Srpska nezavisnost

— 337 —

важио прве људе и грађаие у општини својој. У општини и еа општином је свршио једно а сутра-дан сазивље у Црквени Хан на договор његове црножуте и дотерује из поља наивне тежакс, па ба- | ца под своје каљаве црножуте ноге од- I луку оппггинску, а истаче за кандидата једну веома опскурну личност: Ђелу Џипковића, Фурунџију овдашњег, а у томе га потпомажу касалица Шијак ?• кајмакамски секретар начелства Мијаило Петровић, који беше са још неким писарима началства оставио канцеларију и послове за које их народ плаћа, па дошао на збор црножутих , те декламоваше у корист својпх кајмакама. Стајић је при том толико још далеко и безобразно забраздио , да је призивао у помоћ чак и највећи ауторитет земаљски, као да је и он „за Ђелу а . Но томе се не треба чудити, јер је Тома то, и још више нешто научио од својпх патрона , којн такође веома често V сваком свом ^наседанију" ј прпбегавају томе кобном путу. Тог дена телегра® беше чисто поседнут од силних шифрованих депеша пзмеђу министра г. Милутина и началства, и шифрованих нотида између г. Милутпна и Ристе Данића с једне, и секретара начатства Петровића а с друге стране, по другом опет тајном речнпку, који је г. Милутин своме верном Мијаилу дао при поласку из Београда, да му чини саоппггења, кога Мијапло веома брожљиво крије, алп га ђаволи деца укебаше. 0 Милутине, Милутине! шта ли још нећеш измислити за твоје задње смерове и дали не видиш како си пао ниско , ниско: чак пспод нуле. Освиће и знаменити историјскп дан избора 15 мај. који ће „некога да ороси, а некога да покоси: некога да нахрани. а некога да сахрани и . Оно неколико црножутих беху се живо узражњали. Све што имађеше ма и мало властп полицијскеу рукама, беше се дигло на ноге, уши наћулило, рогове промуљио. па се мува тамо и амо. Начелништво окружно на челу, па за њго: Тома Кара-Стојпн кмет, па за овим његови помоћнпци: свачија присталица Аксентије Кочпћ и касалица Стојан Калонџа, па онда иисариполицијски. практиканти, пандури и остала тевабпја. све то беше ударило у живо и безобзирно агитовање. Пандури лећаху живо на све стране по чароши и пољима оппггинским, те дотериваху просте људе на гласање. После сваких десет минута мога си чути с капије општинске глас пандура: -ево чорбаџи Томо овија човеци," које Тома прихваћаше, а пандурица одлази за друге. Начелство пак тражило је чак и синове пандура начелства да иду на гласање за Ђелу. Мннистар г. Милутин у Београду био се престравио. Држао је да нису довољне мере и ујдурме које је наредио , па је нашао за нужно да на сам дан избора баци у Врању и једну бомбу. Око десетог часа прс подне саопштава он депешом началству указ и наређује да се пнсар срески Васа Кољевић одмах отпусти из службе. Сем овог Фактичког застрашења једннма се јошу четири ока обећаваше, а другима прећаше, који не гласају за Ђелу Фурунџпју, и тако оно, што беше просто, затуцано, бојажљиво и стрепијаше за „насушчни" хлеб, пандури, патролџије и цигани . то даде гласа за Ђелу, а сво остало часно свесно и самостално грађанство од једне хиљаде и више глава, које имају права гласања, — гнушајући се овако ниских средстава, којима се виделовци служ<\ по ошптем оговору уздржа се од гласања, нехотећи никако нн учествовати у делу, које су само у стању црножути својпм прљавнм рукама да овако грозно скрнаве. И тако и на тај начин би изабран за посланика Ђела. 0 његовој квалиФикацији посланичкој нећемо за сад ништа да говоримо. Жали смо човека, што га је снашла беда, али му ми нисмо зато криви, већ његов Тома Кара-Сгојин. који хоће да Ђела буде његове мишице и учесник оних црних дела његових, која је са осталом црножутом тевабијом натоварио на грбпну народа српског: Бонтуа са свима оним м и лионима злата народног, под којима ћеипраунуци иаши мученички стењати, крчмарину, штемпларину, трошарнну, прометарину, прнју Аустрију и т. д. и т. д. нашта ако Ђела пристаје , узима се да пристајемо и потписујемо и ми: али ппак кажемо Томи, да сваки свој део одговорности, — према својим делима мора носити и да му Ћела неће олакшати његово бреме, кад дође време да му народ суди. 5"*^

ИЗ СКУПШТИНСКЕ ЗГРАДЕ Јуче пре подне искупише се напредњачки посланици у дворану ску пштиоску, где је одбор за преглед посланичких пуномоћија еаставл.ао извештај до 11®/< часа. У то време почешс на глас председничког звонцета улазити у дворану наиредња- ■ цн, међу њима неколицина једногласаца и двогдасаца, који су с кааетанским аасошима дошли „на I скуиштину". Пошто се клупе попунише н пошто мииистри Милутин Гарашанин и Стојан Новаковић заузеше своја места, отвори председник састанак и позва известиоца одбора за иреглед носланичких пуномоћијада прочита извештај. Настадс мртва тишина. Известилац одборскн поче тихим гласом читати извештај. По том извештају одбор предлаже да се 5 новнх носланика и Ранко Тајсић који су изабрати 15 маја и који су поднелн пуномоћпје оверове, а тако истода се примеи оверовекао послапицп 12 ново прпјавл,ених посланика. који су _нзабрани~ 31 маја. Одбор подкренл.ује свој предлог овнм разлознма: 31. маја пало је највише гласова на опозицноне посланике. којп су „скутптинским" решењем искључени ц који као таквн ннсу могли бпти биранн. Па како је одбор миш.Ђења да се по „закону" тн гласови који су пали на те искључене бивше посланике не могу узети у рачун, и да се, дакле, они који су после њих добнли највише гласова морају сматрати за изабране, то одбор нредлаже да се њихов пзбор овери п ако само двоЈца од њих пмају пуномоћпје од бнрачког одбора, а један само од председника бирачког одбора. Тај нредлог правда прегледалачки одбор тпме што разлаже да су пуномоћнја бирачког одбора само легитимација да је дотични заиста изабран, па с тога, кад се зна да су овп 12 посланика „изабрани", није апсолутно нужно да покажу своја пуномоћија. После прочнтаног извештаја устаде председник Алекса Ноповић и отпоче да рачуна. Посланика, рече, нма свега 168, јер два владина посланика нису поставл.ена, Према томе износи трећина која је нотребна за пуноважно решавање 126. У питању што је на дневном реду има интересованих посланика, и то 6 који су изабрани 15. маја и 39 који су изабрани 31. маја, свега дакле 45 посланика. Кад се тај број одузме од укупног броја посланика, онда по његовом, Алексином, рачуну излази да је довољан број од 93 посланика за решавање о пуномоћијама „ноно и.чабрапих" посланика. Све је ово Алекса смешећи се и на некнм местима запињући и мучећи се око цифара изговорио. Често је у по говора застајао, па је потражно помоћи у плајвазу, нагињући се столу и рачунајућн, ваљда. да неби ногрешио. Напредњачки посланици сасдушаше мирно беседу и разлагања председникова. Изгледало је да ће једногласно усвојити његове резоне. Но на велпко изненаћење диже се поп Ник. Крупежевић и рече да не дели мишхење Алексино. Он наће да не могу бпти и нису 45 посланнка интересовани у овом питању, но само они о којима ће се решавати, који су поднелн своја нуномоћија или су се овде пријавнли. То су оних 6 који су изабрани 15. маја и ови 12 који су „изабрани" 31 маја. Свега дакле 18. Према томе броју налази Крупежевпћ да је за решавање нужно 113 посланика. Опет наста мртва тишина. Нредседник се насмеја и погледа Гарашанина којн главом даде свој нристанак на Крупежевићево резоновање. Затим рече председник да нема ништа против Крупежевићевог рачуна, и по кра-

тком објашњењу наредн нрозивање присутних носланика. По свршеном нрозиву наста мала почивка, јер не могоше да сравне гласове. Најзад изјавн председпик да су неки нашли да има 104, а други 105 а једни 109 посланика на окуну, но како ни овај последњи број није довол.ан за решавање, јер је нужно 113 носланика, то „скунштина" не може данас решавати. Онет мртва тишина. Председник као да двоуми за кад ће да сазове састанак. Неки вичу после подне, но њему се то не свидн. Неки опет хоћеју за недељу, но и на то председннк као да не пристаје. Најзад изјави, да закључује данашњи састанак, а други сазива за понедељак нре подне. Тако је текао и тако је закл.учеп овај састанак. невиђен и нечувен у уставним земљама. Ко је ијоле објективно нратио цео ток седнице, морао је сажаљевати људе који се из нетних жила унињу да истерају довољан број за решавање , па им поред свих напора и мука то не иснада за руком. Но то није све. Одбор за нрегледање посланичких пуномоћија набрајао је разлоге са којих је предложио да се овере оних 12 посланика од 31 маја којп су после пзабранпх „пскључених" опозиционих посланика добили највише гласова. Претпоставимо или дозволимо да сви ти разлози стоје. Но шта у таком случају по уставу и закону пма да буде? Законоје и једино правилно, да се ти избори униште п да се нареде нови избори, а не да се полицијом увлаче у скупштину нротив кандидати т. ј. они који су после пзабраннх „ добпли највпше гласова". Но ми се не чудимо толико напредњацима да прибегавају овом чудном, жалосном и очајничком средсти^ које ће пропратнти једнодушна осуда народна. већ се морамо збиља чудити госцоди једногласцима и двогласцпма, који су већином били сведоци избора од 31. маја. који жнве у народу п познају расположење у њему г ; — чудимо се да им подноси српски образ и српско поштење, да против отсудног гласа народног, наметути и унућенн канетанскнм пасошима долазе и улазе у екупштину. Ти људи би требали да зрело промисле шта раде и шта отпочињу. Не велпмо лм да промисле како ће народ огорчнти својпм поступком ако уђу у кодо Виделоваца, не велпмо им да промисле како би њнма било да су они случајно изабраници народни на да други, наметницп у место њих, на које је, као сада на њих, скоро искључиво полиција гласала преко њихових леђи улазе у скупштину мимо устав и закон, но да озбпљно промисле о грдној одговорности која их чека, о себи самнма као синовима ове отаџбине и о ноложају своме у народу с којим живе и с којим ће и даље живети. То нек им је искрен ноздрав с наше стране. Г. Министру унутрашњих дела Београд Ради бод.ег докава и потпуније илустрадије онога што смо тодико пута изнемп у нашем диету о насилној радњи Гарашанинове полнццје пггампамо и ову жалбу поверепика срева крушевачког. Под 15 мајем ове године повереничка скупштина среза крушевачког уверивши се очпгледно о агитирању, и на силном нанаду на личност појединих грађана овога среза, од стране ваше полиције, подигла је тужбу депешом и актом противу г. Милоша Богићевића началника среза крушевачког, г. Мијајла Урошевића среског писара са умешајем помоћника ово-окружног началства г. Станка Мутавџића, који су у Г. Степошу у очи избора послапика изазвали неред везивали и тукли људе. По овим жалбама среске повереничке скупштине незнамо дали је г. министар учннио какав корак да задовољи народ, а већ видимо да се по тужби полнције

у велико чини ислеђење противу невинога народа. Близо најотличнијих 40 сељананаших суграђана труиу у хапсу да задовоље личну сујету једнога капетана који је сав неред произвео. А што је толики народ био бивен, везиван, хашпен, и што је на њега од стране полиције пуцато, о томе неће нико ни да чује на највишем месту. По себи се разуме да се никад неможе доћи до правог резултата; нити пак може да се сазна права истина у десившем се нереду, докле су год оптужени власници на својим столицама. и докле год ислеђују дело приврженици тако зване нанредне партије, којима по нашем мњењу неће никад бити до тога да изнађу праву истину. већ да окриве што више људи из народа, и да оперу љагу са нроузроковатеља овога нереда горе имснованих чиновика. Ово даје нам повода да сумњамо јошт више што: на молбу целе новереничке скупштине исљедни судија овога дела г. Коста Радовановић није хтео да пусти г. Ј1уку Ристића и Миленка Илића поверенике општине Паруновачке , који су за ово дело притворени. Даље, даје нам повода да сумњамо што имамо уверење да се од стране обтужених чиновника тако ц од стране исљедника чине све могуће олакшице оптуженпм чпновницима, а терете се поједини сељани. Усљед свега овога повереничка скупштина среза крушевачког, по свршеном збору нашла се је побуђена овим замолити вас г. министре , да онтужене чиновнике, а нарочито правог кривца г. Милоша Богићевића началника среза крушевачког уклоните са звања на комеје, докле се дело не сврши. Даље молимо власт да ислеђење по овоме дслу наредите под контролом народом пзабратих људи , а не само ваших чнновника који су познати као приврженици напредне партије. Ово је потребно из два разлога: прво: што би се тиме сигурније дошло до истине. а друго што се неби пребацило као да су људи ујдурмом каквом осуђени, ако би случајно заиста осуђени бнли. Ако вам је стало г. министре да свете истине и правде ми држимо да ћете уважити ове наше разлоге. Да контролишу рад исљедне комиеије од стране народа повереничка скупштина среза крушеокчког одређује од своје стране следећа лица : Павла Тутуловића из Ломнице, Николу Давидовића из Средине, Симу Ђокића из Бивоља, Милету Јовановића из Здравиња п попа Ивана Весића из Пепељевца. Зато молимо власт да наредите исљедној комисије да их у свој рад позове, а трошак наредите да им се даје из буџета среских трошкова. Вама ће г. министре бити познато да је овај исти Богићевић још зимус правио неред и изазивао незадовољство у В. Шиљеговцу, усљед чега је тужба вама и скупштини сљедовала, па штптити и даље овог човека у пркос толиких тужаба, у пркос праваднога захтева народног, значило би очнгледно газити закон и одобраватн повреду лпчног права појединих слободних грађана ове земље. А од вас као законог заштитника свачијег права, и свечије личности, ово не можемо нити смемо исчекивати. У то име тражимо задоволења. 31 маја 1882 год. у Бивољу. Председник повереничког одбора за ср. крушев. Неша ЛазаревиК чланови : Иван С. Весић свећеник Аврам Јовановић свећеник Павле Тутулић Сима Ђокић. а од стране повереника из сваке општине по један М. Раденковић, Мијајло Радомировић, Петар Басајловић, Аврам Добросављевић, Марко Минаћ, Здравко Ђокић. Мата Миљковић, Анђелко Здравковић, Недељко Живановнћ, Вићентије Томић. Никола Дав довић, Мата Стеванчевић, Јован Радивојевнћ, Велисав Вукојевић , Аксентије Станковић, Тодор Лукић, Радоје Миловановић, Никола Ристић, Здравко Николић, Марко Удовичић.

Огласи /10ВАЧК0 ОРУЖЈЕ ГАЛАНДА првог Фабриканта европског; 13. гие <!' Наи1еп11е. Рапз, са оабрикама у Бирмингхаму и у Лијежу. Албум. ГаланАов , велико дело о оружју шаље се гратис и Франко, на захгев преко плаћеног писма. (1 4 М. (та1ап<3, {аћпсап* <Г аппев 33. гие Нап4еуШе, Рапз. 9—52