Srpska nezavisnost

БРОЈ 103.

ЧЕТВРТАК. 8 ЈЛУА 1882 ГОД.

ГОДИНА II.

31 С?22.*7: I ГОХЖНУ 24 ДЖН-, НЛ ПО ГОДННХ 12 ЈЈШ-, на чггвгт год. 6 днн. и :сти2 21 2112123:2 ~и7гг:тг. I годжнт 30 •рхнахж. НА по годннх 15 *р. на чжтвјт год. 8 *р. 31 17СГР:-7Г1?37: к ГОДЖНТ 15 ♦ОР. У *ЖНХ-, НА ПО ГОД. 8 ♦. НА ЧЖГВРТ год. 4 «. 31 ::ти: I ГОДЖНТ 36 ♦РАН., НА ПО ГОДЖНХ 18 *р.. НА ЧКГВРТ год. 10 *Р.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ ГТ0РНРН01, 1ЕТ1РТИ1, и ИЕДЕ.%01 ХТ УЧ ТТРкДО^ "Г /Ч — А -аг ^=г ГРКДНЖШТВО л ■ АДЈСЖНЖСТРАДЖЈА У КГВЖ Г. Т ОЖВ А ндрејжвж^А • ВВХЖ&ЖВ ВЖЖАД.

ЗА 0Г4АСЕ РАЧУНА СЕ: игвл пут 12 джн. пара од рбда, а посхх сважж пгг 6 пр. ЗА ПРИПОС-1АНО 50 ПАРА ДИИ ОД РЕДАР /иолисЈ шалу се уредиаштгу, а претпЈата адтинистрацији п€?сскг ггз1В2свзстг и РЛСОПИСИ НЖ ВРАЂАЈУ СЕ- НЕПДАлЕНА ПНСМА ПЕ ПРИИА/У СЖ.

Наше -независне- судије Познато је. да су се у нашој народној скупштини у последње доба појавпла и да су раеирављена разна правна пнта&а од пзванредне важностп за наш уставни н полнтнчнн жпвот. Тако смо 19 Фебруара ове год. имали у скуппггини познати преддог потпредседннка Кујунцића: г да се овласти председништво. да може сжатрати да је скуиштина уваагила оставке и наредила нов нзбор за све оне поеланике. којн у гомији поЈоже своје оставке, те да тиме учнне скушптину неспособном за решавање." Впделн смо. како исти подпредседнпк. и поред протеста од стране многих посланнка. одмах изриче п оглашујем, да је скушпти на примпла мој предлог-. а овамо тај предлог није прошао оним предходним законил и устаеним путом којнм мора да прође сваки примљени предлог. а још мање да је о њему било Јебате и региења у скуаштини онако, како скупттински иослоеник и устав ароаисују (чл. 52, 54, 55, 59 60 и 69 екупштннског пословника н чл. 58 устава). Убрзо за овпм. 5 марта ове год. одложене су седнице народне скуппггипе; а међу тим је једно врло велико правно пнтање. да ли може битп п говора о одлагању -скустштине и . кад се зна. да је оставку дао толикн број народних послаппка. ла је остатак, и по пословнику и по устаиу, био неЈово.мн за пуноважан рад у скупштими п (чл. 65 пословннка и чл. 82 устава), п по томе се по закону и уставу. он и не може назватн -скушптпна 1 ". Кад су, после наређених накнадник избора. понова изабрани опозиппонари поднели оставку. онда је г скупштнна и . и сама признавају&и до нема нужног броја за пуноважно решавање, „решила" и оно што. по уставу н закону изборном, не би могла решити и да је пуноважна на пме -. изкључила опозиционаре из новог избора А кад је народ. свестан свога права. опет пзабрао те -изкл.учене 4 * опозпционаре. онда им се затворише скушптннска врата. не прпмише се за народне посланпке они. које је народ слободно и уредно изабрао и дао пм своја пуномоћиЈа онако, како закон проппсује. а примпше се за .посланнке" л»уди без апсолутне већине гласова н без пуномоћија бирачких одбора. Све ово дешавало се и решавало се у времену. кад онај остатак посланика нпје могао. по уставу и за-

кону, пуноваасно ништа радити као скупштина. (чл. 82 устава) и кад ова фактички није ништа ни радила иосле познатог из.гаска опозициона| ра до доласка њихових заменика. Међутнм поводом пнтања о пуноважности поновл>ених избора нзступивших опозиционара. вал>ало је пре свега расправити ова питања: 1., може ли српски граНанин. који ио уставу и изборном закону има све услове да буде биран за посланнка, бити лишен тога права. па ма то би.10 ирешењем скупштине?: 2., кад је когод и преко тога опет нзабран за посланика. може п ма ко. а нарочито да ли и непуноваж на скушптина. решити, да не вредн тај избор. н ако је пначе еасвим уредан и закон ? ; — 3., Може лн ма и пуноважна скупштина , уншпI тавајући неке изборе. прнмити за народне посланике оне, којн нити имају апсолутну већину гласача (чл. 37 нзборног закона;. нити су донели уредно пуномоћије бнрачког одбора (последњи одељци чланова : 48 и 67 истог закона). већ који су у скупштину дошли само са неколико гласова и са полициским паеошпма ?; нли је напротив 4., у елучају уништаја посланичког пзбора дужност скупштине да реши, а е^хода да нареди, нов избор народног посланика. као пгго јасно и одсечно прописују устав п изборни закон за такове случајеве чл. 44 првог и чл. 79 другог)?: п најпосле 5., Може ли ма шта пуноважно решавати »скупштина". која се сас, тојп: из једног, истина редовно изабраног и поставд>еног. али недовољног броја посланика. н из другог. опет недовољног броја посланика. који нити су по закону изабрани. нити имају уредна пуномоћпја. на своје изборе ? Но преко свију ових — одрећи се не може — врло значајнпх пптања. наша је -скутптина" просто претрчала. и још поред тога. са „новодобивенпма" решила да се. у пзвеснпм случајевима. казнн са хи.вадом динара сваки онај посланик који би дао оставку плп пначе напустио своју посланичку дужност. Гва ова ннтања ми не покрећемо-овде у намери. да их расправљамо са уставног н по.титпчног гледишта. Не. то нам није намера за сада, јер смо о томе до сада у внше прилика дово.ђно говорилп: а допнпје ће јамачно битп прнлике. да се п у практшш приступп раснравп тих нитања. Но мп ова питања сада покрећемо једпно у намери да константујемо ово двоје : 1.. да су она била да се тако нз-

разимо, .на дневном реду," у прошлој -скупштнни^ ; и 2., да је том прнликом у^нашој „скупштини* сеI дило преко петнаест правннка судија. па не сматраху за своју дужност, да коју реч прозборе о таковажним питањнма. Неки Маринковићи . некакви Арони н Ђошићи неки Лазнце Петровићи као представницп касације. Апелацнје и првостепених судова н као некн стручњапи — правници ћуте као заливени. кад се у скуппггини јављају и расправл»ају најважнија државноправна питања. док напротив појеј дини еел>ацн п евећеннци. као лаиј ци. излазе пред скушптином јавно са својнм мишл>ењем и резонима. Ми не помињемо те сељаке и свећеннке. пгго би били сагласни са њиховим изказаннм погледима на сва та питања. већ само да покажемо колико је за покуду пгго се неза| висне судије, бнвши у скушптини, 1 не одазваше евојој савести и посланичкој дужностн. пгго и они у скушнтини не проговорише о тако важним правним питањима. па ма било за. или против. Као стручњаци они су од свију скунштинара најпозвашгјп би.тп. да својим разлозима и саветом припомогну расправи тако замашних пптања: а као осигурани законом о судијама њима је и на1*лакше било то учинити. јер знају. да их ннкаква зла следства илп непрнјатности за то не бн могле постићи. па ма да се њиховп мишљење п не би допадало господп министрима. Сем тога и народ је од њих највише имао права очекиватн. да га обавесте о тако значајнпм правннм питањпма. ! Ј е Р С У за -.незавпсност- судија од стране народа учињене велике матервпалне жртве. Па кад. поред свега тога. наше независне судије. при расправи тако важних пптања у скупштипп. не дадоше о себи ни знака жнвота. онда зар ннје умесно запитати се: а у којој ли је цел>и дао народ српски онпх 100000 динара на „пречншћење- судова. као што рече Ппроћанац. ако не зато , да створн дојиста самосталне н незавнсне судије , који ће свакад и на сваком месту отворено исказивати своје мпгалење негледећи хоће ли се оно допасти н.ти не . поједпннм власницпма? Наше независне судије. седећи у скушптинн , нли су бнли убећепи. да Мпнистри п скупштпна расправл>ају поменута законска питања онако. како законп и устав нрописују; илн су добили противно уверење. ; Па кад су они при свем том ко-

мотно и спокојно само ћутали докле су се та питања расправл>ала од стране њихових »колега* 4 не стручњака. — онда зар онн ни су помиш .Ђавали на природне закл»учке, које сваки разуман и непрнстрастан човек мора нзводити из тог њиховог ћутања ? Зар се наше п незавнсне" судпје нп су бојале. да се то њнхово ћутање не протумачи пли: 1., што ни сами ни су осећали способности и спреме за јавну расправу тих правпчних пнтања: нли 2., пгго ннсу имали довол>но одважности и грађанске добродетел>п, те да би сме.ги отворено и јавно изложити и бранити своје мишл>ење? Јесу лн те наше судије помпшљале да у првом случају народ може рећи: ј „е па на пгто ми тих незавпсних су дија. кад су неспремни. неспособни и за чисто правна интања-? А дали су мислиле те суднје. шта народ има права да пм каже у другом случају ? Ако су те независне судије биле. у оним правнпм питањнма, сагласне са погледнма владе, па опет ћутаху, зар народ не може да им пребаци неискреност, пгго бар не покушаше да. као етручњацп. својнм нравпнчкпм разлозима ма колико олакшају разрешпцу тпх тешкнх питања? А ако су онп били противног мпшљења. онда зар народ нема права од својпх .независних- судија захтеватн. да одважно и смело стану на браник евога мпшљења, и ако је оно у судару са министарским миш.Ђењем? Но шта мп говоримо, шта ми тражимо од наших еудија — посланпка?! Онп су ^бол>е разумевалн своју дужност 44 ; они су зналн. да бп у првом случају, бранећи министарско гледпште. само дошли у супротност са јавним мишљењем . да би се само могли јавно обрукати заступајућп ствар противну закону: а у другом случају, онп су зналп. да бп се могли замерити својпм »добродетељпма 44 Мннистрпма. Зато су они п решпли се да време раснраве онпх важннх правнпх пптања у „скупштннн- ироведу у -краснорепивом" ћутању. У осталом њнхово понашање у тој прнлнцн. бнло је п јесте ствар њпхове памети. савести и њпховог нознавања дужности. па зато ми и нећемо да се мешамо у то. остав.Ђајући јавном мпшл.ењу да о томе пскаже свој суд. Но мп ћемо. овом нрнлнком. запитатн само ово: кад наше независне суднје пли не знадоше. н.тп нехтедоше илп не смедоше на јавноет изпћн са својнм мишлењем у оваковпм јавннм пословпма, који се тичу це.101 народа ; онда чему ли се можемо од њих надати \* дели-