Srpska nezavisnost

ЕРОЈ 152.

НЕДЕЉА, 31 ОНТОБРА 1882 ГОД.

ГРДИНА Г

ОРГАН НАРОДНО-Ј1ИБЕРАЛНЕ СТРАНКЕ.

2Е2Е 31 СРЕ2. Т 7: *а го ЈННУ 24 ДНН., НА ПО ГОДННЕ 12 ДНН., НА ЧХТВРТ год. 6 днн. 31 ССТИ2 ЗЕаљг Е1 ЕИ212С2С:: П:27СТ:К7оа годнну 30 «РАНАаА, на по годнне 15 «р. на ЧЕТВРТ год. 8 ®р. 31 17СТР2-7Г1РС27: *а годнну 16 «ор. У ванк., на по год. 8 ♦. на чктврт год. 4 •. 51 С38 ССТ122 -Р212Е : НА ГОДМНУ 36 •РАН., на по године 18 *Р., на ЧЕТВРТ ГОД. 10 «Р.

ИЗ/1АЗИ У БЕОГРАДУ ПОГНИНО!, ЧЕТВРТА01, и НЕДЕШ УРЕДННШТВО К АДМПНИСТРАППЈА У КУТ.И Г. Тоив ДНДРЕЈКВН-КА вВИЈИ-КЕВ ВЕНАЦ.

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ: ПРВН ПУТ 12 ДИН. ПАРА ОД РЕДА, А НОСЈЕ СВАКН ПУТ 6 ИУ. ЗА ПР1ШОа1АНО 50 ПАРА ДИН. ОД РЕДА. Рунописи шалу св уредмиштву, а претплата адтинистрација „СРПСН2 223132СНССТ 2". РУКОПИОИ НЕ ВРАЂАЈУ СЕ. НЕПЛАЂЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈЗ - <7Е.

ВЕОГРАД 30. октобра. Један део наше јавне штампе показује у овом тренутку доста смутан и жалостан призор. Између органа радикалне и „виделовачке" странке отворно ее крвав бој; обадве стране извукле су на позицију топове од највећег калпбра. Ворба ова нвје за гледаоце нимало занимљива; њу мора еажаљеватн сваки патриота српскн. Но она нас опет неби могла изазвати да узмемо реч, кад не би и овамо у наш стан за лутао по какав крнви метак, којп ми морамо да вратпмо тамо од куда је и дошао. Ми се нећемо освртати па „загушљпви ваздух намесништва" који се прнвиђа борцу „виделовом" п собедиоиу у „битци на Дорћолу". Знали бисмо много што шта нричати из једног времена, кад се он у „вамесничком ваздуху" „савијао доцрне земље", кад је метнуо црвену качкету н ишао да секретарпше полицији намесничкој; могли бпсмо упоредити намеснички ваздух са оним ваздухом. у коме је могао да избије на површину политнчну впделов писац, кога нпко не сматра за озбиљна, којн свуда изазива у озбиљнпм круговима само подсмех и презирање; са ваздухом, у коме је могао не само да никне но н да се залива „Радник " Митка Ценића без бриге за будућност само ако може да послужи садашњост, ра тројавајући странке. На све то ми се нећемо освртати, алн ћемо се зауставити код оних виделових речи, где оно тврди, да је уверено г да ни један интелигентли Србин пије могао бити умешан у тополеку побуну". Да, ни један од оних Ј.интелигентних -1 Срба, на које оно нпшани, није се ни нашао на Становљанском пољу онда. кад су куршуми звнждали. и кад је покорност народној застаки отказана: али је онда на томе пољу никло семе, које су ти „интелигептпи" Срби раније посејали. Ми жалпмо што влада од 1877. године није предала јавности акта тополске побуне. По свој прилици она је желела да избегне дискредитовање земље на страни и деморалишући утицај, који би акта тог саблажњивог цроцеса произвела у земљи да су публикована била. Влада је радпад у ннтересу земље и у интересу морала, као што се ради и у најобразовавпјим земљама кад се имају да претресају и суде злочини саблажњиве природе. И данас. кад би се та акта предала јавности, (а то бисмо ми заиста желелп), видело би се довољно и јасно,

ко је носејао оно семе, које је ннкло на Становљанском пољу и у Тополи; видело би се, колико то стоји да ни јелан „пнтелигентан" Србин нпје тамо могао бнти умешан. Онда би се могло оценити колнко је било мудро н политичпо што је влада од 19. октобра 1880 год. -— од номиловања оних бунтовника правпла полнтичнн капитал. Ми смо за цело далеко од тога да замерамо делима милоети н праштања. Алп све има своје време. Делима владалачке прерогативе треба одржатн и карактер владалачке нннцпјативе, а не првих дана какве нове вл адавине предузпматн нешто. што бн елементи нереда могли долазпти у искушење да тумаче у своју корист: да сами себе варају, да је довољна само промена владе, па да се они опросте оне казне, коју за своје велнке злочине издржавају. Но нека би то бар била лекција свима странкама за будућност да у своје партијске рачуне не увлаче дела опасна по мнр и нравплнп развитак земаљски. т Пошто данас није ннко други у питању, но муж оне опаке жене, која је 11. овог месеца подигла своју пакосну руку на мнр и срећу Србије, то ћемо се мн мало зауставпти овде, да у кратким цртама покажемо какав је био овај „ннтелигептнн" злпковац. 1864 године впдимо Јеврема Марковића. где се у редовима пољских устанпкл бори нротнву православне Руспје, вековне нрпјатељице и заштитннце српске; он се тамо бори не за какве ндејале. но да своје учешће у борбн заврпш тиме , што је касу војничку дочепао и са њом са уетаничког земљпшта побегао. У Србпји се о томе хајдучком делу ннје ништа знало, па се није ни чудити, што је, но повратку своме , могао бити примљен у српску војену службу. Ту је он одмах ноказао своју дивљу и сурову нарав злостављајући 1867 године војнике добровољачке легије, а кад је еа тога ноложаја отеран, он се бацио у свакојаке завереничке покушаје. Лакомост за новцем била му је главна побуда у свнма покушајпма. Он тражи новаца од претендента; он саставља план како да узме власт у своје руке. „Треба, вели, прнмнти рат колико да се унутрашња борба пренесе иа војено поље, а кад ту узмемо власт у своје руке, онда ћемо видети требали ратовати или не". За тим црта део поступ?ч, који се извршпо па Станов.љанском пољу и

у Тополи. Но то није све. Јеврем ј се заверава да ће свуда па и у .. саглој црквп- извршити оно, што | је његова опака жена покушала да изврши 11. октобра — где? у цркви! Ето ко је посејао семе Тополско, ко је задахнуо паклену мпсао од 11. , октобра! Какву је, н је лп какву политичку веру нсповедао Јеврем, то мн не бисмо знали казатп, али знамо да је последњпх годпна пред своју смрт имао свој ирстусвима мутњама н заверама. Био је рђав и покварен човек; био је грабљива животиња. Кад је у другом рату ушао у Белу Паланку, одмах је 'обележио неке ! воденице, које н зимн мељу, као | своје, и то. говорио је, _по ираву заватиш ". Дошав у Пирот, он је сво; јом руком убијао војнике, који су се усудплп да узму по који дроњак, | те да се од тадашњег жестоког мраза заклоне, а сам је неколико кола пљачке натоварио н својој жени у Јагодину нспратно. II данас се могу наћи у архиви суда јагодннског писма, која он пише својој сатанској жепи и јавља јој, шта је упљачкао, додајући изриком : „ми с.чо своју буЈуКност осипЈрали"-. II кад та жена прпма та писма без сваке замерке и прнхвата пљачку, може лн се мисли ти, да је она била само једна успјана глава, а не грабљнва звер, на коју је муж пренео своју дивљу н неваљалу прнроду? Но најгрознпје дело. које је Јеврем за време другог рата извршио, бпло је оно мучење, коме је он иодвргао неке богате Јевреје нпшке. Незадовољан што нпје код њих нашао онолико блага, колико му је његов шаптач нншки црпшаптавао, он је ове Јевреје у нодрум затварао н церићпма тукао. Десет глава да је овај зликовац имао, он би их до сада свпх десет изгубио. И то бп му се још и на бојноме пољу било догодило, да га међутим побуњеници тополски нпсу цроказали и за собом повукли. То је слпка само једног од оннх „интелигентних" Срба, о којима „Видело" говори. Знали бисмо ми но штогод и о другима испричати, кад не бисмо мислили, да је и ово довољно, те да сваки може увидети како је побуна Тополска много озбиљнија била ио што су је неки у своме заносу представљалн. Доста је што се две године тим грешним путем ишло. Мир и срећа земље забрањују, да се тако велики гпеси смсју узпмати у одбрану као оружје партпјске борбе. Будпмо бар од сада смотреннји, а поље је широко, на

коме се можемо утркпвати да својој земљи корпсни будемо.

Маџарска штампа о министар СЕОЈ кризи у СрбијиМацарски лист г Вис1арезН Шг1ар-. доноси један врло занимљив уводни чланак. То је онај лист што се у новије доба тако живо заузима за присвојеље, анексију Босне н Херцеговине АустроУгарској, онај исти што је зимус послао једног свог уредника у Београд ради цроучавања прилика у Србији, те се овај разговарао са нрвацима политичких странака наших. особито са гг. Ристићем и Пироћанцем и о тим разговорима послао своме листу опширан извештај, који је у оно време обратио на се пажњу јевропске штамие. Овај чланак је написан на први глас о министарској кризи у Србнји и гласи у главноме овако : „Док је београдско заступство наше монархије могло држати Пироћанца. до~ле је он управљао малом суседном земљом : ал чим је огорчење, незадовољство и одушевљење за велику иолитичку мисао до тог степена дошло, да су ти чиниоци кадрн да изравнају па да и упиште спољни уплив, влада Пироћанчева и Гарашанннова мора престати живсти, те по законима политичкогразвитка, опет мора Ристић изаћн на врх, јер он преставља аолитичку мисао у Србији, шта више, у том врло даровитом и одлично образованом државнику оличене су жеље (аспирације) српског народа. „ Јер будимо праведни. Србија је наша аротивница и аротивник нам је сваки, који би, ослањајуКи се на Русију и ириклањајуби се садашњим словенским иолитичким идејама, хтео Србнју учинити великом и јаком. Ми желимо — сасвим искрено да Срби буду сретни, задовољни, богати и образовани, ал' било би политичко притворство (хипокритизам) кад би казали да би волели Србију видети велику и јаку. Истина је то, да нама треба Србија слаба, ал' образована, — а тај програм даје нам Пироћанац. Зато је он нама добар ; зато смо ми вазда казивали: треба иодржавати Пиро^анхца докле се год може. Пнроћанац се већ био упутио да створи у земл>и јевропско стање и да уведе јевропске установе. Трудио се да реФормише управу, судове, просвету, биб је хтео да уредн земаљске Финанснје и да постави основе привредног развитка, вредан али мали човек, без великих мисли. Добар чиновник. ал' никакав државник. „У јевропској штампи, особито у оним листовима, што примају свој правац од нашег спољног министарства, уобичајило се говорити о Србији и о Србима са ванредним презрењем и омаловажењем. Ал' то је велика обмана: јер у Србији има велика политичка мисао : уједињење јуокпах Словена, и у њој се слажу све политичке тежњс; а таки народ презирати, који је кадар таку мисао разумети и за њу се одушевитн, то је највећа будалаштина, која ће се јамачно жестоко осветити. Сва умовања, све тежње српских политичара стичу се, као у огњи-