Srpska nezavisnost

— 424 —

да султанова као да није расиоложена да тај услов иснунн, .јер, као П1то из Царпграда јављају. известио је турскп мнпистар спољннх послова евронске заступнике у Царнграду, да је Турска у начеЈу споралумна да се Араби-наша пропасп за бунтовника. но да ће то тек онда учпвити кад са војском уђе у Мисир. По томе се види, да је Турска. на сваки начин. вољна да иодржава запето стање у Мпсиру које је Араби-паша још више замрсио. Нема сумље да ће све те околности учпнити турску интервенцију немогућом, на што, у остадом, Енглеска и циља како би н>ој остале одрешене руке, не само да мисирско нптаље реши него и да отуда све користи ноцрпи. Уз Енглеску, у колнко се дознаје, стојп Русија. Пталија и Француска. Прва је изван домашаја аустро немачкпх интрига. и с тога су се немачки и аустро угарски нолузванични листови ограничилп да је наиадају свом жестпном. Италији се чине обећања. само да се одвоји од Енглеске. Но мучно да ће се успетп. У Француској су услед Фресине товог пада настале доста заилетене прплике. и само се тој околности може приписати узрок, што се опажају резултати интрига немачког капце .1ара V Парпзу, који је у неку руку могао успети да створи у Француској партију, која је против савеза са Енглеском. Истина да је Бнзмарк то мог .о постпћи само концесијом заједвичког очувања Фран пускнх интереса у сујецком каналу. но питање је, хоће лп та политика иеинтервснцпје. коју као да у овај мах и сам председнпк републике заступа, наћи одобравања у народној скупштпни ? Засад као да Греви на томе радп, да Фресинету поново поверн образовање кабинета, дакле да је дело Бпзмарково уродпло плодом. Но до тога је још далеко, јер мучно да ће се Фреспнет сметп примити. а и ако се прими. тешко да ће се и један дан моћп одржати. Л. Сеј и Ферн бивши члапови Фресинетовог кабинета, познати прпврженпци савеза са Енглеском, отпутовалп су напраспо из Парпза, пошто су претходно билп позвани од Гревија.

даст&к МОДЕСТД Ш1ЊОНОБД приповетка X. Балзака Превод с ♦ранцускога. (НАСТДВАК) — Кад би имала више себичности него срца, не би била достојна сажаљења, рече Лабријер. У тај пар Модеста и за њом Каналис, који је на картама изгубио, онда њен отац и госпођица Димејевнца изађоше на свезки ваздух звездане ноћи. Докле му се кћи шетала са песником, Карло Мињон одели се од ње и приђе Лабријеру. — Ваш пријатељ, господине, требало би да је отишао у адвокате, рече смешећи се и пажљиво посматрајући младића. — Немојте, господине гроФе, одговори Лабријер. да тако брзо осуђујете јсдног песиика са оном строгошћу, коју бисте могди применити на обична човека, на

„Голос и о Босни и Херцеговини. Руски лпст „ јГолос " допоси овај занимљнв донис са Цетиња од 19. ов. мес. _Ко је паж -Ђиво пратпо политипу Аустрије према Црпој Горн у време њезпна сретнА војевања у Хсрцеговнни за последњег турсшг рата. тај је могао нриметнти да Аустрија ппје радо гледала да кпез прногорскп добпје те земл,е и с тога није хтела допустптн Црпој Горн ла се дохпати јадраског мора. Она је избила пз руку храбрим Црногорцима градић Спич, који има велику важност, још већу од касннје уступл,епог града Бара. Аустрнја је из тих узрока хтела лишити Црну Горунајважпијегположаја. Црногорском кнезу беше тешко изићн из Херцеговине, којује крвл>у својпх соколова ослободио од Турака. Сви знају за жртве, које је Црна Гора уложила за то велико дело, и нпак се Берлпнскп конгрес нонашао недостојно према нојепим тековинама Црногорским те нм је оставпо само град Никшић. Тешким , ојаћеппм срцсм прнмила је Црна Гора то решсње конгреса п притајилаје тада своју злу гол>у нрцтив своје суседке. Аустро-Угарске, која је поглавито носпла кривицу, што се уснех Црпе Горе у Херцеговиии тако завршио. Појмљиво је да се данас Црна Гора радује, што себичпа Аустро-Угарска пикако не можс да умпрн Херцеговнну, коју јгдном беше савршено умирила нрногорска војска. Сваки се Црногорац мора '.Јадовати. што сада цела Европа вндн, да народ у Херцеговнни не волн аустроугарске владавипе. Поред тако општег црногорског осећаја запста је за чућење, што је кнез Никола умео да заустави своје Црногорце да не потномажу устапичкипо^рет усуседној пм Херцеговпни. Црногорскп кнез задржава Црпогорие једино из обзира према рускоме цару , који водп политпку мира. Истпна. то чп ни кнез веома тешко, но и увнћав ни Црногорци п Херцеговци схватају кнежев положај, јер су уверени да се он прилагодује околностима које од њега не завпсе. Уз опште уверење да )е Аустрија непријател>ица Црпој Горп, да се Аустрија парочнто противп развитку и унанрећењу Црне Горе, евакн се Црногорац огравичио само на злу радост, што комшииици зло иде. Задовол.ни што су добили Уцнњ, мирују сада Црногорци н чекају само прплпку да се освете ненаситом Швабн. Они су с велнкпм интересовањем пратпприлику као ја што оам. Псснпк има свој познв. По својој природи он је одређен да види несннчку страну ствари, као што је н илражава V свсму: отуда је, да где га ви видите да је у нротивословл>у сам собом, ов је веран своме □о.шву. То је пссник, којн нодједнако добро прави богородицу и једну каћиперку.. Молијер нма право код својпх лица старачких, као и код младих л>удн. а Молијер је зацело имао здрав суд. Ове игре духом. које кваре људе обнпне. немају никаква утицаја код заиста великих л>уди. Карло Миљон стиште руку Лабријеру и рече му : — Ова лакоћа ипак би подносила -а човек сам себи правда поступке, којн еу један другоме сасвим противни, нарочито у политици. — Ах! госпоћице, одговараше у тај пар Каналис искреним гласом накосној једној примедби Модестиној; немојте да мислнте, да мвогостручносг осећања одузииа и вајмање што од снаге чуствима. Песннци треба пре него други људп да л>убе с постојаиствои н верои. Пре свега немојте да буде л>убоморности на оно што се зове муза. Благо жени код зан>ата мужа! Да ви чујете. како се жале жене, које подносе терет беспосличарења мужевл.ена. који вема занимања. и коме

ли сваки корак Кривошијапа, те су били веома задовол.ни кад су виделп како ,је Аустрија утрошнла сплпе милионе па устлнак. Опи истипа, иису потпомагалп устаппке, али су своме кпезу мудро рекли: Ако иам ннје слободно помагати спојој браћп не може мо нпак битн аустријски жапдарми и чувати аустријско нрногорску гран:ту;јер ако помогпсмо Аустрији да покори пашу браћу Кривошијапе. погрешпћемо и учиннћсмо злочии, какав смо учиннлп 1878 год. кад смо помогли бар. Јоваповпћу да умнри Херцеговипу. која се још дуго могла одупирати Шнабама. Бал>а се дпвити такту црпогорског кнеза нрема својим подапицима, пезадово.шим са садањнм стањем ствари. Бал>а се такоће дивптн и ностунку кнежевнх ноданнка према забранн да не прнтеку Кривошпјанима у помоћ. Така забрана беше мучна црпогорским јунацпма. по они се нпак пикоме и никада не пожалпше па свога обожавапог кпеза, јер су уверенн, да тако мора бнти н да је то же 1.а њи ховог покровитеља, руског цара, коме лежи на срцу да се очува мпр у Евроии. Но пма једпа околпост, што може усколебатн Црпогорце у поступку према своме кнезу п покровптед>у. Та околност тако је важна. да миже бити весник новог. сплиијег рата на крнвошнјскнм внсовпма у до ндућој јесени, у коме ће и Црна Гора суделовати. Свн Црногорци знају да су сс Крнвошпјанн нреселнлн у Црпу Гору и положнлн оруже пе као побећени аустрнјском вкјском. него зато што је сам кнез Нпкола на молбу далматннског губернатора н самога ћесара склонно кривошијане да нређу у Црну Гору н по ложе оруже. Поред тога је Кривошијанпма обећапа нотпуна амнег тија. Но сада се ствар другаче представл.а. Скорашњп нроглас ба рона Јовановнћа на устапике не одговара пи блнзу њиховпм падама, па ни намери прногорскога кпеза. У нрогласује главна мпсао: Ви сте бунтовници, те се не смете нпкада вратити па своја огњишта. И заиста од како је тај проглас изишао, којим су се устанпци позвали да се за 14 дана врате кућп и подвргну казии за свај отпор и да ступе у војску . ни се још ни јетан устанпк регапо за повратак. Шта више, које год од устапика остао у Црпој Горн , следовао је примеру својнх другова те је отишао у чету Стојана НовпкоаиКа (треба КпвачевиКо. Снрома Стојап Новаковнћ, још ће га „Голос" начнннти устапичкнм вобогатство даје доста времеиа на расноложење, ви бисте онда зиали, да је главва срећа једие Парижанке у слободи , у [фал .свању код своје куће. А ми пуштамо да жеиа узме скиптар у кућн, јер нам није можно да се снуствмо до тиравства што га упражњавају мали духови. Имамо ми важннја посла... Ако се ја икад оженпм, што је, увсравам вас, за мене још врло далека катастро»а, ја бих онда хтео. да ми жепа има ону моралну слободу, коју има л>убаввица н воја је можда извор, из кога она црпе сва своја ередства за омамл>ивање. Капалие разви своју речнтост и л>упкост говорећи о л>убави, браку и обожавању жене и препирућн се са Модестом, све док ии не нриће господнн Мињон и не употреби часак један ћутања, да узме своју кћер испод руве и одведе је до Ервеста, коме је вал.анн војник препоручно, да покуша какво објашњавање. — Госпођнце, рече Ериест узбућепим гласои: ја не могу и дал>е остати под теретом вашега презирања. Ја нећу да се браннм. нећу да се правдам, ја хоћу само да вам приметич. да пре но што сам читао ваше ласкаво иисмо управљено личностн, а не више песнику, једном речи ваше последње писмо, ја снм хтео, па сам вам то и учинио писамцеи

ћом па још против — Аустрије. У.) или да иогиие или да победи непријател>е. Заостали устаиици у Црној Гори захтевали су да им се врати оруже. Цриогорци подупиру тај захтев, и вичу у гдас: Кнез је уловл.ен на шваиску удицу, Шваба га преварпо. Врло се често изме њују деиешс између Цетиња и Бе ча. Кнез је за сада пезадовол.ан с одговором бечкога кабинета, те је. као што сам чуо од меродавнс особе рекао , да ће бити ради своје части н ради части своје државе принућеи иустити све Крпвошијане да раде слободно што хоће и нздати им оруже. Отуда се ништа друго ие може очекивати, него рат Црне Горе с Аустријом. Ових дана прегледао је Јовановић с инжињерима и топџијама тврђаве на црногорској граници, у Крпвошији и око Будве. Све то не смера на мир. Крпвпца могућег рата неће насти на црпогорског кнеза, комс би требали захвалити што је устанак у Кривошије угушен". ДОПЕСИ Ниш, 18 јула Вама је познато да се управа нишке општине налази у рукама л>уди патриота, који су својски прегли да јој све услове прибаве, како би она напредовала у сваком погледу и била онако уређена, како то и личи другој ирестолници наше отаџбине Србије, царославноме Нишу. Руковођен том мишљу одбор је општине Нишке у седницама својим од 22 марта. 0 и 17 јуна, ове год. донео одлуку, да се на дан 8 јуна ов. г. сазове општински збор те да овој: а) одобри 1. Закључак одбора, да се на оппггинском зем .Ђишту подигну овога лета три зграде за основне школе; 2. Закључак одбора, да се на плацу општинском подигне зграда са 15 оделења за огиптинску власт; 3. Закључак одбора. да се саграде два канала и то : један од Паша-Чаира па до Нишаве који је дугачак од прилике 1. 120 метара: и други од прилике до 300 метара. Оба имају бити тврдо зидана са сводовима, први да буде широк 3' а висок 4 Г а други да буде и широк и висок 2 шуха чисте шупљине, 4. Закључак одбора, да се на општинском плацу подигне једна кавана и осам дућана за касапнице. 5. Закључак одбора да се за све горње зграде које оппт на има од тврдог материјала сазидати као и канале да у овој цељи може утрошити своју готовину у 30.000 динара. написаним у Хавру, којим сам вас нзвукао из заблуде у којој сте били. Сва чуства, која сам имао срећу изразитн вам. искрена су. Мени је сијнула нада, кад ми је у Паризу господпн ваш отац казао, да је сиромах: али сад, ако је све изгубљено, ако ћу имати само вечито кајање, зашто још да останем овде, где је за ме све мучење?... Дајте ми дакле да понесем од вас бар један осмех; он ће остати урезан у срцу моме. — Господине, одговори Модеста, која изгледаше хладна и расејана, ја овде нисам господар: али зацело бих врло жалила, кад бих кога овде задржавала, који ту неналазн ни удовољства ни среће. Она оставн рсФерсндарија и узеде госпођу Димејевицу испод руке да уђе у кућу. После неколико тренутака, кад се сва лица ове домаће сцене наново искупише у салону, сви бише прилично удивљени, кад угледаше Модесту где седи поред херцега Дерувнла а кокетује с њиме као каква најлукавија Парижанка; она се ннтересоваше за његову игру, даваше му савете, које је он нскао, н нађе прилике да му каже што ласкаво, подигавши случај племства на исту висину са случајевима дара и лепоте. Каналис је знао или је мислио да зна разлог овој промени: он је хтео да пецне Модесту, помињући брак као катастра^у