Srpska nezavisnost

вРО! 125

НЕДЕЉА. 29. АВГУСТА 1882 ГОД.

ГОДИКА II.

ПЕЕЕ 31 СРВЕЈУ: ■а годину 24 дин., на по годннк 12 дин., на четврт год. 6 днн. 31 ССТИВ ЗЕИЉЕ Е1 Б1ЛК1ЕСЕСИ ПСЛ7СТСК7. на Г0ДИН7 30 ФРАНАКА, НА ПО ГОДИНЕ 16 Фр. НЗ ЧВТВРТ ГОД. 8 Фр. 31 17СТРС-7Г1РСК7: ва ГОДИНУ 15 #ОР. У ванк.. на ПО ГОД. 8 ♦. НА четврт ГОД. 4 ♦. 31 СВЕ ССТИЕ 1РЖ13Е : НА ГОДИНГ 36 »РАН., НА ПО ГОДИНЕ 18 *Р., НА ЧЕТВРТ ГОД. 10 »Р.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ УТОРНИКОИ, 1ЕТВРТИ01, и НЕДЕЉОН ГРЕДНИ1НТВО Н АДМИНИСТРАПИЈА У КУКИ Г. ТоМЕ АНДРЕЈЕВИЕА вВПЛЛ-ЕЕВ ВЕНАЦ.

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ: ПРВИ ПУТ 12 ДНН. ПАРА ОД РЕДА, А НОСЛЕ СВАКИ ПУТ 6 ПР. 8А ПРИПОСЛАНО 50 ПАРА ДИН. ОД РЕДА. Рунописи шалу св уредмиштву, а претплата адтинистрацији „СРСС2Е ЕЕ3132С2ССТ 2". РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ. НЕПЛАЋЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈУ (Ж.

НАПРЕДЊАЧКА ЖЕЛЕЗНИЦА. IV. Бадава се .,Видело" впје в превија као гуја у процепу испод неумптне стеге нашпх бројева; бадава се оно упиње да се спасе од напшх доказа и рачуна смешним позивом на наш некадашњп рачун. којпм смо ми санћим тврдили, да ће Србпја од пропасти Бонтуове имати седам стотина милпона штете. Не треба уверавати наше читаоце, како „Видело" пресно лаже. Ми нисмо нлкада тврдилп да ће Србија пмати онолику штету. Ми смо само напоменули, да би Србпја онолико иотрошила ва своју железницу, да су нешто све наше обвезнице без накнадераспродате, да маса нропале Генер. Уније не плати нн- ! шта, и да морамо исти таки уговор склапатн с другим друштвом. Тоје велика разлика. Са свим је други бпо рачун онај на први глас онако грдне пропастп толикохвал>еногусрећптел>а „нанред- ј њачког" Бонтуа; то је био рачун страха и бриге . која је нечувено лакомисленпм постунком „напредњачке" владе била дово.ђно п предовољно оправдана; а сасвим је други рачун овај што га сад пзнесосмо, којп се оснива на чвњенидима и на радњи коју сваки може впдети п руком опипати. Колико су издашне, колпко су впсоке цене што пх мц стависмо за сваки рад према вртоглавим ценама „напредњачким" впдеће сваки чп- 1 талац, кад уноредимо те наше цене с онпм ценама, што пх је до сада главни предузимач Витали нлаћао својим подпредузимачима и што пх ти предузимачи плаћају раденпцима. Виталп је још прошле године , пре пропасти Бонтуове радио неке железничке послове у режп п плаћао је 75 до 80 пара динарских по кубноме метру земље а камен до 2 дпнара куб. метар. Пругу од Смедерева на Велику Плану издао је Вптали по 85 пара динарских. Инглезп п предузимач Травела плаћају подпредузимачима 70, 75, а највише 80 нара динарских за земљу, а за камен 1.75 до 1.85 динара за кубнн метар; зидарства плаћају нсти цредузпмачи 14 до 16 дпнара по кубноме метру. — То су цене које се данас у истину плаћају. Према томе нека виде читаоци како смо мп бпли широке руке при постављању нашнх цена и колике би милионе предузимачко друштво ћарило поред наших цена, не узимајући у рачун, колики би му био ћар од продаје наших обвезвица, које би опет као што сам Бонту признаје, пмао у десетине милиона.

Зар према тако јаснпм и необоривнм доказнма није „Видело" колико смешно толико јадно , кад у својој немоћи покушава да се измигољи испод смлаве наших бројева лажним нозивом на наше некадашње рачуне ? Зар ако Србија нема 700 милиона штете, зар је тим оправдана сва мања штета? Зар је тим онравдано што смо више далп 17, па ма и самс) 7 милиона? Зар су милпони круппсе? „Видело" као да својим изврнутпм позпвом на наш некадашњп рачун хоће да каже народу: „Море оканп се! Шта ми ту тражиш рачуна од овпх тричавих 30 и неколико мплпона, кад сп по „Срп. Незав." могао нзгубити 700 милиона! Радуј се и весели се што си тако ирошао, јер тп не само да не губиш, него си према том прорицању ћарио 660 п толико милиона! И то све имаш да захвалпш овој „мудрој вдади" напредњачкој!" Да лп ће народ бпти тако безазлен да одобри тај „вПДеловачки" рачун, то ће првом прилнком показати; а мн ћемо међутнм сабрати резултате наших рачуна у чланцима под Ш. По напредњачким ценама имало бп се за све потребе, за које смо мп ставили праве цене, издати на сваки кплометар 193.900 динара, а на сву пругу од 363 километара 70,385.700 динара. По нашпм, правпм ценама пак имало би се на сваки километар издатп највпше 103.009 дпн., а на сва 363 кплометра 37,391.709 дпнара. Излази разлика између правнх цена и онпх што су пх „напредњацп" одобрнли: 32,993.991 динар. У том смо рачуну изоставпли потребе набрајене под 15, 16 и 17-ом тачком прилога Б. Ми ћемо за сад узетп да су тамо стављене цене са свпм псправне н нећемо пм побијатн нн паре. Цене свих тих тача ка чпне укупно 4100 динара по километру. Мпслимо да више не може ларжирати, да се не може уступати внше згоде противнику, него кад му се све оно што год није јасно верује на реч. Кад и тај број, и тај последњи уступак, додамо нашем броју, онда ћемо видети, да тај додатак неће никако мењатп разлике коју смо нашли, јер онда пзлази: По напредњачком издатку: 198.000 дин. по километру, на целу железнпцу нак 71,874.000 динара. По правом најиздашнијем рачуну: 107.109 динара по километру, а на сву срнску железшшу од Београда до Врање 38,879.409 динара.

Разлика пак остаје пста, т. ј. 32.993.991 дин. словом тридесет и два милиона девет стотина деведесет и три хиљаде девет стотииа деведесет и један динар. Толпко излази, према досадашњој радњи железничкој и према свима чињеницама, да су „напредњаци" преплатилп прву српску железницу. Толики је бакшиш кога су „напредњаци" наменили Бонтуву или његовим следницима. Долазп на ред „Званична исправка". ИЗ ЛИСТОВА а~) рзгс2сл12с „Русђ~ пише:".... Сва је Европа сада : заузета мисврским питањем. Није дакде I иикаково чудо што је Босанско-Херце| говачко питање забачено, поред свега | тога што је то нитање још нерешено, па ће а пре а после опет морати на себе обратити пажњу. Што се то питање мало забацило иде у рачун Аустрији она жели да нико о њему не говори, и напреже све своје силе да устанак угуши, па се стара да свету докаже да је он већ угушен и народ да је миран те даје добровољно рекруте и признаје себе за верног поданика Фрање Јосипа. Но то је лаж. Нека читаоци сазнаду праву истину. Ми ћемо овди да изнесемо ствар како у истини постоји. Да устанак у Воснп и Херцеговини није локалан који проистиче од какових националних шовиниста или страних интриганта. као што то говоре неки, но да је он општи и народни. доказује се пространошћу земљишта на ком је произишао, и силом која се појављује у његовом продужењу противу аустријске војске, која већ осам месеци безуспешно ради на томе да га угуши. Некоме се може учинити да је аустрија успела да угуши устанак, а поглавито у западној половини Херцегозине; но тај успех није никакови, јер у тој половини није ни било великог устанка. Ту се догодило само неколико сукоба около Корита и то помоћу Стојана Ковачевића а после и Форте. Стојан је много пута тукао аустријске солдате и жандарме око Столца и близу Метковића, а после је отуда прешао на исток, где је тада тек отпочео устанак. Овде као и по другим местима народ је устао но није се могао сав дићи на оружије и ступити у отворен бој, јер нема зато удесног места. Предео се овај састоји из великих равиица, као што су Требињска. Билећка, Попово поље и др. на којима су многа села, вароши и укреплења. Зубчанн и Крушевчани, неимајући удесног места на свом дому, били су за сво времо у Белој-Гори заједно са Кривошијанима и с њима су се предали Црној Гори. А предали су се не за то што су уступили аустуијском оружнју, противу кога би се још дуго могли борити, но по уверавању црногонске владе, која је то учинила, да би себе опростила од непрестаног стражарења ча тој страни и да би избегла опасност с>коба саАустријом, која је тражила томе повода,

нападајући више пута на црногорску границу, палећи куће и насртајући на људе. На источној страни устанак не опада већ се шири у Босни. До сада је прешло у Црну-Гору неколико стотина људи, који су се били противу Аустрије. Но тога има у свакој војсци, да поједини делови одступају на неко време да се одморе, а несретни усташи морају да трпе оно што ни једна војска на свету не трпи. Они морају читаве месеце да проведу неимајући где ни да предане а камо ли да преноће, а при том морају да подносе глад и сваку невољу. Њихова места сваки час заузме други, и за то су неки између њнх сакривали своје оружије изван граница црно-горских, да би га после узели њихови другови, а нацрногорској граници јављали су се са којекаковим старим оружијем или без оружија. Има истина и међу Херцеговцима људи слабог карактера, које је Аустрија придобила не силом, но ласкањем, обећањем и новцем, и ти људи служе Аустрији а противу своје браће и своје земље. Али ! тога има свуда. Но по речима очевидаца, устанак противу Турака није ни из далека имао толико сил~* и ширине, колико овај противу Аустрије. Устанак противу Турака тек се онда раширио, кад су га сви сродни елементи потпомагали, па и Црна Гора шиљала помоћи. Сада је устанак поникао сам од себе и захватио је готово целу Херцеговину. Међу устанике не рачунају људе који седе мирно код својих кућа, али и они протестују чим могу, и за то су са њима попуњене све хапсане, њих убијају и стрељају, куће им пале, имање грабе а са њиховим породицама чине се сва могућа наснља. Они тамо потпомажу усташе а по кад што учествују и у биткама, па после тога опет седе мирно дома. До данас ннко од њнх није дао добровољно рекрута, због чега је Аустрија принуђена била да хвата људе масом, и то помоћу великог броја војске н артиљерије. Сада се ноглавито води борба због тога, што је Аустрнја прегла да пошто по то узима рекруте за своју војску. Народ указује томе отпор, и онн који су до сада седелп мирно код својих кућа бегају у гору, где се сједињавају са усташким четама. те нападају на аустријске солдате. Тако су једном приликом убпли 21-ог солдата, кадију и мухтара (сеоског старешину) које су Аустријанци собом водили да убеђују народ да даје рекруте; опет на друдом месту упалили су касарну у којој су (> жандарма изгорели. У Цервањи побили су се и убили 30 солдати. Такових случајева има много и они се сваког часа дешавају. Форта с Радовићем разрушили су велику касарну, која је служила као неко укреплење, и убили су 30 солдати, а остале разгонилн. А другом су приликом потукли Аустријанце до ноге и гонили су их преко целог невеспњског поља. Само се по себи разуме да усташи после сваког боја повуку се и сакрију, што је у опште карактер сваког четовања. То је узрок да усташи врло мало гину. Они страдају од разних невоља јер не могу ни тренутка да се одмо-

)

4