Srpska nezavisnost

— 501 —

бити толика, да се тек о томе може писати, и да је вредно коју напиеати у новнне. Тако нешти пеобично имали смо п ми у Врањп, на прославп рођеног дана Његовог Велпчанства нашег Крал>а. На благодарење у цркви, које је без сумње највпдљивији и најозбпљнијп израз пстпнског прослављања тога дана дошао је повећп број само онпх што су под платом државне нли општпнске службе; а 04 месног грађанства и становништва нпје се ни дурбином ни микроскопом могло видети ни онолино, колико би се на ирсте избројати могло. Аранжовање те прославе без сумње прппада представнипггву општине а у првом реду представнпку тога представништва. кмету — председнпку. КараСт*»јов Тома „достојно" је прихватпо тај задатак, колико се то могло закључпти по његовоме млатању овамо онамо. Ми смо већ као на сигурно држали да ће сва бутун -напредна странка" похитати у цркву на благодарење, и да ће њенп г многобројни редовп и прекршпти сву просторпју цркве, да неможе остати ни мало места за оно мало њих што састављају „Филијал књижевнички- и оне, које „напредњацн" у својој великој мудрости и толеранцнји називају п закрпама које се пришивају на њина леђа." Према таквим изгледима ми смо пустилп напред нашу „многобројну" _наиредну странку. 4 * Та она п јесте била прва на реду да дође на благодарење. Она је добнла општпнску управу овде пз руку владе силом власти државне. Она на управи општпнској ужива плате она ужива власт да распоредом пореза и осталпх многпх давања себе заклања а нас оштећава: да наплаћује неке -,приходе - којих нема предвпђених у буџету а немогу се наћи у каси општинској: да уверењима општинеким о владању своје присталице уздиже а друге безобразно грди: да и у гранпцама суди како коме оће, и т. д. и т. д. Па она нма и свига председника, који је обесио орден таковског крста. А то и јесте за параду! Али ето тако није било. Узаман смо гледали по црквп, где су .многобројни" чланови „напредне странке;- ни дурбином ни микроскопом немогаху се нигде видети. Па, пгго је још чудније ту небеше ама баш никога ни из Фамплпје Карастојовог Томе, ма да би се као нешто обично могло очекивати да се барем његова Фамилија искупи око њега, као свога представника, кад је обесио таковски крст! Ми држпмо да је појмљиво што су изостали други иред таквим изгледима да уступе место Г/ многобројној напредној странци." Јер свечаност те прилике заиста пзискује да се бар ту _непришивају закрпе за њина леђа,- особито кад су они дали на то громовиту напомену

телеграмом у 152 бр. „Видела" пр. г. Али доиста не можемо да појмпмо, зашто је пзостала „напрсдна странка." Кпме је она имала да уступн места на тој свечаности ? Кога је она имала Да пусти да буде на благодарењу аре н,е кад она сад ужива _све и св/а, а па је на реду да нико не буде пре ње ни на благоларењу. Они се свуда туткају да су први на мпсмо пм оставнли да то буду и — на б.гагодарењу. Ми се доиста нисмо иадпли да ће на тај начин доказати сраско родољубље своје и свога принцппала КараСтајовог Томе. Имамо узрока и права да упитамо Кара-Стајовог Тому и господнна Мпту Чардата, — Запгго је то тако било? Напгго онп нису подејствовали на своју странку да дође на то благодарење. Јер они се иначе редовно служе такнм средством дејствовања на своју странку, па п на остале грађане, баш што се и доласка у цркву тиче. Тако су они дејствовали да људе „обавесте" да недођу у цркву на парастос покојнога славног ј ђенерала Скобељева, кад је приређен ту ' скоро и даван у истој овдашњој цркви. ЛБудп „Филијала књнжевннчког ц кад су покренули ту мисао и кад се велики број првих грађана уписао да узима учешће за давање парастоеа, послали су по јед- ! ном своме члану сппсак тих уписаних грађана, у општину, и представили са ' тим доказом, да је намера за давање парастоса славноме Скобељеву прихваћена у грађанству великпм срдачним одзивом. па кад је пзвесно да ће се парасто2 давати. позвана је на исти и управа општпнска. Кара-Стајов Тома кад је то впдео. нпје имао куд ни камо него обећао да ће и он доћи. Али мало час после вндпмо да је Кара-Стојов излетео у чаршпју па иза наших леђа онако његовски остраганћошалијски" подговарао људе да неиду на парастос Скобељева. и носећи свака денунцпрања, да људе заплаши. А уз њега г случајно _ се нашао и господин Мита Чардаш да му секундира ауторитетом заступника начелника окружног. Но свестпатриота српских и светао спомен великих патриотских н јуначкпх заслуга Скобељевљевих беху јачи од свију лагања, денунцирања, претња и пресија Кара-Стајовог Томе и господина Мнте Чардаша. Шта више газда Митко им подвикнј'0 : како може Карастајов Тома сад да говори да се несме давати парастос Скобељеву кад је он исти од пре пробпо главу људнма доказијућн. да је Русија ослободила Врању а не Србија, и од Русије завпси сва будућност свију племена н наше браће под Турском, а Русија је заиста н војевала против Турске и у тој војни за слободу наше браће бно је славан војсковођа покојнн генерал Скобељев. И после тога парастос је даван великим одличним у- ј

чешћем, које је тим светлије било пгго су изостали Кара-Стајов Тома и господип Мита Чардаш. Дакле, кад су могли да одвраКају људе да неиду у цркву на парастос славнога генера*га Скобељева, тако исто могли су иа запгго ннсу навраКа.ги људе, барем своју партпју, да дође у исту цркву на благодарење за сномсн рођеног дана нашег Сриског Краља ! Је ли њин задатак само да угушују Сраско осепање ирема свему што је Србину мило и свето ? ! Но ово није све. Истог дана у вече давата је беседа саигранком. Каоа-Стајов Тома и господин Мита Чардаш такође позвати су билп на ту беседу : али они, и нико од њине Фамилије и њине „напредне странке" нису хтели, доји. Напротпв отишли су у дру! у једну каваницу, где никака свечаност и забава није била. И ту је Кара-Стајов Тома заподенуо питање и доказивао. да Призрен није Сраски и да се „по правилу" неможе звати Призрен као што га српска историја и сав српски свет с поносом зове, него вели зове се „Презрен.!!/" Истина познато је да Кара-Стајов недолази никад на беседе кад се оне дају за прославу Српских славних дана. ваља да би тим непобитно доказао, да се он истинито одушевљава српском мишљу и осећајем. Тако он није хтео доћи на беседу давату на Цвети ове године за прославу тога Српског народног празника, него опет отишао пред неку каванпцу. где је „отмено" друштво нашао и ииротехничке Фишечиће (жабице) бацао један испод другог да запале турове један другом: Али кад се на рођени дан Српскога Краља заподева и доказује да Призрен нијс Срнски,' и да се зове „Презрен," то је превршило меру безобразне нелојалности. Тако може чинптп међу Собима у Српској Врањи само један Кара-Стајов. . . . Ето таке смо необичне „ситнице и у Врањи имали на прославп рођеног дана Српског Краља! „Патриотска- и „слободоумна- влада ово може узети за практпчну поуку своју. Ово је живи пример како одани и лојални могу да буду некн председници општински кад пм она даје тај положај; неки носиоци ордена Таковског крста, кад то добију као -њени људи." Кад и такви „људи и обесе таковски крст; онда то освећено знамење више неможе послужити за доказ српског родољубља; на то мора тужно жалнти сваки Србин: на то се мора чути и из гробова страшни вапај јуначких жртава за српско ослобођење ! Савесно чувајмо што је Србину мило и свето! К. БЕСТИ ИЗ НАРОДД Из среза Ражањског у округу алексиначком јављају нам, како ражанскп пош-

| тар наш лист „Српску Независност" неће да шаље непосредно уписницима, као ! што то чини са „Виделом" но га даје ' среској канцеларији, те ова ако јој се свиди шаље уписницима. То је даклем | узрок што наши уписници не добијају редовно наш лист. Но није само тако у | срезу ражањском, свуда се тако чини са нашим листом. Но да ли то тако сме да буде ? Зар I су власти које народ нлаћа за то, да само ! служе „виделовачкој- партнји ? Али да, | «впделовци ц н немају другог ослона до ј својнх „верних- чиповника. те њима хоће да још мало се одрже. Но тешко | оном који се само на силу ослања, а нема пикаковог ослонца у народу. Из Ковачевца у округу смедеревском пишу нам, како је тамошњи кмет Живојнн Милошевић. тукао неког баштовапџнју из Бачинаца, који је дошао да продаје зеље, те је после боја наредио да му се скине џак са житом с кола. У вече исти кмет нареди те члан оиштинског суда и један пандур узму од сиротог баштованџије четири динара и врате му џак са житом. Тај члан општинског суда познат је са свога неуљудног понашања. Он псује људима славу а понајвшие ћер н дете. Кмет је у Ковачевцу познат као присталица _виделовачки" и зна се каковим је он путем дошао до кметства. Но сељаци из Ковачевца ће гледати да се и те беде опросте, те да изберу себи за кмета човека који ужива подпуно њихово поверење. ДОМАЋЕ ВЕСТИ — Ноћу, у недељу, 5 августа, опет су хајдуци нападали на једну кућу у Ваљеву, у намери да домаћина опљачкају. Њихје приметила једна девојка из куће, те је утврдила добро врата од куће и надала внку, на коју се свет почео скупљати. те тиме се хајдуци разбегну. а домаћин спасе од оиасностн. Чудна је ствар да се у једној вароши, где има толико пандура и стражара ноћни; па још поред тога и сејмена, који се ту обучавају на будући рад и службу, појављују тако често хајдуци. Све загонетне појаве! — У недељу 5 августа било је у саборној цркви призивање св. духа на ученике богословије, велике гимназије и реалке. После прпзивања св. духа изговорио је лепу, поучну беседу, ректор богословије, протосинђел г. Никанор Ружичић. Беседа је произвела врло леп утпсак на слушаоце, и желети је да изиђе на јавност. — Јуче, 6 ов. м. почеле су све средње школе у Београду своја иредавања. „Застава доноси о правом стању здравља Дра Светозара МилетиЂа ову изјаву. Као лечник дра Свет. Милетића дужан сам у прилог истини изјавити. да су сви гласови, што их разне новине о стању здравља дра Свет. Мплетпћа пронеше, сасвпм неистинити.

једног старине те га именовало својијем чланом, И вријеме је било; Само златна врата загребачког Атенеума остадоше му јогунасто затворена. Ваљда с тога што му није никад на ум пало да се блатом баци на каква српског пјесника из старине јал изопачи чисто херцеговачко нарјечпје швапскијем грдобама. Али ништа зато; ако није бпо зазван у храм загребачких бесмртника, а оно је сазван у други храмгдјесе успомена славнијехмужевајошњежније гоји, у срце своганарода. И Виктор Хигује Француска Академпја прије него ће га у своје чланове примити, три пута претпоставпла чак слабије умове. Пригодом једног одтих његових неуспјеха рећпће му шалећи се. неки прнјатељ: „Викторе, Академија те отправила и овога пута празни ех руку. ц — «Не смета одговори листо пјесник. нашао сам пред вратима Ј. К. Иоклена I МоНеге-а). — Вук Врчевић могао је наћи пред вратима југославенске Академије Шћепана Митрова Љубншу. Између разних шимширових вијенаца сплетених пригодом смрти овог заслужног Бокеља пађосмо један и у _Нар. Лпсту" из пера Н. Ш. тајника Магице Далматинске. Млади III заноси се за врлим покојннком и наводи из Врчевићевих приватних писама иеке точке, гдјено славни писац саветује слогу пзмеђу Ср-

ба и Хрвата те препоруче (III.) далматинској младежи да тај савјет пригрли. И ми. који ове ретке пишемо припадамо тој младежи, те не можемо на ино а да не одобримо свете ријечи ведрог старца. Лијепа би то ствар била кад би се срш ска и хрватска омладина на темељу данашње слободе и знаности сјединиле. и отресле пагубнијех размирица своји очева ступивпш заједно на освојењебудућности. Ама за љубав Божију.јели могуће да се мн пгда ш њима сложимо. с том омладином којој је политички идеал Велика Хрватска Краљевина под геслом Нијемца; идеал књнжевнн сакати производи Матице Хрватске п Свето-Јероннмског Друштва.- а религијозни идеал најинтолерантнији средовјечни ашетизам? Овај пошљедњн особито подиже између нас кинешку зидину. Та јели могуће да се ми икада с вама споразумемо, који сте се узјогунили сматрати у XIX. вијеку Католицизам као неку непогријешну систему, скопчану са врхунаравношћу н с чудесима? Искуство и досадашња истра;кпвања свијетскијех велеума доказаше очевидно да се Папизам — па био римски или петроградски — не слаже нииошто са модерном знаношћу, те ко би стао да та два противна елемента армонизира, иоказао би да није вјешт ни једном ни другом. Жеђа правде, слобода

која устаје проти зулума лажи, не требају ни с^мбола нн цркава; ако је Божије царство у савјести, како је могуће тог Бога ширити тлачећи савјест ? Док се хрватска омладина не отресе Силабуса, те не подигне химну божици Истини, тој циглој мајцн слободнијех духова, не може међу нама нпкакве слоге бити. * Него је — да се вратимо Врчевићу — дивно чудо, што се код нас школске старјешине нијесу још постарале да удесе школске књиге његовпјем језиком, изметувши, ко што паметно рече неком приликом проФ. Зоре, из руку ученика садашња грднла, која кваре учећој се младежи и ћуд и мождани. Влада која је лани издала одлуку вш ^епепз, којом би забрањена Фонетичка ортограФија у далматинскијем школама — могао би нам ко примјетити — не може, наравно, пружити дјацима као узор анти-етимологичког Врчевића. Имате ираво, одговарамо ми: да је влада, у својој невјештини (тумачи, читатељу, ову ријеч како те воља), и заведена каквпм прећераннм обожаватељем Форме Ивана Трнскога, ставила руке у посао о ком бнјаше једино надлежна да одлучи каква књижевна академија, изложивши се тако поруги савколиког ученог свнјета, ни но

јада! Али да ви, госп. Н. Ш., ви који толико Врчевићеву прозу у звијезде кујете, нисте. као тајник Магице Далматпнске, бнли кадри навестн то цигло наше књнжевно друштво да се заузме обнарођивања Врчевићевијех дела, ето што нам не може никако у главу да уђе. Зар би, по врагу, имали право зли језици, који веле да где се штампају „Хрватски Разговорн и српскп сппсатељи не могу нматн прпступа ? Или су фондови Петрановићеве закладе нстрошенну печатању Бјанкннијева ремек — дјела „Пучког Мудраца"? Нонт 801* та1 у репзе. .С. Л. и