Srpska nezavisnost

V 6Р0Ј 123.

УТОРАК, 24. АВГУСТА 1882 ГОД.

•*а годгат 24 дон.. на по годикк 12 дин., на чствш год. 6 дпв. 32. ССТ1Л2 ЗЕ22-Е 21 БлЗЕ1ЛСКС2 2С17СТ:лГ. на годиш' 80 сранака, на по ГОДИНВ 1б «р. на ЧВТВРТ год. 8 вр. 31 17СТ?С-7Г1?СК7: жа годину 15 оор. у бане.. на по год. 8 ♦. на чет8рт год. 4 •». 31 СЗЗ ССТ1Л2 1?Н152 : на годнну 36 фран., на по годвне 18 >р.. на 1в гврт 1од. 10 »р.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ .ТОРНКНВМ, ЧЕТВРТНОУ, а НЕДЕЈШ

ГПДИНА II.

јтедннпггво

ллминпстрапцјл у кукн г. Томи вВИЈЛЂЕи венац.

ЗА ОГ/АСЕ РАЧУНА СЕ: ПРВН ПУТ 12 ДНН. ПАРА ОД РЕДА, А НОСЛВ СВАВИ ПУТ 6 ПР. ЗА ПРШЈОС-1АНО 50 ПАРА ДИН. ОД РЕДЛ. Рунописи шалу се уредништву, а претплата адтинистраиији ,,С Р П С К Е ЕЕ31В2С30СТ ИЗ'КОНИСИ НЕ ВРАЋАЈУ ОК. НЕП.1 АЋЕНА ХШСМЛ НЕ НРИЈаАЈУ СК.

НАПРЕДЊАЧКА ЖЕЛЕЗНИЦА, Ш. (В. бр. 122). Под 5-ом тачком прнлога Б. железничког уговора рећају се вештачке грађевпне. као што су. Водоводи, мостови. тамницп (тунели), сухп мостовп. внјадуктп) ит.д., „напредњачка" влада одобрплаје Бонту-у и наследницима му -15,100 дпнара по километру; то износи на сва 363 километра 16,371.300 двнара. Не могућп знати тачно V напред кодико ће те грађевпне статн а да јемчпмо за звакн динар . ми ћемо ставпти округлу цену по кплометру држећп се и том прнликом већ истакнутог начелч да ставимо впшу цену него што ће у најзамашнијем сдучају бптн иотребно. Према томе узпмамо да ће на свакоме километру требатп 300 кубиих метара, сваки кубни метар нек се платп 30 динара, то износи 9000 дпнара по кплометру. У то рачунамо само водоводе и мостове. Остају нам још гвоздени мостовп, у нме којих став.гамо 6000 дпнара по кплометру само за гвожђе. јер зидове смо урачуналн у горњпх 9000 динара. Тамника ћемо иматн ириблнжно 3000 метара: нре ће бпти којп метар мање него внше. За сваку ду;к метра. сваки курентан метар узимамо цену 1000 дпнара. свега дакле 3,000.000 динара; кад се та сума подели на целу нругу од 363 кплометра долази на сваки километар на рачун тамника 8264 дп нара. Имамо дакле, кад саберемо све вештачке граћевине ио кклометру: за водоводе и мостове , бпло обичне било сухе, 9000 дин.: загвожђе за мостове 6000 дин.: за тамннке 8264 дпиара. Свега за све вештачке грађевине на делој прузн од 363 километра: 8.444.832. Кад сравнимо ту суму с оном што је нанредњачка влада за те послове одобрила , излази разлика ОД 7,926.468 словом седам .игишона девет стотина двадесет и шест хиљада четир стотипе шесет и- осам динара. којнма је „напредна странка" и њена влада преплатила те послове. Под 6-ом тачком истог прплога одобрила је напредњачка влада за „стражаре, прелазе у нивоу и путан>е" 2500 динара но километру, свега за целу пругу 907.500 динара. Те ће стражаре бити саграђене од цигље и дрвета и то су тако мајушие зградице, да ће свака бити нреплаћенаса 100 дуката или 1,200 дипара, таких ће зградпна нли ко-

либа на целој прузи битп 225, за све бн дакле доста било ставитп 270.000 дпнара. Пролазп у нивоу и путањнце то су таке маленкостп грађевиеске, таке ситнице , да их није обичај нп стављати у рачун: ппак ћемо рачунатп да се код сваке стражаре потрошн на таке прелазе н путањпце по 500 динара; то бп бнло свега 112.500 дпнара на целој прузи. Стражаре. прелази у нивоу и путање могле би према томе. опет уз прилпчну добит предузимачеву, саградити са 382.602 дпнара. Разлика пзмеђу те ираве цене п цене напредњачке пзносп дакле и у том тако незнатном случају 524.898 дпнара. Тачка 7 истогприлога говорн о станицама и споредним зградама. У то је нме напредњачка влада одобрила 16.500 динара по кнлометру, свега на сва 363 километра 5,989.500 динара. У техничкпм условима је уговорено да на целој железнпци не буде внше од 32 станпце. Још сувнше члан 27 у VI делу тих услова овако нарећује: .. Условл,ава се да зграде за путннчке станнце од камена илп цигл>е и дрвета. да зграде за станице еспапа , радпонице, шупе за локомотпве и остале прннадлежностн могу бнти саграђене од слабог материјала. но теме .ЂИ да су од камена пли цигл.е. Да бп се познали основи по којпма главнп предузнмач оцењује станнчке зграде, условљава се, да ће се ирн сас таву пројекта и извршењу руково! дпти нравилима најумереиије штедње избегавајућп свакп раскош, п то како у броју зграда тако и у њиховој величнни и њнховим распоредима." Кад човек црочита те морске ус| лове. рекао би да то нису еаставј л.али управницп српске државе, не| го агенти предузимачкога каишара. | Буд одобрава онолпки трошак на | зграде, туд још сама влада ареаоручује предузимачу да гради што горе станице. То би имало смисла кад се не би никакве цене уговориле: ад' овако кад су цене већ одобрене и утврђене, и то тако издашно. сад нрепоручпвати предузимачу штедњу у свему и свачему, то значи водити бригу нредузимачеву, а не српске државе. Но узмимо да се предузпмач неће сувише обзирати на преноруку „техничког услова'' — ако је будала; узмимо да ће се при грађењу станица обзнрати колико на солидност грађевцне, толико — на удобност нутника, што ни једно ни друго нвје ..раегсош"; узмимо да ће

све те зграде оитн подигвуте правплно, да ће станпцама битн темел. од камеиа а остали зид од цпгхе, па ппак неће нп така једна станпца са свнм остаднм споредним зградама, једно на друго, више стати од 110.000 дипара. Наравн: да ће се на главн- станице, па београдску н, можда, на нишку, потрошптп н трипута толпко, а.т се тај сувишак може обилато уштедитп код осталих пролазннх етаница. Према томе би дошло на све 32 станице ј 3, 520.000 динара, а по километру 1 9.697 дпн. Нз тог излази између правих, солпдних цена и цена напредња! чког уговора разлима од 2,469.500 дпн.. словом два мгишока четири I стотине гиесет и девет хи.1>ада и иет \ стотина динара. Под 8-ом тачком реченог прплој га обвезује се влада да плати за ј „ограде станпчне, приступа и пролаза у нивоу 500 динара по свакоме кплометру. а то ће рећи гвега ! 181.500 дннара. Да видимо колико се и у тој ситницд нскапшарпло од зем.ве и од народа. узећемо вредност сваког | саставног дела тих ограда. Све ограде око сганпца, око прпступа и продаза, неће битн впше од 55.000 ; дужп метара. За ограду те дужнне | треба -92.500 комада летава од 4 | метра дужнне: така једна летва стоI јн код београдскнх трговаца један I грош; то чннн 16.500 динара. Уз | то треба још некнх 28.000 етубића пли дирекчића, свакп 2 метра ду; гачак и '"/!» дебео; таких етубића стојп комад два гроша, а то чпни [ 11.200 дпнара. Узмимо још израду ! и ексере на 6.000 дпнара, онда изI лази да би сва та ограда била ка! ва .Ђереки плаћена са 33.700 динара ! По томеуговор „напредњачке" владе путу ситнину преплаћујеса 147.800 ј дпнара на целу пругу. 9-та тачка црилога одређује за | железнички телеграФ 60.; динара | но километру, свега 217.800 динара. Правилна би цена била за теј леграФ 400 дпнара по кплометру; толико се бар плаћа највише у Ауетрији, а друге државе плаћају и мање. На целу би пругу дошло 145.200 дннара, те је и та врста преплаћена ва 72.600 динара. 10 та тачка одобрава за шине са прибором, на граннци и на српском зем .Ђишту 22.000 дпнара но километру, свега зацелу пругу 7 ,986.000 дпнара. Но сад се зна но искуству да се шине најбољега квалитета на српској граници могу добити за 18.000 динара по километру, свега на сва 363 километра за 6,534.000 динара. Према гоме је п та струка преплаћепа са 1,452.000 динара.

11-та гачка прилога одређује за ј набавке и пренос нрагова до елај гадишта" 4000 динара по километру, свега 1,452.000 динара. За набавку и преное прагова до ј слагалпшта бпла бп правнлна цена са врло лепо.м заслугом предузимачевом 2 дипара на комад; јер свп бп се нрагови морали правити у ј Србији а но цени, што је влада одредила за државне шуме. По томе би стало иредузпмача дрво мање ј од 2 гроша. рецимо 2 гроша комад [ пзрада, добро плаћена, стала би 3 гроша, а пренос 2 гроша по комаду ; то би, у најгорем случају, преI дузимач потрошио на сваки праг 7 ј гроша, плп 1.40 динара. На један кплометар треба 1200 комада прагова, по 1.40 динара чини 1680 динара по километру. Но мп хоћемо да предузимач има лепу своју заслугу на свакој ситнпци. зато емо ставнли за сваки праг цену 2 динара на сваки километер 2400 динара. По томе предузимач заслужује на сухо 720 динара по кплометру а на 363 километра свега на чпсто 261.36'' дннара. Па зар нпје доста, госнодо виделовачка, да иредузимач заслужи на самим праговима близу 300.000 динара него му још и том прнликом додајете бакшиш од 580.800 динара? Јер толика је разлика изиеђу ваше и праве уобичајене цене! (Свршаће ее ИЗ ЛИСТОВА а~) русвавс -Свјет нише:.... Наша традиционална политика не донада се на западу а особито она се мрзи у Берлину п у Бечу. Узрок је овоме лако погодити. Нашп не! пријатељн хтели бп да освајају на истоку, да угњетавају н иодјармљују пра: вославне Словене. па им за то смета Русија која сматра за свој традиционалан задатак и позив да штити и брани своју православну браћу на Истоку. Русија хоће да ослободн источне Словене па са њима слободним и самосталннм да одпочне велико дело у културно-историјском нрогресу. које је намењено Русији и источним Словенима. Немци су толико надути, да мисле да су само они способни за културу, а остали народи а иоглавито Словени у њиховим очима су само сурови материјал, који се тек прекуван у њиховим чељустима може оспособити за цивилизацију и културу. Међу тим није тако. Историјска Факта доказујуда су баш Немци суровн и неспособни да буду носиоци светске и човечанске културе и цнвилизације. У исторнји нема иримера. да су Немци освојили кога моралним средствима но само грубом силом. Што је било од вајкаде то је и данас. Ни један народ не симпатише Немцима. јер онн у

& '