Srpska nezavisnost

н»ем министра Финансије ирадтога, што банка није хтела другојаче новац да прими. Погреншо је дакле нзводити отуд какво користољубље г. Протићево , тим мање гато је у нризнаници. коју је банка на ту суму издала. наиоменуто да је новац предан за .счетт," (рачун) српског правитељетва. министар ФинансиЈЕ Чед. МијатовиЋ е. р. Овоме не треба коментара. Публнка нека ненн ноштење виделова чке владе. и њенпх јавних гласила, а тако и ауторитет кога ужива у тој влади г. Чеда МпјатовиК мнмнннстар Финансије ! ИЗ ЛИСТОБА а,.) рзгс ^ хсјс -Современија Извјестија- пишу:.... _И ако се у Русији води рачуна о свему оном што бива у малим државама наше браће на Балкану, то и опет канда је та брнга врло платонска-апстрактна . а то елабо може помоћи да се оне ослободе прнтиска који чини на њкх Аустрпја. у намери да угушц дух народнн, да лишп народ православне вере, и да га после у згодпој мивути саевим подјарми. Према конкретном насртају непрнјатеља словенских, треба и наша брига о браћн нашој на балканском нолуострову да је конкретна-стварна. Колико су миле и драге сваком руском патриоти речи уваженог протојереја Полисадова, које је изговорио на дан успомене словенских првоучитеља Кирпла и Методија. толико треба да сви слошки настојимо да се браћи иомоћ пружи не са.хо словом, но и де.гом. Голе симпатије не користе много, стварне помоћи требају наша браћа. А у чему треба да се састоји та стварна наша помоћ. лако је погодити ! Треба све употребити да се на балканском полуострову паралнгае и истисне сваки уплив аустро-маџарски. Помоћи треба браћи да се унигате они канали , које су нагаи непријатељи својим златом од нрљавог издајничког п материјала- себи садрагили, те кроз њих јури уплив њихов. који смера на то да подрије све основе и услове живота народног и религиозног у нагае браће. Симпатије народне су уз нас, наде су њихове утрте на нас, и треба само да се латимо посла и ствар ће бити свршена. Аустрија својим златом може добити поједине издајнике за себе. алп народе никада неће она придобити. Они ће је увекмрзити и гледати да јој свагда рекну: ^да.гека ти вЈраже ле на куК а од мас~. Треба дакле радити само стварно и непрекидно, и цељ ће се постићи. Помоћи стварно наши браћи на балканском полуострову не значи ништа друго до очувати и своје интересе. У делу а не у речнма и платонским жељама и симпатијама нека се састоји наша помоћ браћи нагаој, јер је заиста крајње време. Враг њпхов је већ на прагу и метнуо пм је нож под грло...."

дописи С пута, 1 јуеа. (Свршетак) Председник пак Цинцар-Донча пристао је и надрљао пуномоћство ^Гарашким људима, у име народа а без народа, које народ не гииље ко;и по томе нису послангпџг, но које Гарагиангш иозива , и који су по томе ирисутниг^и ири кројењу ћулава народу од кајмакамоваца, а који ће својски заступати универза-гног, хаме^геонског Бабами.шКа и Цинцарина Дорчу, јер их овн и овлагаћују. За Снму Жагубичког са ругом причагае ми да је он донео добар товар блага „ да лучи свиње и за свој чопор, ал кад год дође вигае света иред механе Жабарске, а Симе нема, всле ћути негато у капетановој соби, а кад се отребе људи он онда нзлази с колегама пред механу. Па зар се тако луче свиње ? Тако само совуљаге кајмакамске раде, јер им грегане очи кајмакамске зазиру од светле свестн народне, а богами и све лепетице увек ову наказу дрпају. Па ипак је Сима одлучио негато брава које V Жабару које у Поповцу, мало у Ливадици и Вл. Долу, али су добро питоми. Калауз му је осим Дорче идруштва, н учитељ Ливадички, јер од 28 маја из јутра до 1 јуна у вече, овај човек не улази у гаколу, но агитира, — оћу рећи калаузи Симн. н нрилеиио се узањ као крља. До доласка Симина но оваквој трговини, учитељ Ливадичкн. кажу био је V партији народној , ватрено осуђдјући сваком прнл .ком рад министара , живо борећи се за одржање учитељкког збора у Жабару и нападајући распис Новаковића гато смета умном напретку учитеља. Од доласка Симина како већ рекох, у гаколу не улази. гаколу оставио на батини . његов је успех осигуран , јер је кајмаком премазан, он се не брине о ревизору јер је кајмакамовац ностао за једну ноћ, и расписи Новаковићеви тичу се остале сиротиње, а за кајмакамију суда нема. они бага треба да иду у калаугатину. Све ово чуо сам од људи. којима ватра севаше из очију, који са јарошћу ово говораху. који са нретњама и стнснутим песницама спомињаху последак свега овога. и који бездрхтања немогаху ни речи о овим стварима ироговорити. Гледајући све ово, чудпо сам се, од куд оволика жестина код народа , који сам пре 8—9 година на баш и у време ратова нознавао , као најмирнији и најладнокрвниј". којц је у рату све тражено први дао, који је државнн зајам све до паре с првима дао, који никад никаква гласа нротивлења показао није но увек се покоравао ?! На ово пнтање сама дела одговарају. Овакво раздражено стање у мнрном на-

Све живо цвеће већ испавало се, Отвара очи. стао га је зглед, У чагаици је свакој капка росе, У капљици тој огледа се цвет. Миригаега чисто да је цветнд вила Раздала цвећу ноћас благослов! Њој сваки цветак росна гаири крила, Да благослов јој прими навек нов. Па устај, срце! Слугаај песму итпца, Што дижу крила већ у зорин сјај: Сав свет је будан, већ и љубичица Мирисав Богу гааље уздисај. — То је лепо, рече гоепођа Димејевица: Модеста је композиторка, то је све. — Није ту чист посао, викну касир, који се сети сумње материне и сав се стрееа. — Она љуби. нонови госпођа Мињоновица. Постигнувгаи тако, да уз неноречено сведочанство ове мелодије и он дели њено уверење о тајној љубави Модестнној, госпођа Мињоновица помути касиру радост, коју му причињавагае успех и повратак његовога патрона. Сиромах Бретон спусти Се у Хавр да код собенхајма оиет седне за свој посао; а пре но гато ће се вратнти на обед, еврнс код Латурнелових, да им се изјада са својим страхом и да их наново нозове у помоћ. — Јесте, драги мој пријатељу. рече Димеји растављајући се на вратима са бележником; ја мислим као и госпођа:

она љуби. то стоји, а остало ђе враг знати! Ја сам осрамоћен. — Утегаите се, Димеји, на то ће мали бележник: гаат ми сви толико будимо јаки. колико н та девојчица. а кроз неко време свака заљубљена цура мора учиннти какву неопрезност, којом се нзда : али ћемп о томе говорити вечерас. И тако сва лица одана породици Мињоновој бнла су у истоме неспокојству, које их је мучило дан пре. док јога ннсу учинили онај опит, за који јестаривојник мислио, да ће реганти ствар. Безуснеганост толиких напора толико се косну Димејеве савести, да он не хте отићи у Париз ио своје новце, пре но што ће ову загонетку да одгонене. Ова срца, коЈима су оеећаји бнли драгоценији него корист, нојимаше сва у тај мах да ако му кћи не буде сасвим невина. пуковник би могао екапати од туге, нагаавши Бетину мртву а жену слепу. Очајање беднога Димеја толико се косну Латурнеловнх. да заборавигае и на Ексипера. који је оно јутро лађом отигаао у Париз. 0 обеду, кад су њих троје били сасвим сами, госнодин и госпођа Латурнелови и Бича обртагае овај проблемат са свакоје стране и претресагае све могуће претпоставке. — Кад бп Модеста љубила кога у Хавру, она би се снноћ задрхтала, рече

роду кадри су створити само синови I „Уставобранитеља" старих узурпатора највигае власти. У овом мирном крају није бивало никаква покрета у народу иосле 1842 год. Јер само грдне неправде, очевидно гажење усгавом и законима ујамчених ирава својих , могу овај мирнн народ довести до беснила. Али онда крвопије народне и узуиатори, главом илаћају народу своју самовољу, као гато је и у врсме п Уставобранитеља а одлетела глава с рамена не једном аги народном, међу којима п Пожаревачком начелнику, код Лучичке гаколе, јер се лако не уставља заљуљано гаироко море. Шта значи тнтрати се са једним нравом народа, о коме је овај свестан и вољан бранити га? Зар је нестало народне скупгатине, и ко је ову унигатио?—те тамо не иду народни иосланици , но министареки ирисутниг^и. Ваљда се нећс уставна Краљевина Србија учити уставности и парламентарности од Турске, па и у овој Спиго је опет избора а неиозива. као данас V Србији?! Или Робеспјер мислн да н влас! конвента присвојп ?? Али је од овога врха Робеспјеровог до гилотине само неколико недеља прогало. Памти народ: а навикнут једном на слатку слободу и евоје нраво, без крвн не савија г врат у гвоздени јарам свггреиа врага и . Народ уме и хоће и да оро а и, ал богме хоКе и да иокоси и свакога, ко му крваву гековину ругаи и ирљавим ногама каља образ и понос јуначки. — — Данас у Пожаревцу показагае ми бага личво ове совуљаге Гарагаке из Мораве, где кријући се од слободних Пожаревљана, спремаху се на хаџилук у Београд, по ^иозиву власти брате ап се мора и . А молимо, гато не мора томе нозиву следоватн газда Живко Брежанац ? Јест, ал му није частољубље поппло мозак као газда Милану и поп Станојлу. Јадна Уставности. Људн „чисте уставности" мигаљасмо очнстиће уставност од непредвиђеннх и повремених мана, а они очистигае и Устав и ^ставност с лица и срца Србије. Благо Србпји, ако не види!!! П Р ..ски СоФИја. 1 јуна 1882 (од нарочитог доиис. п Сра. Независности). Политичка ситуацпја ће код нас све дотле остати нејасна дакле се кнез Александар не врати из Русије. Цељ је кнежевом путовању у Русију да лично добије унуствг од цара . како и гата да ради. јерјеу земљи либерална партија узела толико маха. да је садагања чорбаџијска владавина постала по све немогућном. Но пут кнеза бугарског у преетоннцу руску нма сем овога и другог узрока. Од вигае времена размимоилазили су се у мигалењу кнез Александар и руски конзул Хитрово. и сада је та диФеренција достигла свој врхунац тако да је госпођа Латурнеловица: даклс јој је љубавник на ком другом месту. — Јутрос се заклела матерн н пред Димејем. рече бележник, да није са живом дугаом мењала ни погледа ни речи... — Она би онда била заљубљена на мој начин, рече Бича. — А како си заљубљен ти, јадниче? запита госпођа Латурнеловица. — Госнођо, одговорп гуроња, ја љубим сам за се. поиздаље, од прилике колико одавде до звезда... — Па како то радига, сметењаче један ? запита госпођа Латурнеловица смегаећп се. — Е, госпођо, одговори Бича, гато ви мислите да је грба, то је вутрола за моја крнла. — Ту је дакле тумачење твога нечата! викну бележннк. Писарев печат звезда је, иснод које су речи: Ги1<сеп8 ве^иаг (сјајна, ја ћу за тобом), девиза куће Шастилонеста. — Леп човек може да има исто толико неноверења, колико и најружнији, рече Бича, као да се разговара сам са собом. Модеста толико има дуга, да је могла стрепити, да ће бити љубљена само рад лепоте њене. Гуравци су чудновати створови, на којима у осталом имамо да благодаримо једино другатву; јер по природину плану

опстанак руског конзула на његовој пошти доведен ) нитање. Хитрово је нред одласком кнежевим био нозван у Русију, па начин тога позива дао је повода овдагањим круговима, да мисле да се он неће вигае ни вратити иа своју дужност. Ово се мишлсње тим вигае покрепљавало, гато је Хитрово повео собом и своју нородицу и нонео соб:м готово све својс ствари, јер је и сам носумњао у свој повратак. Многи су међу овдагањим дипломатима прнписивали ту замигал.ену немилост, у коју је као бајаги пао Хитрово не само у размимоилажењу са киезом, него и интригама аустријске динломације, која је почела да сумњичи Хитрово, као да он узима удела у гаиљању добровољаца у Босну и Херцеговипу, вигае но гато би се то слагало са његовим званичним положајем. Али објагањавања кнеза бугарског у Петрограду и Гачину нису уродили жељеним по њега последицама. Ово се већ и том околногаћу потврђује што Хитрово. норед све очите диФеренцпје са кнезом , онет се вратио у Софију и остаје и данас у своме положају. Парница се дакле свршила, али неповољно по кнеза бугарског. Киез се Александар враћа са свога пута, и већ се читава новорка полицијаца кренула на Дунав, да доирати отуда кнеза до његове престонице. Са кнезом долазе три Руса, који су одређени да сваки од њих заузме по једну мпнистарску столицу у кабинету који ће се образовати, јер се овди као поуздано држи да садањи консервативни кабинет мора насти. Како се држи за неопортуно поред садашњнх доста неповољних односа овдашњих либерала са кнезом. да они сами образују нови кабинет, то ће ова три Руса, с једне стране узети улогу посредовања, а с друге стране пазити да се руски интероси чувају. Од руских министара ће Скобељев (брат славног генерала) заузети портФељ министра унутрашњих поелова, један генерал (са немачким именом) портФељ војног министра и један мннпстара правде. Поред тога ће бити миннстар грађевина, инџињер Михапловић. (родом Старо-Србијанац). Остала министарства, као просвете и црквених послова, Финансије и спољних послова. поиуннће се лпбералима. Но за сада се још не може сигурно знати који ће између Бугара та нова министарска места заузетн. На сваки начин да ће пре састава тога мннистарства имати вшне договора са вођама либерала руски конзул Хитрово. ц од резултата тих преговора зависиће образовање новог бугарског кабннета. Хитрову ће сада бити главан поса«< да уклони неспоразум између кнеза и либерала . а ко познаје вештину тога треба да скапају створови слаби или нагрдни. Грба или извијотина хртењаче код ових људи, како се чини заборављених од природе, иричињава као неку чатрњу, у којој се нервозне течности куне у већој количини него код другнх и то у самом ередоточишту где се израђују, где делују. одакле излећу попут светлости да оживотворе унутрашњост. Тнм начнном постају силе, које каткад магнетизам пронађе, али које се понајвише изгубе иролазећи кроз душевни свет. Нађите ми једнога гуроњу који не би нмао какво више својство, било духовну веселост, било највећу пакост, бпло неисказану доброту. Као оно ннструменте, које рука уметништва никад неће пробудити, тако ова створења која су без њиховога знања повлашћена, жпве сама у себи, као гато је живео Бича, ако нису тако дивно ирикупљену снагу истрогаила у борби издржаној са препонама, да би се у жнвоту одржала. Тим начнном тумаче се нредрасуде. она народна нредања, која су створила гноме , страгане маленице, ружне вештице, све оие боце, како вели Рабеле, у којима су свелекови и ретки мелеми. (Наставиће се)