Srpska nezavisnost

БРОЈ 81.

СУБОТА. 29 МДЈА 1882 ГОД.

ГОДИНА II

5Е2Е 31 СРВ2Ј7: годжнт 24 дан., нл по годннк 12 днн., на чктвгт год. 6 днн. 31 ССТ1ЛВ 5ШЉ5 21 Б1ЈХ1НСХ:2 С217СТС17. годннт 30 •гандкд, на по годннв 15 #р. на чктвгт год. 8 #р. 31 1ГСТРС-7Г1РСХ7: . годнну 15 *ог. Г ванк.. на по ГОД. 8 ♦. на чвгврт год. 4 ♦. 31 СВ5 ССТ1ЛЕ 1РХ1ЛЕ : . годннт 36 »ран., на по годннв 18 ор., на чвтврт год. 10 #р.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ Ш0РНИН01, ЧЕТВРШ01, СУБОТОИ « НЕДЕЛ>0И ТЛБА ТГУ грвдннштво јв Н адннннстрацн Ј а 7 кгк.н г. Тонв Л ндрг.јввнђа вВНЈГ &вв ввнац.

ЗД ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ: првн пгг 12 днн. пара од рсда, а ПОСЈЕ свавн пут 6 пр. ЗА ПР1ОТОС.1АВО 60 ПАРА ДИП. ОД РЈЕДА. Р/кописи шал>у св уредништву, а првтплата адтимистрацији „СРПСКЕ ЕЕ31В2СЕ0СТ 3". рукоппси не враћају се. непиаиена писма не примају ск.

ВЕОГРАД. 27 маја. У историји српског уставног живота биће п остаће врло значајав дан 2'ј-ог Маја ове године. Тога дана нод маском законитости учињено је у „дворани скуиштннској" вајвеће безакоље. какво се може учиннти у уставној земл>и. Једна гомила људв. народнпх и владиних оосланнка. која зна, да по уставу н законима ове земл.е (види чланове: 9, 27, 65 п 72 закона о пословвом реду у народној скупштини п члан 82 устава) није дово.т.на да ма шта пуноважно предузимаи решавакао народна скупштпна, јер је мања од три четвртине целокупног броја скупштинских чланова (члан 82 устава) — та дакле гомпла названих _папредњака". а старпх н окорелих нааадњака, самовол>но, протпвзаково и неуставно присвојилајесебискупштин- е к у в л а с т. Под пресијом свога „напредњачког" клуба, а нарочпто пред претњом двојнне београдскпх трговапа напредњака, који нпсу члановп народне скупшт и н е, тај недовољпи број скупштинских напредњака јуче је у скупштинској дворани „решио": да се, на основу члана 6-ог закова о посдовном реду у народној скупштини, четрдесет народних посланика пскључе и да се на њихова места нареде изборп других посланнка. Сматрати ову одлуку гомиле напредњака" као „решење скупштине", па на њеном основу наређпвати накнадне пзборе посланика, била би највећа незаконитост, нечувено гажење устава. Као што је познато, поводом оставке педесет и неколико опозиционара, у скупштпнп је остало само толико иосланика, да остатак нпјепо чл. 82 устава довољанзапуноважно решавање у екупштинн. Тојемннистарству дало повода. те је истина газећн устав—наредило накнадне нзборе на место онпх посланпка који су дали оставке. Сви знамо, да су опозиционари при накнадним изборима готово свуда понова пзабрани. Зна се и то, да неколико „напредњака" још ни су дошлн у седнице скупштинске. Факт је не оборив: да ни до данас у народној скупштини нема оноликог броја, који је апсолутно потребан, те да би скупштина, као скупштина, могла ма шта пуноважно решаватп (види чл. 65 пословника скупштинског). Да ово поетоји и самим неуласком опозиционара у скупштпну признаје и само „Видело", минис-

тарски полузванични орган. Ево његових властитих речи : „за нас је I главно да утврдимо, да је онозици јаи данас, после иакиаднихизбора, у довољном броју да, својим изласком из скупштине, „осујети уставни рад уземљи. (Видело" број 80). То пише „Видело" I 26 маја ове године, дакле ОНОГ ИСтог дана. када је она гомила напредњака донела одлуку о искључењу четрдесет народвих посланпка из ; скупштиве. Е па кад је тако. кад дојиста у садањој скупштини нема цосланика у онолнком броју. ко.тикн је апсолутно нуждан за пуноважно решај вање у скупштинн, онда ми нитамо 1 шта је и колику важност има она одлука, коју је гомила нанредњака донела 26 овог месеца поводом изјаве четрдесет народних посланика дане могу да уЈ)у у скупштину, што су њихови избори наређени са гажењем устава па са тога дају оставке. Да видпмо најпре ш т а је она одлука гомиле напредњака. На ово питање добићемо одговора, ако се даље запнтамо: к а д а се одлука некихскупштинара може сматрати као решење скупштинско? По јасннм прописима члана 65 пословника скупштинског п члана 82 устава, да би се каква одлука скупштивара могла назвати скупштинским решењем апсолутно је нужно { да је у том решавању учествовало три четвртине посланика. Као што смо напред вндвлн при „решавању скупштине" 26 маја о. год. није учествовало три четвртине посланика. По томе та одлука само једне гомиле напредњачких носланпка може по закону и уставу, цре битп свашта друго, алп само никако не: пуноважно решење. законо и уставно састављене скупштине. Ако би та одлука неколи| шше напредњачкпх посланика могла бпти „решење скупштинско", онда би то могла бити тако псто и одлука сваке гомнле напредњака или ма које ! п а р т и ј е. Нвкаквим законом наше земље ве може ее иравдати: да се одл)Т(а недовољног броја посланика може назвати цуноважним решењемскупш т и н с к и м. Нека вам госнода напредњачки минпстри цитпрају такав закон, ако мисле да је п то каквим законима дозвољено. Мн смо сигурни да таквог закона нема; а знамо да га у уставним земљама и не 1*10же бити, јер ако би то било, онда

бп се тим самим отворпла врата највећим незаконитостима и неуставностп, које би државп и појединцима донеле недогледне опасности по сигурност и ред. Кад би се то у Србији као законо и уставно признало, онда би значило, да у њој законодавну власт не би вршпо Краљ санародном скупштином, као што је прописано чланом 54. устава, већ би ту власт узурппрали клубовп и поједине партиске Фракцпје. Благодарећп либерадној партији чпја је творевина данашњп устав, Србија је поштећена од опасности, да њоме п њеном судбином располалсу клубови и Фракције партиске. Алп нанредњачко мпнпстарство, г азећп најбруталније уст а в, не само да, противно својој дужности и савестн, трпн ту узурпацију напредњачког клуба и гомиле вапредњачких скупштинара , већ је на основу везакове и неуставне одлуке твх вапредњачкнх скЈ'пштивара и само учпнвло један незаков и веуставав акт, наредило је неке накнадне изборе на место оних посланика, који су том гомилом напредњачких посланика незаконо и неуставно из скупштине искључени. За основу таквог свог неуставног и незакопог рада, та гомила напредњачких посланвка п миннстара узпмају чланове : 5 и 6 скупштпнског нословника. Но та им је основа тако трула и ништава, као што су п досадање радње министарства п њихових саучеснпка напредњачких посланика варљиве и незаконе. Тиме долазимо на друго питање ; к о л и к у важност може имати таква одлука, б а ш п к а д би била донесена од пувоважне народне скупштиве. Пре свега, члавови: 5 и 6 пос ловника нримењују се само најош неконституисану скупштину, а никако п на конститунсану илн као што закон вели „образовану". То се види из целокупног проивса пословника под I, а нарочито нз члана осмог у том одељку пословнпка. Познато је да је садања скупштина констптуисана и да би она, као само одложена, без поновог бирања иредседника и осталих часника одма приступила раду, кад би имала потребан број за пуноважно решавање. По томе у овој скупштпни не може да се на изостанак посланика прпмени члан 6 пословника, већ само предпоследњи одељак члана 13-тог истог закона, који говори о изостанку пославпка у већ консти-

туисаној скунштлнп. То је један узрок, са кога је незаконо и неуставно, што је напредњачка гомила одлучила да се четрдесет народних посланика изкључе из скупштине, и што је министарство на тако везаконој и неуставној основвци наредило нове изборе на место тих посланика. Но и да се пређе преко тога, друга је незаконитост п веуставност тога рада напредњачке гомиле посланика п минпстара у томе, што се п по члану 6 и по члану 13—па узео се ма који за меродаван у овоме случају — тражн као апсолутно вужно „решење скупштине", па да се мозсе огласитп за упражњено место- народног посланика. А ми смо то међутим напред показали, да не може битп „решења скупштинског" у овој скупштинп. која нема довољног броја за пуноважво решавање (члан 82 устава). Но и осим свега овога, садања народна скушнтина вије могла, д р ж ећисе закона, огласити места ових посланпка за упражњена по члану 6-том пословника ни са тога, што тај члан закона говорп само о посланицима, којп, после позива, не ДОђу. а не и о случајима, кад посланици поднесу оставке. Она четрдесеторпца посланика ПОДнели су оставку, п са тога о упражњењу њихових места скупштина. баш да би била п пуноважно састављена, не би могла решаватн по члану 6 пли 13 пословнпка, већ по члану 79 изборног закона. Ово нарочито важи за ону тројицу носланика (Кундовића, попа Павла и Петра Васића, *) којп су, као „од скупштине једном примљени", сада тек далн оставку, дакле код којих потпуно постоји услов предпоследњег одељка члана 79 изборног закона. Пз истог узрока на ту тројицу не може се прпменнти нп други став чл. 82 изборног закона, на који се такође позвала она гомила напредњака за подкрепљење своје одлуке. У осталом сама садржина тог члана 82 изборног закона неговори нпшта о п з к љ у ч е њ у н едошавших посла нпк а, а још мање да онп не могу бити понова бпрани. Но најнезакош.тије и најнеустав није јесте то, што су напредњаци цредложилп и минпстарске прншппетл.е трубе : да прп садањнм накнадним изборпма не бп могли бити пзабранн ови посланици, којп су далп оставке. Овакво своје неистинито и неуставно тврђење они изводе из ових речп члана 6 п 13 нословвика; * Васнћ јс, д<> садаље сеспје екушптинске, пркпадао већнни напредњачсој-