Srpska nezavisnost

6Р0Ј 119.

НЕДЕЉА. 15. АВГУСТА 1882 ГПД.

ГОДИНА II.

-гттг 31 сРЕгЈт: ■ •Л ГОДЖНУ 24 ДИН., НА ПО ГОДИНБ 12 ДИН., НА ЧВТВРТ год. 6 днн. 31 :СТ1ЛБ 5ЕВ12 21 Е1ЛК1ЕСЕС1: ПСЈГ70ТСЕТН4 ГОДННТ 30 »РАНАКА, НА ПО ГОДПНК 15 Фр. Н» ЧВТВРТ ГОД. 8 *р. 31 17СТРС-ТГ1РСЕТ: НА ГОДННУ 15 •ОГ. У ВАНК.. НА ПО ГОД. 8 ♦. НА ЧЕТВРТ ГОД. 4 ♦. 31 СБЕ ССТ1ЛЕ 1РЖ1ВЕ : НА ГОДННТ 36 ♦РАН., НА ПО ГОДННК 18 »Р., НА ЧВТВРТ ГОД. 10 ФР.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ ШОРНИНШ, 1Е1ВРТН01, и НЕДЕЉОИ 22-Л. ЦЕЛОМ 1

ТРЕДНИПГТВО

АДМИННСТРАЦИЈА Т КЈ"КИ Г. ТОИВ АНДРКЈЕВИТСА ОВИЛИТ.ЕВ ВЕНАЦ.

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ: ПРВИ ПТТ 12 ДИН. ПАРА ОД РЕДА, А ПОСЛК СВАКН ПГТ 6 ПР. ЗА ПРИПОСЛАНО 50 ПАРА ДИН. ОД РЕДА. Рунописи шалу св уредништшу, а претплата адтинистрацији „СРССЕЕ ЕЕ312ЕСЕ0СТ 2"РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ. НШЈЛАЋЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈУ СЕ.

БЕОГРАД , 14 Августа. Страни, нарочито немачки и аустро-угарскп листови. прпписују путовању нашега Крал>а чпсто политнчкн значај и ако се зна да је Крал. ради здравља оставио Србију. Тако, између осталпх. јавља бечки доплсник г Ко1п18сће 2е1{1Шј*", да је Краљ Милан због Боспе п Херцеговпне отпшао у Беч и расправља то питан.е овако : „Крал. Мплан располаже моћним среством да сузбије агитације радикалаца и да прпдобпје за своју умерену и Аустро Угарској пријатељску политику све доиста }-мерене слојеве у своме народу. Тојесрество, што Краљ још једнако може рећиСрбима: _Кап што нам је пошло за руком да у споразуму са АустроУгарском прогласимо Србију за краљевнпу. тако се можемо надати да ћемо у савезу са том монархијом добити и Босну." Краљ се нада да ће Аустро-Угарска доћи до убећења. да је но њу од веће користи ако „извесним уступцима" за све случајеве прпвеже српство уза се, него да Босну са свим присвоји. анексира. Таке речп слушају Срби врло радо, а то п срнској влади даје могућности да продужи своју политпку наслона на Аустро-Угарску. Но ево се и српска влада узнемприла због вести. да је Аустро-Угарска ступила у преговор са Турском ради коначног урећења државноправног положаја окупираних провинција: с тога је бпла жеља Краљева да у овој стварн добије бољи поглед и да гроФа Калнокнја увери о опасностпма за данашњу политику у Србијп. нолнтпку наслона на Аустро-Угарску, која бп мо рала наступитп ако би монархнја анексирала Босну. Ннје немогуће, да ће се услед таке претставке српскога краља одржати садашње стање у поседнутн«. провинцпјама и да је и Калаија своју познату пзјаву „да уређење државно-правног положаја окупираних провпнција још није сазрело", дао и из обзира на садање упоредно корачање Аустрије са Србијом". Толико те немачке иовине. Ми верујемо да би и но Србију и но Аустро-Угарску много корисније и боље бнло, да Аустро-Угарска изиђе из Босне и Херцеговпне. Још најбоље би било , да АустроУгарска пије ни улазила у те српске земље. Али кад је. по несрећи, то већ учиннла. онда нас нико пе ће и не може убедити и присилити да верујемо. да ће Аустрија својевољпо напустити те земље, па ма то п за „љубав" данашњпх министара било. Колпко су пама познате прп-

лике, српска влада и не гајн таке жеље нити помишља на то, да Србијп задобпје Босну , јер њој је на сваки начин још и боље познато да то Аустро-Угарска п не мисли учинити. а сервилност наше владе према Аустрији искључује сваки такп захтев, па ма се н у Формп најпонизннје жел.е преставио. Верујемо најзад да у Аустро-Угарској има мудри п вештп државника, којн налазе да нитање о коначном уређењу Босне п Херцеговине још нпје сазрело, н да ће ти државници одуговлачпти и отезати решење њсгово. Шта више, моглп бисмо као извесно тврдити, да ће се решење тога питања све дотле отезатп. докле год аустријска политика буде имала интереса да Србију држн у шаху, пли другпм речима, докле неби потнуно поцрпла све корпсти. које јој Србија може пружитп. И тек онда кад би Србију још тешње привезала, кад би је економно упропастила. кад би је политичкн са свпм обрукала у очима н страног п пашег света, — онда би наједаред п пнтање о коначном уређењу Босне постало зрело. Но Аустро-Угарска ако неће и не мпсли од своје воље изићи из Босне, она ће на то кад-тад битп присиљена силом догађаја. Та мнсао загрева сваког натриоту српског. Али пут који тој цељи водн. није и не може бити политика удварања и наслона на Аустро-Угарску. по.титика коју су т пнаугурисали данашњи српски мпнистрп. Србија ако хоће да остане српски Пијемонт и ако хо ће да заслужи Босну, мора водитп народну полптику, која ће јој прпбавитп љубави. вере и поуздања код ове браће наше. што још и данас носе јарам туђински; мора се ослањати на нскрене п опробане иријатеље, на сродне јој словенске државе којима неће сметати прошпрена и појачана Србпја , н који немају узрока да страхују од њеног појачања. И тек кад Србија тим путем пође, кад осигура савез оиих држава које су јој доиста искрено и пријатељски расположене, п кад поврати свој стари глас и углед у осталом српском свету, — онда ће тек моћп да се спрема за онај велики моменат којп нам предстојп и да га дочека с поносним челом и јуначким образом. Онда ће и за Србвду сазрети коначно решење босанског пнтања. По накнадном бол.ем обавештењу имамо да учннимо ове стварне исправке па уводни чланак у 118бр. нашега листа под насловом „Опет о железници":

Чињенпца је, што се и у самом Ј чланку признаје, да је грађење наше 1 железнице рђаво отпочето и да то не би могло ни смемо бпти, кад би нашп државни, меродавни, админп- ј стративни и контролни органи, тачно и савесно своју дужност вршили; Чињеница је даље и то, да зас- ј тупник мннистра грађевина преко дпректора г. Риггера ту дужност врши и да се Срби инжињери томе ; послу не припуштају. И по томе, ј кад министар грађевина. или. у овом случају, његов застуцник и дирек- | тор са својим Немци иа инжињерима. не би били крпвц. што грађење наше железнице овако траљаво иде, ; онда не знамо, по чему бп могли за то битп криви Срби инжпњери. који се по раснореду званичног ра- 1 да у министарству грађевина употребљују на споредне послове, те у главноме раду железнпчком немају учешћа; и најзад И ако је нстина, да мп за сада пемамо миннстра граћевине. опет нпкако не стоји то, да га и не можемо имати: а ваљда неће никоме пасти на ум , да п мннпстра граћевине. као и директора, набављамо са стране. Мп смо ономе чланку у 118 бр. дали места што смо у опште усвоји.ти начело, да се у тако важној ствари, као што је грађење државне железнице, чују разна мншљења. Но разуме се да увек себи задржавамо право псправитп поједине необавештености, што смо п овим учинили. по што смо се с најпоузданије стране уверили да је све тако као што је овде изложено. - Све за народи калуЗ|ер. Ја сам Србин. Мој отац, дед, прадед и т. д. сви су билн прави и чисти Срби. Сви моји стари. као л>уди из народа, живели су у народу и делили с њиме сваку срећу и несрећу, свако добро и зло. Где је и кад год је народ ма шта радио за свој бол>итак и за нобољшање свога живота и своје будућности и моји су стари с њиме билн. И тако, крви мојих предака нма проливене и на Чачку, и на Л>убићу, и на Мишару и њихових костију има растурени по свима бојиштима, на којима се стварала српска слобода, српска кнежевина иа и срнска крал»евина. за коју сам и ја бивао у реду бораца 1876 и 1878. Ја сам дакле прави Србин, и душом и телом , па као такав и данас живим а Србии ћу остати до краја живота. Ја и сада живим у народу кога верно служим и то скоро без паре и динара. Ја и сада мој народ волем па, чини ми се, много и много више и искреније него многи други, кпји се зову „патриоте" и који свуда и на сваком месту вичу: _за народ, за народ ц , а у самој ства-

ри за њих саме и њихово господство. И истину свега овога ја ћу доказати. само, молим, за мало стрпл>ења. Но зашто сам ја овакав увод написао? Одговарам, за то: што сам ја калуђер и што се све „патриоте" а особито „напредне" данас ужасно подигле против калуђера и то тако страшно, као да су српски калуђери доведени из Арабистана па у народу живе као његови крвни непријатељи ! Као да се ваљушкају по меким канабетима и Фотељима као нека друта велика господа »пгго живе за народ!" Као да се калуђери башкаре на Форму неких готована. који и п^ред доброг здравља и лепе снаге нипгга не раде само од каФане до каФане пробају где је боље пиво . где је слађе вино, где је лепша ћулбастија! Као да калуђери врше у народу дужност оних полицајаца, који му сметају и не дају да живи слободно ни у кући, ни у општини ни у скупштини ! Као да калуђери српски живе животом католичких језуита а не животом српског сељака, српског народа. Загледајмо дакле непристрасно у живот српског калуђера па ћемо видети, да ли он заслужује прекор и грдњу, коју данас трпи , и да ли треба смерати на поништсње калу^ера, као што на то смера онај најнеправеднијл симонички и виделовачки закон о таксама за рукоположење. I Ја се нећу позивати ни хвалити великим заслугама мојих претходнпка: Хаџи Ђере, Хаци Рувима, Архимандрита Мелентија и других, нити ћу помињати старих заслуга старих калуђера и манастира за српски народ п његову слободу. Ја ћу само да верно опишем живот и рад па чак и заслуге данашњих калуђераза српски народ. па нека сваки брат из тога изведе: 1. Је ли братски и српски што су се некн овако страшно подигли против калуђера и мапастира и што је закон о таксама тако грозно неправичан нрема њима. да нросто смера на уништење калуђера као да су они неке крвопије народне ? 2. Је ли хришћански и човечански што се о свему у овој земљи води нека брига и ради на неком побољшању чак и циганског и чивутског живота а о српским народним калуђерима и ако се шта ради то иде на зло њихово *? 3. Је ли лепо и праведно што нека гоопода где год стану и где год стигну вичу нротив калуђера и сеју по народу мржњу против њих. Имајући у виду свој чпн и позив, српски је калуђер као српски син са болом у дупш све до данас мирно гледао нгга се ради и слушао шта се говори противу њега и манастира, п како се његови заслужни прваци без суда и пресуде, као ннко у овој земљи, терају и гоне , презиру н пањкају остављени без коре хлеба и крова, као што је случај са г. митрополитом. Но већ је крајње време да и срнски калуђер ностави границе својој скромности и трпљењу, да се и он брани од охолости готозанске, како би и сам, као и други Срби, могао мирно појестн онај залогај који је са крвавим знојем, црнпм рукама, изгорелим лицем и мученичким животом зарадио и то не само за себе већ и за сваког госта. Хвала Богу, није пи српски калуђер рспа без корена;