Srpska nezavisnost

— 288 —

довољан број данас да решавамо, како бих могао за сутра заказати дневни ред. — ПОСЛК 111'ОЗИВА Предсвднин. Молим, госнодо. има овде на окуп\- 129 поеланика. а.т* оверених пуном"*мја 126. а су она кљажева послаоика. којима п)П10.м6ћија насу оверена. и према томе нема доволзан број посланика да овери и њихова пуномо^ија да може бити потпуна свдница. Ја мт лнм да ће данас доћи јоиг 2—3 посланика. и (Мало ннже велн дал>е:) „За то дакле ја ћу сутра ставитн на дтгевни ред да екупштина размиели, да ли ће дати (разуме уговоре с Ауетријом) јсдном нли другом одбору нли ће оба саетавити у један, или ће нарочнти одбор да избере; и то разумв се ако имадне довољан број посданика за решавање." Нек се наће ова ])еч законска на мети. Може требати. Ето је идс једна скуп* штина где неће бнти ни 110 носланика, а камо. ли 126 а где ће ваљати оверавати пуномоћија и изборе новоизабраних 50 + 7 посланика оиозиционара. Да видимо како ће тај посао ићи и ио овом цравилу. .1ане. видимо нису. мог^и њих 126 да овере исправно нуномићије књажева З.цосланика: како ли ће њих. 110 ј оверити нуномоћија њих 57 народних т. ј. бираних под туЈкбом и иритиском. 0 јком скупштина има да рвши. После овога, носле усвојења свију нанред поменутих закона у којзнст Б онтуа и његових годишњих 6. милиона триб)та. 22 маја, 1881. године 6и свечано закључена ова историјска Скупштина сезона за 1880. годину. која је за непуна четири месеца овекопечила себи и својој вдади спомен за пуних 50 година у иојима ће се у Србији. нрема уговорима, играти лутријв око обвезница железничког и лутријског зајма. И благо ономе ко за то време немаднв шта да изгуби Закључак годинв 1881. XIII После разлаза Народне Скупштине у маЈу 1881 почели су обичнн државни послови. Неки су од посланика били награНени са добрим местима у државној служби. што дотле није био обичај а иромене ради опет почеше гонења противника. 21. Јула поче се и грађење жељезнице. | У Августу поче Бонту да носи свој данак и >*зе 1,250.000 динара, т. ј. четвртину годншње однлате. На крају сеитембра сустижс жалост наше -напредњаке- јер бар некако за време бављења „барона и Пироћанца у Бечу. умре на иречац њихов иокровител, барон Хајмерле и носле његове смрти писаше у г Виделу и од речи до речи ово: како је високи покојник „у свакој ирилици показивао симпатије према Бугарској, Црној Гори. а особито према Србији.... и т. д. У октобру 1881 навршаваше се годпна дана п Напредњачке а владавине. 19 октобра ваљало је славитн јубилејум н по старом обичају требало јекогапомнловати а кога погубитн, н последњег дана своје прве године . 18 онтобра 1881 управише свој гњев на Његово Високо преосвештенство Господина Митрополита Михаила — и он би збачвн. послескоро тридесет година своје прво -свеЈнтеничке службе и са неблагодарношћу бп изгнан из* цркве и куће и одл\-чен од црквеног саобраћаја с народом, с којим је се толико година молио Богу за благо своје отаџбине и свега оног што уздиже достојанство н част њену. При крају година. на Свете Петозарне мучнике 13 "Децембра 1881 бејаху попуњујући избори за 12 носланика, који дадоше оставке поводом Бонтуовог уговора. Народ је осетио силу владину: а влада силу народа и величину свога нропалога угледа свуда победи здружена опозиција, само у Београду — по статистичним податцима — Јевреји, патролџијс, одаџије и Цнгани снасоше част војвода без срнске војске и изабраше владиног човека. Нова скупштина за 1881 годину би, адета радн сазвана за 30 Децембар, алн опет потребе радп одложена до Св. Јована 7 Јануара. 1882. кад је се састала да продужи ићи почетим путем: јер за п напредњаке и нема више натраг. Они ће наиред, па макар и с тесацима. То ће битн трећа глава наше историје нара за 2,160.000 и у 27.000 држ. обвезница за 1,350.000 динара. свега вредност у 12,431.959 динара и најпослс миње се некаква рампа која сс \-р њава за 1,200.000 динара али> да „ту суму одобрнмо од нашег птнтавИЈБа од Уније! ? Иоеле интерес ЈЦрк. обвезнице од 1Н76 год. пређе ЛззО а сад на К2506 днп.!'? и тако излази да ове суме са оном горе већ једном одуженом износи заједно 18,132.465 днн. које кад се одбнје од целог потраживања нзноси као разлику дуг Уније Србији да је чисто 24,789.256 дин. «ли другим речима, да нас је Бонту са толико закачио, и сад у колико се од ове циФре нзгуби т. ј. непрнми из масе Уније. то је н ма чнста штета. Па пошто сс г. Чеда нада добити из масе нар»ање 45% то би па ову суму нзнело некн 11,155.166 дип. н онда би права штета нама била код Бонтуа у 13,600.0000 динара. Но тај рачун нашег жениалног Финанснсте није тачан. Ево зашто : Да су му све циФре основане на истини онда ипак постоје ове разлике: а.) на нздатн 110.000 срп. лозова за 7,140.000 мање је урачунао но цени уговоремој од 90 дннара до 9,900.000 свега динара . 2,760.000 б.) на нздати 146.666 лозова урачунао је вредност у 12.000.000 а по 90 дин., износи 13,1^9.940, дакле мање 1,199.940 Да је лозове по 90 дин. тре^ао дати прнзнаје сам јер је 24.000 лозова прнмио у враћање сам по 90 динара. в.) Признаје да је прнмио у враћање 13.787 желез. облигација за 4.921959 дин. то онда од издати Унији 80.000 ком. осгају код ње само 66.213 ком. па је требао да и интерессамо па ове издате облнгације рачуна. а не на сви 80.0Т у 1.000.000 днн.. разлика чини 123.048 д. г.) Ни одкуда се невиди. да има у израђеном поелу н матерпјалу бар приближно на 3,000.000 дин. вредности, но је ова циФра са свим произвољно стављена. — — д.) Урачуњава унији и интерес за државне облигацнје од 1876 по 8% за 7 месеци произвољпо, док то српским грађанима непрнзнаје н овде непсплаћује у 82.506 е.) У пнтању је, у чему се прима она кауција која је положена за 4,000.000, јер се зна, да јеууговору Бонту задржао право. да то у артијама (папирима) по курсу положи, па како су папири внше од 25°/ 0 изгубили у вредности и то у обште, а неки невреде ни 15% то ваља знати тачно из каквих се папнра та кауција састојп, н шта данас вреде, али узевшн да су и најбољн паппри то је се и ту ипак изгубило бар још 1,000.000 и тако преко све Чедом признате штете, још излази најмање прекодинара вшие.

Једва једном (Свршетак) Даље нрича г. министар да је иристао Синдик издати му: у кауцији 4,000.000 у жељ. облигацијама 13.789 комада за 4 ,921.959 у 24.000 к. лозова ао 90 ди-

5,000.000 Сам тога зна се, да су нздати 330.000 ком. Срп. Лозова, по налогу Бонтуовом Лендербанки у Бечу а зна се рачун за 110.000 и за 146.666 свега за 256.666 комада. од којих је требао Синдик намн да врати 24.000 ком., то се питамо где се налезн и ресто лозова у 73.334 комада, а за врсдност од 6,500.060 динара: Јели влада наша за ове нримила новце, кад и од кога ? Ми сумњамо и то с правом. а баш зато, што се о њима навалице ћутп, а у рукама нх немамо. Дакле ако влада и о овоме тачан рачун непокаже, онда ето и ту штете од јошт 6 1 /» мнлиопа. и онда поред владом нрнзнавате штете праве у 13 1 /* милиона. дошле би н ове две у II 1 /. свега би имали штетс чисте 25,000.000 динара, разуме се ако бар 11 милиона из масе исплаћене добијемо, нначе у толико више. Но како нас г. Чеда теши, да је то вајно тек родити имајуће се солидно друштво. које је уговор на себе примило. обећало се, да ће 12 мнлиона штете оно понети. то онда и преко тога ми ћемо имати да понесемо у најсретнијем случају јопгг пеки 13,000.000 динара т. ј. ако се и новом нредузимачу ннкакав малер недеси, но да уговор поштено изврши, ми ћемо имати железницу са толико скупље. Овом приликом неможе нам се на ино а да непрозборимо коју и о томе, зашто то ново друштво, на које влада уговор Бонтуов мимо скупштине самовољно пре-

наша, прима на се да сноси штету од 12 милиона динара, и зашто влада ита и рескира да^тај уговор мимо скупштине пренесе. Ево зато, што је уговор са Бонтуом закључен врло скупо т. ј. уговорено је тако, да би он иреко обичне асне коју предузнмачи оваке железннце имају, заслужио најмање јошт 16 милиона динара више, а влада ита зато са преносом, што баш ова скупо уговорена цена, иомаже јој, те може да нађе много јевтинијег предузимача, који њу у заштиту нро. ииу иггете узимље и тиме мислн да се од свога иначе известног нада, спасе. Народе српскн, ти који ћеш тај са Бонтуом скупо закључени уговор нлаћати морати, ти се сећај како те твоја ^брацско-очинска" наиредњачка влада заступа н реци ако можеш и емеш. да ми нећемо од Бонтуа имати штете, та ако ништа више оно су садањи предузимачи за Чедине лепе очи за атар наиредњачке владе вољнп, да на томе нослу изгубе 12 милиона. Ово чуј народе и смеј се ако већ некукаш. Овако напредњаци Србпји кућу куће. Једно питање управљено на српску владу. Из Париза имамо приватна извешћа, да се у књигама банкротиране Генералне Уније — односно нашег усрсћитеља Бонтуа — нашло ово заведено : Да Унија лугује Србији зџ 200.000 окељезнички облигација и за 3 30.000 сраских лозова, које су за рачун Уније предати у Бечу Лендербанци . уговорима утвр^ене суме 1 . Па како наш г. министар Чеда у своме писму штампаном у броју 100 Српских Новина од о. г. показујс влади рачун само од 80.000 жељезничкн облигацнја , и од 20.000 железннчких облигација, за које је у замену издао 110.000 срп. лозова. то онда, зна се рачун за 100.000 жел. облигацнја свега: Тако исто и за лозове полаже рачун само за горњи 110.000 ком. и за други 146.666 ком. то онда зна се рачун за свега 256.666 српских лозова. Из горњег пак извешћа, што је и на истини основано, јер је Фактички толико папира нанрављено, внди се, дајеУнији издато 200.000 желез. облигација и 330.000 срн. лозова, то онда неможемо друкчије, но морамо да запитамо владу и да јавно рачуна аотражимо шта је г. Чеда учинио : I са замењени 20.000 жел. облигација , које задужују српски народ еа по 500 дин. свега са 10,000.000 II. са рестом жел. облигација од 100.000 ком. у вредности 50,000.000 III. са рестом српских лозова у 73.334 ком. у вредности по 1000 . . . . . 7.333.400 Свега у вредности 67,333.400 динара, и где се ти папири данас налазеУ Јели их владасрпекау своје руке примила или није ? Питамо с тога, што ако горње стоји, онда смо поред онога што Је г. Чеда већ признао. и као с беде скрпио и са овом сумом од други 67,333.4000 динара у опаености , и онда рачун г. Чедин није | исираван. Једна сцена у маџарском сабору приликом босанске дебате. Будимпештански листови доносе о сед; ници уЈарског сабора од 11. о. м. овај извештај: Имре Салаји (крајња левица). Кад су министар-нредседник и влада видели. да народ (Маџари) хоће да притече Турцима у помоћ, тада се ионово послужише извртањем н лагаријама, њиховом старом тактиком. Председник Молим г. посланика да промисли, да није уобичајено тим изразима служити се у парламенту. (Одо*равање на десници). Имре Салаји. Дакле неистином. Председник. Ја вас молим да се смотреније изражавате. Салаји. Узроци, због којн је народ био протнв своје воље присиљен на та-

I ку политику, јесу т Политика мога дома. и Историја сведочи, да је аолитика аустриј; ског владалачког дома од вајкада била да народе једне аротив других драоки и... Председник. Молим да не ирелазите на ј зсмљигате, на које није обичај у парламенту прелазнти. (Одобравање десно) У Угарској је свака влада која је из већине произишла одговорна за своју политику. (Одобравање десно) Не тражите дакле никога ван овог дома, који би био одговоран за владину политику. Ту је влада и она одговара. (Живо одобравање на десници). Ссигаји. Ј говорим о прошлим догађајима. Она се политика састојала у међусобном дражењу народности. („Тано је" са крајње левице). Председник. Молим да се не служите изразима који се никад не ^потребљују. (Гласови на крајњој левици: То је маџарски израз.) Салаји Дакле та политика је дражила једне против других. Но пошто председник налази. да се сувише оштро изражавам, то нећу више да доказујем, већ ћу само да цитирам (наводим). Један немачки аутор рекао је о тој политици ово: л Сви народи на земљи који су били несретни да над њима краће или дуже време владају Хаисбурговци , изгубили су под њима срећу, народну нндивидуалност, слободу и благостање. Свима тим народнма заковрчен је точак развитка или су, као Шпанија и Италија, стропоштали се са врхунца благостања у најстраганију невољу; сви су се очајнички борили на живот и смрт, да се кургалишу хапсбуршког дома; еви су проклињали хапсбурговце, и ни у једној од тих земаља ннје остало ни трага од благослова, није остало ни моралног ни материјалног споменика, који би доцнија покољсња упићивао на благодарност. Мач >1 ватра, развалине покрнвене лешевима то су крвави споменици владавине хапсј бурговаца. Ми понављамо. да је ваградни задатак за дворске псторијограФе да пронађу, може ли се иеторијски доказати само једно једино доброчинство које је аустријски дом у свету учинно. а (Одобравање на краЈНОј левнци.) То је старо дело, но ја могу послужитн и наводима једног верног приврженнка министар-председннковог, носланнка Иванке, који је у својој брошури односно Беча рекао: _Њима није стало до тога што нх мнлиони проклнњу, они би цслу земљу замочили у крв, они би опстанак дннастије ставили на коцку само да се утврди моћ њихова. и Даље говори Иванка: „Кад се обазремо на минуло време од потоњих 300 година. ни је се, изузимајући турских ратова нн један рат водио у маџарском ннтересу.... Кад смо се немачком помоћу ослободили Турака, остала је војска Леополда I. у земљн, те је страшније жарила а палила од самих Турака и за све то дуго време ми смо нспрекидно борнли се за слободу и независностнародну." (Одобравање на крајној левици. Гласови са десннце : Кад је то писао?) Време нншта не утиче на начело. у осталом то је пнсано 1861 године. Саигаји. Продужава : Кад је противзаконо наређено да се од грађана узимају кола и коњи за Босну да врше коморџијску дужност, (да је од нас зависило, министар-нредседннк бн сада лежао у хапсуј питали сте ви, хоће ли крајна левица оетавити синове земље да помру од глади. А шта се тамо радило ? Недавно сам читао у једној брошури, да је чувени генерал Филиповић, који је 40—00 фуражних норција примао само 20 употребљавао а кусур од 40 порција у Броду продавао и не осврћући се на изгладпелу војску (Узрујаност на крајној левици). Кад је тако врховна команда радила, како ли се иначе газдовало и какво је то стање морало бити о ком је министар -председник с одушевљењем говорио. Иосланик Јокаји је рекао, да се ми радујемо кад се где несрећа појави. Нисам рад да ме рђаво разтмете, јер и ја имам на другој страни другова, чијој