Srpska nezavisnost

— 568 —

„Ми смо изјавнли, да хоћемо, да се народно предстапништво у погледу независностп и у погледу стручности знања појача; а у погледу изборннх елемената уздигне да буде потпуни израз потреба земаљских. „ Ако ми и нисмо узели иницпјативу у питању о уставном преображају. пскуство стечено за поледње две године, довело нас је до убеђења, да ту пдеју искрено дрихватимо. Докле страначки дух није био развијен до мере, у којој је данас, та се нотреба није могла стварно ни осетити ; али од како се опазпло, да се таласи нашег законодавног тела прелпвају из крајности у крајност, морало се свакоме свесном патриоту наметнути питање: да ли то стојп до људи или до установа ? И ако мп снадамо међу оне, који држе да наглост и неискуство могу и најсавршеније установе да окрену на штету земље; и ако ми сумњамо, да бп се у самој промени устава, а без суделовања других чињенпца, могло наћи коренитог лека стању, на које се сви жалимо, — ми ипак и самп налазпио, да је и уставна реформа аостала неизбежна. Да, морамо реФормисати и људе и установе. Уводећп нове елементс у састав законодавног тела. морамо тражнтп јачих гарантнја нротпву стања, у коме може једно закоподавпо тело час да буде неодољива сметња правилном развитку, а час да остане без сваког контролпог утицаја на државне послове, па и на само расноређпвање државнпх нрихода и расхода. Ако народно представништво није гарантпја ни за саму штедњу државног имања, онда оно промашава најбитнији разлог свога опстанка; онда се морају тражити гарантије, којима ће се постићи, ла се Јржавни трошнови сведу на разумне и араве аотребе, а да се не шире иреко наше аривредне сна1е. „ Кад се чиста уставност онако практнкује, како смо сви имали нрилике да видпмо, опда и мн морамо да се сетимо онога основа. коме је дат свечан израз још онога дана, кад је проглашен устав од 1869, а на име, да га нико није ни сматрао као дело свршено, закључено, но да је он на самом свом постанку био намењен. „ да с нама уаоред расте и развија се а . Кад је Солон уредио устав атински, запитап, да ли мисли, да је то најбољи устав, одговорпо је, „да је он за Атињане најбољи И устав од 1869. био је тада за нас добар. можда најбољи; јер не треба сметати с ума, да је он заменпо турски устав, који није знао ни какво пародно представништво; заменио га у време, кад су још сви хатишериФИ, у које је

ј улазио и устав од 1838 г., били ј у својој важности; а затим, да је устав од 1869. уведен одмах после крваве катастрОФе од 1868. кад је ! овај кобни догађај заповеднпчки I владао свима духовима и свима ј покретима јавнога живота, а зем; љиште било прпјамљивије за стегу и реакцију, но за слободоумне преЈ ображаје. г Господо ! И ако странке треба да остану верне својим основним начелима , тиме још није речено, да оне морају остати и непомпчне : са преображавањем друштва и оне се преображавају. Онај општи покрет, који креће људско друштво унапред, креће и странке, као његове саставне делове. Ако је у начелима либералне странке искључена наглост, није искључена и неарекидност ; да, не само што није искључена, но је, напротив, битно условљена. Валовпта река времена не зна за састој. „Да на олтар овога непрекидног прогреса прпнесемо свој део сурадње, ми смо, прошле године, изабралн пут нодесан својој нарави п својој ирошлосги, нут хладнога разлагања и обавештавања. Раднли смо, али нисмо могли силазити у арену демагошке агитацпје. Не само државе и поједннпа, но п странке и дружпне не смеју бити равнодушне за питања достојанства. Није тешко заталасати народ али је тешко стишати га без жртава ; није тешко посејати ветрове но земљи, али треба бити спреман н па жетву. Ако ко н може наћи задовољства, да жање олују, то не може бити паш посао. Мн смо елемепат реда. Ми хобемо илодне реформе, које, као ђурђевска киша, из тпха а сгчурно земљу натааају ; ми тежимо да се исираве неаравде, где их год има ; ми желимо, да не буде самоволе и обести аартијске, — а не очајавамо, да се све то може аостиКи редовним и иравилним аутем. „Кад мп, Господо, износимо своје основе и своје правце, ми не можемо изнети и све потребе државне. но додпрујемо од њнх или оне. које су на дневном реду. па их као неодољиве. треба што пре иамирити. или додирујемо народне интересе вечне и непроменл.иве, који владају нотребама нрве врсте. Ми смо овде унеколико додирнули и једне н друге. Кад ми цртамо слику српске државе онаку. какву бисмо желели коначно видети. ми износимо програм не пролазан, не намењен тренутним потребама, но програм — будућности, који, зпамо добро. да се у један мах не да извршити. јер ми ту замишљамо довршену зграду, која ће да пркоси свима олујама времена. Ми замишљамо државу српску као заједницу, која би обухватила све растурене делове

српског парода на Балканском полуострву, која би била у савезу са источнпм народима, који имају сличну историјску судбину и једнаке нолитичпе и културне цели; која би се наслањала, с једне стране, на државе и народе, које је историја обележила као природне пријатеље српске, а с друте, на добру одбрапбену снагу земаљску; зампшљамо, даље, српску заједницу која би са свпма својим суседима, па и са самим нашим, истина, вековним али вазда отвореним противником у Стамболу, живела у мнру и нријатељским одношајпма, утркујући се са свима само на нољу културе, а не сметајућн ни она њима, нп они њој, на путу слободног унутрашњег развијања. Кад ми такву заједницу српску замишљамо, мн знамо да цртамо идеал либералне државе сриске, на коме ће нмати да ради — неједна странка. но цео нараштај српски, где ће се често догађатп. да једна страпка доведе један плод до зрелостп, а друга да дође да га обере. Но то су све обзири, који нас не смеју зауставитн на путу натрпотскнх дужности. Што се год прпвреди пашој заједничкој отаџбппп. све је то заједнпчки доби так. Само рад нма права да се не боји и да не очајава. Стари су Латинн говорилп, да г смелима Бо> иомаже," а ми бисмо могли рећи да Бог раденима помаже. Баћогетивфадимо) — говорио је до свога последњег часа један славан и вредан Римл.анин. То нека је девнза и наше странке, нека је девиза свакога сриског натриоте, па ће Бог благословити. да се иснуни и овај златни и најмилијп сан српски. који снивамо о срнској државно.ј заједвици." Скуп је често прекидао говор свога председпика живнм одобравањем, а на свршетку одазвао се једнодушним. одушевл»епим узвицпма „живео 1 -. ^живео". „живео". Члан Управе н деловоћ г. Ј. Ђ. АвакумовиС,. чита. затим. извештај Управин о њезиној годишњој радњи по струпи књижевној и административној. који овако гласи: из в ж; ихх гг љ.. т Главном Скупу .дружине за потпомагање Српске КњижевностиНа осиову члана 24. иравила .дружине за потпонагање < рпгке Књнжевнпсти^. Управа ииа част ово-голишњем Главном, редовном скупу поднети ељедећи ичвештај о евом досадањеи раду. Чим је Управа била почаствована избором ва прошло-годншњем Главном Скупу, она је одма предузела радњу у оном духу и правцу. који јој је прописан правилима речене дружине. Пре евега Управа је сходно члаву 22. речевих правила поделила ее ва два одсека: књнжевни и админиетратнвни. Ово је она учннила колико по пропису друштвених правила. толико и у ннтересу бољег и тачнијег вршења послова. Тако подељени чланови књижевног одсека предузели су руковање са друштвеним листом -Српском Независношћу" ; а члановн административног одсека узели су у своје руке административни део друштвених послова.

У цељи бољег и озбиљнијег уређивања друштвеног органа „Српске Независности", чланови књижевног одсека примили су се дежурства тако , да је редовно по један члан књижевног одсека прегледао и контролисао шта ће ући у који број „Српске Неаависности а . А опет чланови административног одсека водили су тачну контролу над имовним друштвеним стањем, чинећн о томе како редовне, тако и ванредне прегледе. За ово годину дана. од како је Управа почела радити она је имала 45 својих редовних састанака. на којима је решавала разна друштвена питања. Кад је потреба била, Управа је, на основу чл. 21. друштвених правила. имала заједничке састанке са оснивачким одбором и решења новчане природе доносила у сагласију са тим оснивачким одбором, као што и нрописују друштвена нравила. То све показују протоколи седница. Било би сувишно да овде излажемо предмете појединих седница. кад се то може видити из дотичних протокола. Да ли је друштвени орган „Српска Независност" уређиван у оном духу и правцу. што су обележени у програму народно-либералне странке, остављамо оцени овога Скупа: а ми само напомињемо. да је овај наш лист, нашао лепог одзива не само код нашег народа. но и код свега словенскога света. Јер и поред забране, коју је Аустро-Угарска учинила за -Српску Независност" у тако пространом размеру, да не само што није пуштала ^Српску Независност- у своју царевнну, већ није давала да наш лист и само прође кроз њу за стране државе : као и поред свега тога што су неке полицијске власти сметале распростирању _Српске Независности" одвраћајући поједине општине у Србији да не примају тај* лист, или не шиљући га уредно уписаним општинама, — поред свега тога дакле, опет је -Српска Независност" била лист најраспрострањенији у Србији и највише тражен и цењен на страни. Она је просечно имала око 1.600 уписннка, а то је у српско) журналнстици сјајан успех. Међутим дружина, поред уређивања тога политичног листа, печатала је и неколико књига садржине сувремено-политичке. и у народу их растурала редовннм путем. Те књиге биле су : 1, „Влада од 19. Октобра* 2, ^Виделовачки Паметар". Новчана средства нису допуштала. да дружина. печатањем још внше књнга. јаче одговори своме задатку. На реду је даље да споменемо. како се Уирава, по члану трећем друштвених нравила. бринула да се и по др\тнм важнијим местима наше отачбине, оснују подружннс. И благодарећи усталости чланова народно либералне партије, основане су до еада на многнм местима подружине, као у: Врањи. Пнроту, Неготннн. Зајичару, Нншу. Лозници. Пожаревцу, Шапцу, Г. Милановцу, Чачку, Паланцн (Смедеревекој) Крагујевцу, Рачи (Крагујевачкој) и Брусу. које су одма стуниле по правилнма друштвеннм у везу са унравом у Београду и ову вазда одржавале потпомажући Управу у вршењу друштвених задатака и прикупљајући претплату на ^Српску Независност и као и уплату на акције друштвене. Управа само са захвалношћу може напоменути жнву и корисну потпору, коју су јој чиниле све подружине у вршењу друштвеног задатка. Управа је у течају ове године размншљала и о томе, да набавн друштвену штампару, као што је била изјављена жеља на прошлогодишњем главном скупу. Но новчана ередства. са којима је Управа по правилима ове дружине располагала, нису јој дозвољавала да то учини без нове уилате акцнја: ауправа. штедећи акционаре, до сад није налазила за подесно да распише и другу унлату акција. Поеле овога. управа Г>н могла прећи на други део овог пзвештаја . на новчано друштвено стање. Али пре него што би то учинила, Управа сматра за своју при-