Srpska nezavisnost

>80 —

северној провинцији и да, према томе. није могао битн у Москви. Но депеша је тако етнтазоваиа, да ће у први лал највећн део публике номислитн иа њега. у толико пре што су до скоро противннцн Словенства, а нарочито аустро угарскн листови ружили и нанадали тог словенског патриоту и нрославл.еног војсковоћу због његове познате беседе коју је изговорно Србима и Словенима у Парнзу. Ми нстина не можемо тврдитп. да ли се та вест тиче оца или сина. но свакако држимо за вероватније да је умрБО стари Скобељев, такоће руски }>енерал. који се. као и син му, у последњем руско-турском рату одликовао. У осталом први дани морају нам донети извесности, и ми би у ннтересу словенске мислл желили да се наша цретпоставка обистнни. — Пз Петрограда јавл>ају, даје тамо 23. о. м. изгорело позориште „Аркаднја." Пожар се изродно за време пробе н с тога није бпло лл дских жртава. По зато је материјална штета огромна. — По Атинским вестнма. онремила је грчка влада један војнн кор од 5000 л,уди . који ће за случај потребе суделовати ирн посредовању европскнх трупа у Мисиру. Рјсее Јевреји у Дмерицг Проетнтуисана пггамиа аустро-маџарека дигла је грај}' на Руеију што гони Јевреје. Није никаково чудо што се бечки и пештансхи Јевреји за\*зимају за своју браћу. они би хтели да њихова браћа и Русији дођу до онога уплива. до кога су дошлн Јевреји у Аустро* Угарској. те да деморалншу и у Русији све солидне основе политичког и друштвеног жнвота. К« зна да су Јевреји најпрљавпји елеменат у Европи. тај ће потпуно одобрити сву радњу руску противу Јевреја. Но не само да Јевреје гони Русија. њох годи сав образовани свет. јер види да су они извор сваковрсном злу и деморализацнји. па чак се и у трулој Аустро-Маџарској појављује анти-семитски покрет. Но оставимо то за сада на страну. па да вндимо пгга веле Амернканцн. о оним Јеврејима, који гоњени из Русије поврвеше у Америку. Ми ћемо се другом приликом обазрети мало опширније на овај предмет и про-

говоритн коју о опасности која и нама прети од Јевреја . јер они држе да ће под звездом .виделовачком- добити мо[ућности да се ко скакавци размнле и по Србији. Они су ту пре неки дан основали и свој „еемитски одбор" који стоји у свези са главним одбором у Парнзу. Па ако сада маџарска банка узме монопол соли у своје руке, онда ће за кратко време да по питомој чашој Србији кипте Јевреји као гладне^гусенице по свежом лишћу. Треба знати да је маџарска банка искључиво у рукама прл>авих Јевреја. Но да се сада у кратко зауставимо нрн оним Јеврејима који су из РусиЈе отишли у Амернку. Сви страни листови који нису у рукама прљавих Јевреја. доносе вести из Америке. како се и тамо већ свет узрујао протнву Јевреја. Јевреји нису се што но реч тамо ни добро скрасилн. а већ су толик . закужнли друштвену сФеру. да их се ратосиљају. Безобразлук њихов при долаеку у Америцн неда се описати. Они место да су мнрнн. скромнн н благодарни. што их примају. почели су се разметати н отимати. као да је Америка нова обетована земља у којој мора за њнх бити _млека и меда - на и земал>а и кућа и свега што треба. и гато су л>уди. тамошњи населеннци, годинама текли. Они су толико безобразни у Америцп да хоће и да краду и отнмл>у. Не може се ништа од њих сачувати. У ФиладелФНЈи не памте да је било толико лопова никада. колнко их има сада од како тп немпли гости дођоше тамо. Кад ућу у какову трговину морају трговци да зову у номоћ власт. јер немогу да се бране од Јевреја. који су кадри у магновењу ока да покраду све што се нађе у трговини. па п новац да отму. Такових је случајева бнло ваздан. Ето аковн су Јеврејн. Њих се сав свет ратосиља. нису добро ни \трејали места. а већ су их сити. и хоће да нх гоне. А шта ће бити код нас. кад тн измети поврве у Србију"? Биће ужас и страхота. Народ наш [зна шта су турски зулуми. а тек ако по несрећн долете нам у госте тн светски скакавци. онда ћемо видети шта је несрећа. Плод нашег пријател»ства са Аустријом. уродпће измећу осталих зала за цело н тим злом. кога ее еав јевропски свет ратосил>а. ИЗ ЛИСТОВА -Восток - пише : У нашој руској жз*рналистици има мало листова, којн одав се неким западним утопијама, војују против народне струје. Но ти су листови такови да они немају у широком

руском царству никакове репутацнје. Једино је зло што га они чине, да се наши непријатељи позивају на њих, и из њиховог писања црпе све оно чиме нас хоће да омаловаже. Смешан су тн наши вајни ^прзгресисте 1 -. Они радећи тако као што сада раде навлаче на себе основану сумњу да су оруђа наших непријатеља. Не може нико себе низивати л прогресистом" који неће напредак народни на основпма његовог карактера и духа. који неће да се народ развија сам из себе према својим потребама. но хоће да он напредује по неном туђем шаблону, где бн се народни дух скрхао. н народ у својој индивидуалности изгубио се, да не рекнемо пропао. Наши спољни непријатељи желе такови _прогрес~ Русији. јер би он потпуно обеснажио руски народни живаљ. и дао туђем уплнву маха. те би онда и нихилпзам и атејизам . и сав осталн измет западне хиперцивилнзацнје јако бујао у развијао се у Русији. Но срећа је по руски народ . што се ти планови реакције руском народном животу и правом напретку. неће нити могу икада остварити. Руски народ је толико здрав у својој основи . да неће лако да нрнма отров који му разорава прнроднн н здравн организам. Нзмети и одљуди на западу. и покварени Јевреји, који су у служби тнх нзмета, трубе на сва \-ста. да је руска земл>а растројена, да је пихилпзмом заражена до основе, али то је само пакосна обмана оних који желе зла Русијн. У Русијн нма најмање разоравајућег елемента, и он се своди на гомиле простнх лупежа. који могу као и остали поједипи зликовци и њпхове банде. напалати појединце, али нису ннкад у стању да учине нешто пгго би шире димензнје узело. ч ма најмање потресло руски државни органнзам. На западу је сасвим другчпје, тамо има свега тога у толико) маси. да је кадро да произведе потресе јаке н одсудне. Но што је још опасније узмимо само Швабо-Маџарску. У том монструму државном има разоравајућих елемената. и то не социјалиста. комуниста, нихилиста и других појединих гомила што произлазе из талога друштвеног, но тамо су читави мплнјуни народа противу бића те монархије. То су чпети. чили и јаки елементн. које руководе светле идеје и здрава начела. 0нп имају уза се јасна права н природног и исторпјског на отпор против ове државе која их је насилно прнтисла и подјармила. Нама је чудо што је Швабо-Маџарска жидовска штамна толико безобразна. те вечито подмеће Русији нешто гато у самој стварн код нас не постоји . док затвара очи пред злом које је у изобиљу у њеном крилу. То зло није по природп, по праву н моралу зло у самој ствари.

већ је законнти отпор, основан на мор&лу и на правди. Швабо-Маџарска јеуправа кроз и кроз покварена и непопггена. и сваки отпор протнву те управе носи на себи печат морала и правичности. Тај отпор који се мора скорим до отворене револуције разпламтети наћи ће свуда у образованом свету одзива и зај штите, јер се јопт у Европи није изгу1 био у себичности појам о правди и понггењу. Свака насилничка власт мора се сатрти јер то је у интересу модерне равнотеже, и културне и политичке . која почива на вишем моралу, и коју ће потпомагати сви културни народи. ШвабоМаџарска се нрежпвела као и Турска. Разлог њеног бнћа отпао је одавна, и она мора под ударцима времена и културе да ; се стропошта п прах и пепео. Но главно је какови ће положај заузетиРусија ? Ту канда боли највише. Русија је држава основана на најсолиднијим основима. Њен је задатак моралан и узвишен. Она је потреба времена и напретка људског. јер нма да изведе све оно за чим се тежн у данашњем напредном времену. Народна руска држава мора извести једпнство н самосталност свију Словена а особито православнпх, и по томе она мора бнти онај пламени мач за Швабо-Маџарску. који је била и за Турску. Свомопггрином мора руски Колос замахнути да у корену потресе труло и гњпло дрво државног монструма који се назива Швабо-Маџарија. За то су дрво повезани тешким ропскнм занцнма толики милиони браће њене. а смрад и отрован дах баца то дрво и преко својих граница. међу источне Словене. те и њихов здрави организам трује и квари. У интересу је дакле свију виших обзира да Русија отлучно ради на томе да се Швабо-Маџарска срушн. те из ње као из мртвих васкрсну толнки милнонн народа, способни за живот н културу. Највише се тај преживели организам ! боји Руспје и зато виче на њу иподмеће јој којешта. Алн судбнна је и вечита правда божија одредила Русију да буде избавитељ толиких народа. она ће с Божијом помоћу екрушвти туизнемоглу авет. Време то није далеко, и пред нама ће лежати само прах п пепео од труле зграде коју ће ветар разносити далеко. далеко и Д0ПИСИ Азбуковица 21 јуна Из нашега среза немате скоро никад^ никакових извешћа. То није што овде нема шта и о чему би се могло нисати него које што људи нису довољно пнсмени. а које шго нас је притисла сирстиња, те се бавимо о своме раду и послу. Но морамо узети перо да вам јавпмо о овоме

МОДЕСТА МИЊОНОБА ПРИПОВЕТКА X. Балзака Иревод с ♦ранцуекога{НАСТАВАК) — Ви знате све. добри оче мој, рече она одмах. чим изађоше на пут према мору. — Ја знам све и још много штошта што ти не знаш. одговори он. После ових речи отац и кћи поћоше неколико корака ћутећи. — Кажи ти мени, дете моје, како је кћи једна. коју мати толико милује. могла учинити тако важан корак и пнсати писмо непознату човеку, а њу да и не запита ? — Е, тата! јер ми мати то не би била допустила. — Мислиш ли ти. дете моје, да је то паметно? Ако си ти по несрећи сама себе световала, кад већ ниси имала стида како ти памет и умље не рекоше,

да кад тако радиш, намебеш се иовеку ? Нар моја кћн. моје једнно дете да нема поноса. да нема танка чуства?... Ох! Модесто, ти си нрнчнннла твоме оцу два паклена часа у Парпзу: јер. најзад у моралном погледу ти си се онако владала као н Бетина. само нгго се тп не можеш извнннти. да си преварена била. ти сн била каћиперна п хладна. а та каћиперност љубав је разума. најгадннји порок у Францускнње. — Ја без поноса"?... рече Модеста плачући: али ме он није још ни видео!... — Он зна твоје нме... — Ја сам му га казала тек онда, кад су очи одобрнле три месеца преписивања докле су нам се душе разговарале. — Да. мили мој заблудели анђеле! ти си као негато паметно додавала маннтости, која је у опаеност доводила и твоју породицу... — Ех! тата. после свега тога срећа је у опропггају ове продрзљивости, рече она у чуству. — А! зар само продрзљивости? викну отац. — Продрзљивости. коју је учинила моја мати, одговорн она жнво. — Тврдоглаво дете! Пошто ме је на балу видела, твоја мати рекла је свом оцу, који је њу обожавао, да мисли да би са мном могла бити срећна... Кажи

право. Модеста. зар има какве наликости измећу љубави. која се нагло појавила. истина. али са знањем очиннм, н манита посла да се пише једном непознатом човеку V — Непознат?... Рецнте. тата. један од најславнијнх нашнх песника. чијн карактер и живот нзложени су свачијем погледу, оговарању. клевети. човек одарен славом. а спрам кога, слатки оче, ја сам остала личиост драматска н књижевна. као каква Шекспнрова кћи. и то све до часка. кад сам хтела знати да ли је тај човек исто тако добар као што му је дтша лепа... — Боже мој! јадно дете моје. ти узимаш брак са појетске стране: али ако су у свака доба затварали девојке у кућу. ако бог, ако друштвени закон њих ставља под строго иго родитељског саизвољења: то је само зато, да би им се уштедиле беде. гато долазе са тнм појезнјама, које тебе очаравају. које те засењавају н које ти не можега оценнти по њиховој правој вредности. Појезија је једна пријатност у животу, али ни)е она сав живот. — Тата, ова парница још није свршена пред судом чинова. јер непрестано траје борба међу нагаим срцима и породицом.

— Тешко детету. које би било ерећно помоћу тог упорства! рече пуковник озбпљно. Годнне 1813. видео сам ја једног мог друга. маркеза Еглмона. како се оженио против очине воље и тај пар људи скупо је платио тврдоглавство. које је девојка узимала за љу^ав... У тој ствари Фамнлија је суверени господар... — Све то казао је менн мој вереник. на то ће она. Неко време он се направио Оргон, па је игаао дотле, да ми је оцрњивао личности пеенпчке. — Ја сам читао твоја пнсма. рече Карло Мињон и преко усана пређе му пакостан осмех, са кога се Модеста узнемири ; али у том погледу морам ти приметити. да би твоје последње пнсмо било дозвЈљено једва и једној превареној девојц™, једној Јулнјн Детанжовој ! Боже мој, колико нам беде чнне ти романи!... — Кад нх не бн писали, драги оче, ми бисмо нх правили: боље је дакле читати нх... Данас се збива мање пустоловина. него за Луја четрнаестога и петнаестога. кад се мање романа писало... У осталом, кад сте читали писма. ви сте моралн вндетп. да сам вам нагала за зета спна пуна поштовања. анћелеке душе. скроз поштена. н да се ми љубимо бар онолико. колико сте се љубили ви и моја мати... Е добро. ја ћу