Srpska nezavisnost

БРОЈ 74.

ЧЕТВРТАК, 13 МДЈА 1882 ГОД.

ГОДИНА II

ПЕЗЕ 31 СР32ЈГ: ■л голинг 24 ДИН., ВА ПО ГОДИНВ 12 ДИИ., НА читвгт год. 6 див. 31 ССТИЕ ЗЕ2ЉЕ Н1 БИКАНСХСИ ПСЈГ7СТСК7ВА годинг 30 •ГАНЛХА, ВА по годинж 16 «р. на ЧКТВРТ год. 8 *р. 31 17СТР0-7Г1РСК7: ■А годинг 15 *ОГ. Г ВАНК., НА по год. 8 ♦. ВА ЧЖГВРТ год. 4 ♦. 31 СВВ ССТ13Е 1РЖ1ВЕ : ВА ГОДИНЈ- 36 ♦РАН., ВА ПО ГОДВНЖ 18 #Р., ВА ЧЖТВРТ год. 10 »Р.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ УТОРНИКОИ, ЧЕТВРТШ, СУБВТОИ * НЕДЕЉОН 13^. ГЦБЛОМ Т_Д_2В-Д_2СГ"Н" ГГЖДНВШТВО ЈЖ ■ АДМНВВСТРАЦИЈА Г ЖГТ.Н г. Томж АНДРЖЈЖВИТ.А вБИЈИ^ЖВ ВЖВАЦ.

ЗД ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ: игви пгт 12 дин. пара од ржда, а посјгж сважи пгт 6 пр. ЗА ПРИПОСЛАНО 50 ПЛРА ДИП. ОД РЕДА. Рунописи шалу св уредмишпну, а првтплата адтимистрацији ..СРПСКЕ 2Е31В2СН0СТ 2". РГКОПИСИ НЕ ВРАЂАЈГ СЕ. НЕПИАЂЕНА ПИСИА НЕ НРНМАЈУ С*.

Проиграно народно бдаго и пропаличка маштанија. хг Рачун владе о штети коју нам је Ген. Уннја нанела, није псправан. Вредност државних обвезница, које су Ген. Унпјн издате, грешно је озпачена у том рачуну. Погдедајмо нре свега на ж е љ езничке обвезнице. За што се • нздају те обвезнице ? Да би се на њих саставно капнтал заграђен>е жељезнице. II само у стварном упдаћивању тог капитала могу се оне, свака у номиналној вредности од 500 дннара, даватп за 357 динара „еФективне вредностп." Уговор нзречно наређује: „200.000 хипотекарних жељезничких обвезница. свака од 500 динара, пздаће се као против вредности (у размену) з а стварну с уму зајма од 71,400.000 динара нли по чистој цепи од 357 дннара од обвезнпце." (члан 1 и 3 X р. Ј р з 1т И ii 1г р » л Р^^-1881 год)идал,е: - „добивсзајам служиће изкљувдво за грађење железнпце" (члан б.жељ. конвен;) — бројно издаваље обвезница мери се „кодичином остваревог и уплаћеног зајма" (члан 17 жсљ. конв.) Према тако јасном наређењу уговора, влада је могла да издаГен. Унији само онолико жељ. обвезница. колико одговара вредности уилаћеног зајма, коп бп по уговору слу- ^ жио као капитал за грађење жељезнице. Па на толико обвезница има да се и Ген. Унпји урачуна но 357 динара V „еФективној вредности". на сваких 500 динара номиналне вредности. Влада званично констатује, да је на рачун жељезничког зајма нздала Генералној Унијн 80.000 жељезннчких и 110.000 лутријских обвезнпца Али као уговорену „противвредност" тих обвезница она нема нншта друго да изнесе, него само „израду и матерпјал на жељезнипи у Србији", што и сама у најподашнију руку не може да цени више од 3,000.000 динара. Каиитал од 3,000.000 динара претставља по уговору еФективпу вредност од 8404 жељ обвезнице. С тога се и на одужеље Генералне Унпје имају само 8.404 жел,. обвезнице урачунати по уговореној ефективној вредности, т. ј. свака у 357 динара. Кад се ове 8.404 жељ. обвезнице одбију од оних 80.000, што их је влада Генер«лној Унији издала, остаје нх 71.596 за које се нема уговорене стварне „противврсдности". И пошто за ове обвезнице у

а све скупа

истивп нијс положена никаква вред- ] ле свака у 100 дипара ) ност која би као капнтал у грађе- I у 4,666.600 динара. ље железпице по уговору уложсна У рачуп дуга Ген. Уније морају била, него су оне противно угово- ј се уписати још и трошкови којн РУ употребљене, морамо их п Ге- ; су паметнути Србији у сљед пада нералној Ј нпји упнсати у дуг у о- ј Ген. Уније и њеног неправилног

ној вредности, у којој оне и Србију терете ; а то сваку у номиналној вредности од 500 динара (а не од 357, као гато их на штету Србпје влада рачуна). Ту су у питању 71.596 жел. обвезнпца. Сваком од ових обвезница задужује се Србија са 500 динара; а свнма скупа са 35,798.000 динара: па у толико се оне и у дугу Ген. Уније имају да рачунају. Влада уверава, да јој синдикат Ген. Унпје враћа 13.786 жел. обезница. Ми ћемо овај број да урачунамо Ген. Унијн у одужење по номиналној вредности, као што смо јој га и у задужење напред урачуналп. но] Т Га пе И СФектнвноЈЈ ЧвредноТтиу ра110.000 чунатн Ген. Унијп и онпх лутријских обвезница, које је она прпмила у замену за 20.000 жељ. обвезница, но за које такође није положпла нпкакву стварну -против вредност", која би као капитал за грађење железннце но уговору употребљена била. Свака та обвезница задужује Србпју са 100 динара. а Ген у НИЈ - е свих 110.000 са 11 милиуна дпнара па толико за њнх и Ген. Унпја Србији дугује. На све жељ. и лутр. обвезннце, које је Ген. Унија прпмила, па нх

рада. Кад се све што треба и колико треба у рачун узме, онда Ген. Унија дугује Србијн : На 8,4')4. жел. обвез. дии»г> по 357 динара 3,000.228 За 71,596. жел. обвезница по 500 дин 35,798.000 Интерес па 57,809. обвсзница до дана пада Ген Уније но 5% .... 834,0407 За 110.000 лутр. обвезница (у замену за 20.000 жел. обвез.) по 100 дин 11,000.000 Иптерес на вредност ; ових обвезница до пада Ген. Упије но 3% .... 192,500 За 2'Д четвпти пппмИнтерес на ову вредност (по 47»%) до пада Ген. Уније 37,410 За 46,666 лутријских обвезннца, на које није ноложен уговорени зајам, по 100 динара .... 4,666.600 Интерес на ову вредност (по 3%) до нада

81,665

Скупа . . 59,017,450 Ј Овој суми треба да се дода још | пнтерес на главнину дуга од дана пада Ген. Уније, па до дана напла- ј те тог дуга. Но пошто се не зна протпвно уговору употребпла. пма кад ј, е се ова наплата извршитп, ј се од Ген Унпје накнадпти п опај не може се ј ош знати нп колико

интерес, кон је Србија обвезана да на њихову вредност плаћа. Интерес тај треба рачунати све до дана п с п л а т е д у г а (а не само до пада Геп. Уније, као што влада рачуна.) Оп пзноси за жељезничке обвезнице 5°/о (а не 4Уг 0 /о- као што влада рачуна), а за лутријске но 3°/». Најпосле, подоних 146.666 обвез

ће тај пнтерес свега пзпети. У своме рачуну влада је тај пнтерес сасвнм прећутала. Суми дуга Ген. Уније имају се додати , даље, и сви трошкови владини око поравњења са синдиком ј масе Ген. Уније, око преноса жељез. конвенције на ново друштво, и у опште у след неизвршења уго-

ница, које је Ген. Унпја примила на ворепих обвеза од стране Ген. Урачун лутријског зајма, нма се рачунати по уговореној еФектнвној вредности само онолико, на колпко ; је Ген. Унија у истини зајам положила; а све остале по номиналној вредности, у којој се њима и Србнја задужује. Генерална Унија поло' жила је влади само 9 мнлиуна дип. на име лутријског зајма, а то претставља по уговору еФективну вредност од 100.000 лутријских обвезница. Остајујош 46.666 лутријскпх обвезница, на које Ген. Унија није положила уговорени део зајма. и ове се пмају урачунатп у дуг Ген. Уније по номиналној вредностн, дак

нијс. Влада остаје дужна д а покаже рачун итпхтрош к о в а. Има непсправности и у ономе што влада урачунава у одужење Ген. Уније. Тако она прима „нзраду п материјал на железницп у Србнји, у 3,000.000 дин., а сама најбоље зна, како та израда и тај материјал не вреде нн један милијун динара. Но да јој не кваримо рачуи по ком она ту вредност у 3 мнлнјупа динара у одужење Ген. Уннје уписује. Влада рачуна „ја-

нуарскн купоп

на 80.000 желез.

обвезннна ; а пао гато емо нанред

| вндели, овај купон има да се призна само на онолико обвезница, на колико је противвредност уплаћена као капитал за грађење железпице, а то на 8.404. На 8.404 жел. обвезнице „јануарски купон" износи 105,050 динара; па толико га и у одужење уписати треба. У рачунању вредности оној уштеди накнаде за сводење нагиба у околини раљској, као и вредности облигацијама од 1.876, има такође ујдурме и неисправности. Али, да оставимо све то на страну, па да примимо рачун одужења Ген. Уније онако, како га је влада склопила, а да се у рачуну задужења Ген. Уније зауставнмо само на ономе , што је до сад познато, па каква опет разлика између владиног и правог рачупа о штети коју је Ген. Унија Србијц учинила ! По владином рачуну, вредности које се дају на одужење Ген. Уније видели, 00,102,41)0 дин. по ми ћеао те вредности (са урачунавањем онпх 13,787 враћених жељ. обвезница по њиховој номиналној вредностн, и јануарског купона на 8,404 желез. обвезнице) да ставимо на 31,209.056 динара. Кад се ова сума одужења одбије од главне суме дуга, у колико је ова до сад позната, дакле од 59,017,450 дин., онда маса Ген. Уније остаје Србији дужна још 27.808.394 дин Можемо ли се надати, да ћемо овај дуг од масе Ген. Унпје наплатптп ? Влада нретставља стање те масе много повољније, него што га органијавностиу Паризу оппсују. Она се позива на рачуп Спндпка масе Ген. Унпје, по коме би актива ове износпла 112,769.399 дин. а пасива 247,600.000 Франака ; али, париски Фипанцијски листови доказују, да је већи део активе сумњив, и сматрају као сигурно само оно, што се још од уплате старих акцпја дутује, и што износи свега 75 мплнјуна динара. Влада узима у рачун још п 115 милиупа дпнара „за нове акције", али парискп суд уништпо је одлуку Ген. Уније о издавању тих акција, тако да о томе впше не може бити разговора. Најпосле, влада напомиње солидарну одговорност чланова унравног одбора Ген. Уније; алп не сме се заборавити, и да се пред судом парпским налазе девет разнпх парница у пптању Ген. Унпје. А кад се све то узме у оцену, онда актива Ген. Уније једва да ће моћи да изнесе и колпко синдик рачуна, а камо лн још и више.

с