. Србија би била дужна да стави своју војску под команду цара аустрвјског; Аустрија би своје гаркизоне држала у Београду п у Нишу, а Србија би их имала као бајаги у Варадпну; Српска војска била би дужна да пде под црножутом заставом где год би се Аустрнјп потреба показала; срнска војска пшла би у далеке крајеве да војује за цара аустрнјског као н.пр. против Француске, Италије иа и саме Русије; Српска би војска своју крв нроливала за чисто туђу одбрану, а Краљевина српска, од независне државе прешла бп у оно васално стање према Аустријн, у коме је бпла после Косова нрема Турској, кад је под Бајазитом морала војевати за рачун турскн у далекој Азији. У чему би се тада војнпчки разликовала српска краљевнна од садашње угарске краљевине која је саставни део Аустро- У/ирске монор.тије? Српска крал.евина би лн тада имала н снаге и слобод&гг

да пзведе свој историјеки задатак на балканском полуострову, или би тек онда утрла пут Аустрији на Истоку да пзведе, ако п прпвремено, онај задатак о коме она сада сања, п коме би Србпја била прва жртва? Српска Краљевина долазпла бп тада у крваве сукобе и са Црном-Гором и са Румунпјом, п са Бутарском и са Грчком, па и са самом Русијом. То би била борба, у којој би Србпја била сатрвена, смождена — а зашто? Да добнје од Аустрпје Босну н Херцеговину! Но за ову цену не би значи/ш добити од Аустрије Босну, но 6и значило дати Аустрији Србију. Нпкада Србпја пеће прпстати на погодбу, којом би сама себп руке одсекла. Елементарна је полптпка мудрост за сваку државу да чува своју снагу за себе, а са- другим државама да се везује само аривре мено и само онолпко, колико су им интереси пстоветни, а да у овом случају не може бптп нп спомена о истоветности интереса, то могу увидетн и најограииченијн умовп. Други услов, под којпм би Аустро-Угарски политичари хтели уступитп Србији Босну н Херцеговину везује се са Фннанцпјскпм жртвама које је ауетро угарска монархпја поднела у заузетим провпнппјама. Ове жртве ие износе досада мање од 200 мплиона Форнната или 400 милиона дннара. То је тако огромна сума, да је Србија не би могла накрмпти све да јој Аустрпја п сам Беч уступи. Нема тога Србина, којп би оваку погодбу смео прпмитп; нема те владе која бп пред народну скупштину смела нзнетп погодбу, којом бп Србију удавила. У отпте, оваква иогодба, натурила би Србији све терете, а Аустрији осгиурсиш све користн. II како могу аустро-угарски полнтичари говорити о каквој погодби за коју Аустро-Угарска не бп имала овлашћења, докле се год неби поцепао трактат берлпнски, јер п но њему и по специјалној конвенцији закљученој између Аустрнје и отоманске Порте јошје Султан врховни и законити господар Босне и Херцеговнне. Оне Ђе и без такве погодбе кад тад Српству припасти, на за то, ако не ћемо да увалимо Србију у грдне несреће морамо се чувати од свију војничких конвенцвја и саичних ногодаба, на чекати на догађаје сасвим одрешешис руку. Ако нам је желети какву свезу, то су само свезе са источнпм народима са наслоном на своје природне нријател.е. Ту су наше користп. ту је сва наша будуКност.

АУСТРИЈА И СРПСТВО (У 04 II ОКУПАЦПЈЕ БОСПЕ II ХЕРЦЕГОВШТЕ) (НАСТАВАК) Једна од најочевиднијих користи која би од окунације произићи могла била би: спојење илирског копна са приморјем. Крајње би бесмислена била претпоставка по којој би Босна припала Маџарима а Далмација и даље остала Аустрији. Јер би Воспа и Херцеговина онда спречене бнле да добпју природно трговачку, одушку своју на јадранском мору, а ириморје би тако исто одсечено било од позадних земаља свпм оним полутанским преградама Финанцијским с којпм би једна половина монархије гледала да другој доскочи. Али баш да узмемо да Угарска са Босном прпми и Далмацију — шта онда? Оида би маџарска држава, која је још и сад претоварена словенскам народима. била буквално поплав.Ђена . п маџарска хегемонија могла би тада очекнвати природну смрт своју за најмаље једну генерацију. Сад опет узмнмо -да Угарска одбије Босну а с њом и Далмацију, е онда је очевидно да се она мора одрећн н Славонпе п Хрватске. Тако звана _троједна кра.гевнна 1 * Далмације. Хрватске и Славоније — заузета. незаборављајмо, истим српско-хрватским племеном које живи у Босни и у кнежевинама — та троједна краљевина била је досада, за бечке и пештанске јој адмпнистраторе. врло згодно иреноловљена клпном турске територије. Алп претпостављајући успех аустријске окупације, и коначно утеловљење Босне монархијн. то што је био зид поделе словенских провинција ностаће тада мост који ће их везиватн. Досада су владе у Бечу н Иештн. средством чувене дуалистичке нагодбе своје, спокојно откидале парче по парче од троједне краљевине и између себе делнле — Маџарска узевши Славонпју а Аустрија Далмацнју. >01Г1<1е е* 1нрега и — ^подели па владај" — био је досада главни нринцип којн је решавао судбину јужних Словена. У будуће пак. сам прпроднп савез између ове чстири провинције, Далмације, Хрватске. Славоније и Босне. биће и сувише снажан за такво вештачко цепање. Но узмимо случај да Троједница — с Босном Четвораједница — прнпадне Аустријској иоловини, опда би овај распоред био једва мање кобан по маџарске аспнрације од првог. Хрватска вице-краљевнна развела би се тада од Угарске, и изгубила би оно за чим је вазда тежила, нмено: приморје. Осим тога. те три словенске провенције, кад би се једном додале Аустрији т. ј. Цислајтанији учиниле би ову далеко надмоћнпјом, па у толико и несноснијом. Угарској половини исте државе. Према свему томе остаје још једна трећа алтернатива, а то је: груписање овнх југословснскнх провннцнја у тре&е политнчко тсло, и одељење њихово и од Цислитавс и од Транслитаве. Другим речма, остаје још она носледња очајна мера аустрнјскпх државника а то: преустројство монархије на ^тријаЈМстичком" (тројном) уместо дуалнстичком (двојном) основу. Донста дувна перспектива за будуће Тисе п Ауерсперге — та тројна нагодба! Али н чуднији догађаји од присаједињења немачког дела те царевннс — нрве Аустрнје — природној јој постојбини могу наступитп нре него какав хапсбуршки монарх буде владао као нлирски краљ у Загребу нли Сарајеву. За сада нас се искључиво тиче судбина Босне, а сама озбиљност уставних пптања. која њен будућн положај у монархнји нзазвати мора. може*нас оправдати ако узчемо: да ће се неко провизорно (нриврсмено) уређење. налик можда па оно у војничкој гранпцн, за ту провинцнју увести. Војни суд остаКе тамо у веком внду подржаван може бити зактсвпма самог стан»а. Босна ћс тада прнпадати војвом мипистарству у Бечу н постаћс — да се послужим значајним рсчма јсдиог ин-