Srpska nezavisnost

Пред сваком групом поспо се венгш, који је група спремнла; а уз сваку груиу ученика по 4 наставнпка. За свештенством долазе мртвачка кола, поред којих иду с једне и с друге страпе носиоцн све!»а (шест чланова учсног друштва и шест проФесора велнке школе). За колпма ишлаје родбина, а за њом изасланини са стране, проФесори велике шкохе, члапови ученог дру ш т ва , лекарско друштво, новинари, председник и одборници београдске оиштине, лица која субила одређена да иокојника нз нркве до кола, н од кола до гроба носе, нроФесорн средњих школа и остали пратиоци. Нрсд великом школом држао је беееду једап члан ученог друштва, а за тим је сировод истнм редом преко теразнја и поред двора крал,евог дошао на гробље. На гробу је у име ученика велике шкоЈе изговорио кратку језгровнту беседу један великошколац, а ева певачка двуштва отиеваше носледње „Вјечнаја иамјат. и Њепо Велпчанство Краљица поЈожила је на сандук два венца, једаи од свежег цве1»а а другн са тракама и пагписом „своме учитељу Краљица Наталија". Тај венац је за све време спровода био на сандуку. Осим тога беху ваљда више од 50 венаца од разних друштава одавде и са стране и од многих цојединих пријатеља и ноштоваоца ДаничиКсвих. Нека је мир пепелу бесмртном Хури Даничићу и нека му је лака сриска земља. ДОПИСИ Петроград 2. Новембра. И ако изгледз сада ио Бвропи доста мирно, оиет из иод те мирае површине као под пеиелом тињају оне стихије. које ће скорим да букну у плам и пожар и да захвате може бити цео Исток на и Запад европски. Највише су се они узврпољилн, са којима Словенство има да се рачуна. Њихове би новине силом хтеле живу жеравицу да покрију пепелом мира. Али хартија остаје хартија, а оао што је на њој написаио само су пусте жеље оних који од пламена, од ватре страхују за своју кожу. Немачка и Аустро-Маџарска хгели би да умире Русију, или боље они се боје рата са Русијом, на би хтели свакога да увере, да је Русија најмирољубивија, и да она толико посла има у својој унутрашњости, да јој скоро неће пасти на памет Најлепше, узвишепо место заузима ова велика грађевина, град, којн је без сумње изменио доста заиоведника, царева. народа и госнодара, док није дошао онет у својпну свом природном власнику — краљевини Орбији. По мњењу војиика и по искуству од 1877. године — нишкн град није за данашњс оружје. Он је Нишу само сметња у миру а опасан у рату. Обрана Ниша јесу брег Виник и Горица. То су пишки градови. То знамо и мн, кад смо Ниш освајали, да кад је иала Горица — иао је и Ниш јер са Гсрице може камењем у Ниш да се гађа ! Овај град ваља дакле срушити ! Ка<> зидарско дело нишки је град лепа творсвина правнлна тврђава, са лепнм планом зидан. Сав је од тссана камена. Унутра је раван и нростран. Млоге су грађевине у њему опале и орушснс. Сад је тамо канцеларпја команданта града, а мислим и казнени завод. Главна задаћа града јеств сад : што је он муннциона остава и арсенал за оружије, које се или од Турака затекло или су га Срби донелн. Но ако је у граду барут — то не сме да буде јер је близу вароши. А на Винику је и онако поднгнута нова барутана. А ако је град само шупа за смештај разпог оружија, топова и пушака, онда га опет ваља порушити,

да ратује. Алн дубљи поглед лако продире кроз те завесе од хартије, те види да Је све оно жаж што се но новинама нснриЈатељским нише о Руеијн. Унутрашње стање у РусиЈИ није ни издалека такиво, како га неки нрсдстављаЈу, и с те сгране РусиЈи су нотиуао руке одрешене. Шго се тнче сиољњег задатка Руснје, то је више но сшурно, да ћс га она иод садашњим царем ИЈВршити достојно и славно. Народ руски скроз Је нроникнут својом исгориЈском задаћом. У колеои наЈсиромашниЈег руског сељака, као и у дворовима наЈвећег руског великаша моли се кренко Богу, да поживи цара -госиодара, да му да моћ и снагу да срећно изврши народни задатак. ЈедноД) шност руског народа не може се мерти и сравњнвати ни са једним народом заиада. То је остварен и ованлоћеи и/ејал, за којим тек занад може тежити и ништа више. Неиријатељи Русије и Словенства знају врло добро шта значи војна са Русијом, и за то и трубе да Русија неће ннти може ратовати. Отуда и онај цанички страх у стан ; наших ненријатеља приликом путовања Игњатијева но Езрони. Колико је труо тај човек, што се зове запад види се отуда, што га и кораци Игњатијева могу из основе нотрести и испунути свога страхом и трепетом, Игњатијев за цело није нутовао без цељи, његов је иут увек имао значајне носљедице, па ће то тако и сада бити. Носле путовања Игњатајева путује Гире, али сваки зна да његов пут нема никаквога политичког значвја. Његов је нут сасвнм нриватне, породичне нрироде. Али стари страшљивац занад, хоће себе да утеши тиме, што придаје томе путовању полптички значај, а поглавито што себи уображава, да Гирс путује за то, да паралише рад Игњатијева, да посие хладном водом мира оно што је Игњатијев потиирио, и што некако мирише на барут, од кога се највише потресају изнурели живци наших ненријатеља; у Бечу и Пешти најрадије би хтели да овакови значај даду Гирсовом путовању. Но и тај ће им рачун бити погрешан. Ако заиста има Гирс да врши и неки политички носао, у своме приватном путовању, то ће бити и тај посао сасвим нротизан ономе што неки желе. Гирс ће само оно потврдитн и запечатити што је Игњатијев радио. Он ће у Берлнну тражити одсудно, да Аустрија напусти Босну и Херцеговину, а ако то неће мирним нутем, онда ће је Русија присилнти. Не усхте ли Немачка посредовати у том погледу, онда и њој иредстоји рат са Русијом, која неће бити сама ратујући протнву Немачке. На сваки начин да ће у Берлину добро размислити пре, но што се одлуче да ратују са Русијом. Елем свакојако ради се о кожи АустроМаџарске. — јер што ће држази тако скупоцена (и ако од старнх заостала) шупа, кад је вароши и околини већа корист, ако тога града нсма а од његова матерпјача даје се сзашта озидати. Дакле свакоЈ'ако га ваља, и то што скорије норушити и школе и надлежателства зидати. Но како да се разори један читав град ?! Ово нитање ноетављају људн у Нишу у разговору и пекн га решаваЈ *у номоћу — 100 хиљада дуката, које би. веле, ваљало утрошити. док се град разори!! Наравно. кад би га на наднице рушили. И ова околност дубоко заиста засеца у иитање о рушењу града нишког. Но кад се узме у обзир да су сви бедеми нншког града зидати врло лепим, правнлним н добрим тесаним каменом (а не цнгломј. Кад се узме у обзир да се зид од тесана камена лакше руши но пеправнлно здепане и абоносане зиднне од цигље; Кад се узме у обзир да је у Нишу велика иотреба за зидни материјал, поглавито камен ; Кад се ногледа на напредак Ннша и кад се води брига о његовој будућности, онда што небп једна штета била иромењена за иеколико иолза?....

Тако од прилике треба тумачити путовање и Игњатијева и Гирса. Сва дакле жеља наших непријатеља а поглавито Аустро-Маџарске остаје само гола жсља и ништа више. Они који имају са Русијом заједничке интересе и судбу, ио|ме добро Русију, и виде њсне чисте и јасне смерове, они виде да она ради у корист њихову, и за то њих нико не може отргнути од Русије. Они мали изнимци. кој^ нредстављају тавне пеге на животу наших нриродних пријатеља ■ сродника, и ако су у служби наших непријатеља, не могу зауетавити и скренути народну струју па неириродну страну. Струја је та тако јака и силна, да ће она све нрогутати и ноломити, што њу снречава. А кад ]е Русија са те стране сигурна, онда се она смело може латиги у сваком тренутку остварења свога историјског задатка. Ио још једно на завршетку. И ви сте сигурно тамо у Србији читали но шванским новинама, како су Арбанаси нодн^ли нску м<»лбу аустријском ћесару, у којој као бајаги моле да их он заузме, Треба знати да је та молба иросто масло неких римских поиова и.ј тих предела, и да Арбанаси о тој вајној „молби" 1 не знају ништа. На тој „молби" потписали су неки, којих међу живима нема. Дакле све сама измишљена имена. Нански фратрови и д |)уги агенти, који излећу као скакавци из ауетријских консулата, агнтирају непрестано, и труде се да и Арбанасе улове у своје вигове. Али ови и ако су прости, опет неће лако да се дају уловити, јер знају шта их чека у аустријским канџама. Чују и они и знају шта раде Швабе по Босни и Херцеговини. Другим средиштима теже Арбанаси а не лукавој крврпији Аустрији. Али треба само ридити, јер враг не снава. Што се Русије тиче, то овакови подли покушаји и агитације, МЈгу је што нре покрснути на рад. да се већ једном сврше рачуни са ненријатељима. Б. Т. Смедерево, на Св. Аранћела 1882 год. Одбор „напредне" странке у Смедедереву показао јеу152 броју л Вндела" да и њега ресе она иста евојства, која у опште и остале п Наиредњаке ц красе. Тај одбор да би представио како је г Напредна и странка овде сила, — послужио се неистином, јер готово сва садржина што п Видело ц у поменутом броју из Смедерева као „телеграм а саопштава, — нсистинита је. Да неби дакле читаоци тога „телеграма~ остали иеобавештени, ја. и ако ми сада, није до тога — изазван сам од стране тог „напредног" одбора да изнесем нраво стању, те да се види какоје овде у опште прнпрема за нзбор кметова текла: Иред избор на неколико дана одбор ..начредне" странке са:тао је збор у цељн канди»арања кметова, п овај је Други опет поштују пишки град као старину, која је, веле стаЈ *ала толико стотнна година, на нека стоји а сад, још неку годину. Ниш се иак има куда шнрити. — По свој прилици рушење града Нпша није баш тако дневна државна потреба и с тога нек му је проста јоп! нека година". Но, при говору о рушењу градова, није с згорег помепути, да има градова у Србијп, које одиста ваља разорити. Такав је град београдски. Може се са историјског, са војнкчког и каквога хоћете гледишта говорити доста о овом граду, али са стране могућности наоружања, са сгране обранбене, са стране корисности по варош Београд, може бити само једно и неподељсно мњење да град београдски ваља разорити. Ис тој судби ваља предати и шабачки и смедеревскп. Хтети наоружати београдски град, топовнма новнм и који далгко носе, стало би впше но измена свију тонова нашс целокуппе војске : а то је знате тешко и јесте бацање аоваца у ендеке за које још не зпамо да ли ћемо их моћи тиме заклонити па да за бедеме његове затворимо трећину све наше војске. Београд, варош Београд , као будућа велнка варош, као средиште орнјенталне трговине, као Краљевска ирестоница, као стовариште домаћег бога-

био са 19 лица заступљен. Онај је збор себи за глав. кмета кандидирао г. Гаврила С. Чупића. Неки веле , да је Чупић том приликом изјавиода се кандидаци,е не прима, а други напротив проносе да се је најзад примио под условом, да сл^жи општину само 2—3 месеца (IV); но било како му драго, — довољно да је овога збора кндидат Чупић. Радикална страска јнвила се такође, али тако, да ће она приликом очих избора бити неутрална и п<>звала је своје чланове да ое од гласања уздрже. Радикали су овим св<»јим ноступком овеселили „напредњаке - ' јер ови грешници непресгано сањаху о неком савезу Либерала и Радикала?! Но на жалост њихову ово их је расноложење мало нослужило, јер изненадни позиви за јаван збор од стране „неколико грађана 1 * довели су их до правог чуда, тим више што се са својим Чуиићем одвсћ слаби осећаху. Све је ово нагнало „Напредњаке" да сазову други „ .артајски" збор. На овом другом збору предеедник одбора њиховпг јавља својим члановнма, како је Чупић иисмено изјавио да се киндидације не прима и како ваља друго лице на његово место кандидирати. За овим је после мале почивке исти председник кандидирао је за кметове извесне грађане. Ова кандидација произвела је на збору тишину, но ову је пореметило једно лице проговоривши: г ћутање је знак одобравања.. .. — и тако се „закључи и овај други „Напредњачки" збор. Иосле вога идућег дана у вече бејаше и онај други збор кога „неколико грађана" позиваху. Рад овога збора обављен је на други начин, јер је на предлог неких грађана састављен одбор из пет лица за кандидирање кметова; и тако радећи овај одбор пстакнуо је и мене за кметовског канлидатп. Чич је « дбор саопштио збору кандидацију, ја сам оног истог тренутка, пре свак<»г глаеања тражио и добио реч, — коју сте и ви господо „напредњаци" чули јер је и вас на збору било. Али као што видим да се у извесним приликама престављате глувима, то чујте шта оам јавно на збоРУ говорио свима: „ Госаодо нарушено адравље, а и иначе околносги ми не дозвољивају ди се кандидацнје кметства аримити. могу. зато дакле ја вас молим да изволите друго лице за кмета кандидирати. Мгђутиж не заборавите и то, да сам ја три године узастоаце био кмет, аа да ми усљед тога и сам закон дпје араво избора се одрвКи. Ја се дчкле кандидације никако-иеиримам?. Ето тако је то све било, а еад је"тгрзх_ ме да закључимо рачуне: Ви велите да сте „удружену војску либерала и радикала и социјалаца"(?) при избору кметова потукли. Ви господо кад ово говорите, ви себе обмањујете а читаоце _Впдела" неистином частите; у хатар истине ја ево јавно тврдим да није ни један либералац подписан у реду оних _неколико грађана и који су јаван збор сазивали; Даље, ја јавно тврдим, да н Iје било здружења либерала са ма којом политичком странком, најзад ја јавно тврдим, да су либерали приликом ових избора били неутрални. За доказ мог тврђења, ја се позпвам на моју изјаву коју сте ви на збору добро чули а и сад сам вам дао при.тике да је прочитате. Даље за доказ истинс

ства, пронзвода и капнтала — ваља да буде слободна, т. ј. отворена варош без града и без опасности, које произилазе од тако опаког суседства као што су градови у близини вароши. које у време војне н опеаде страдаЈ "у и бивају порушене. Наши су градови наша брда и наше планине. Данас се грздови дижу за ноћ од земље. где требају и кад требају. Живот у Нишу Путник кад у ову варош дође мора, разуме се у — гостионицу. За сад има у Нишу ових „хотела" ?амо два : г Европа к и „Берлин" пли Г ј гостноничарима „Луј" и Утвић" пли се зову јогп по својим газдама .,Терзнбашићева и п п Турчинова".... У - вим гостионнцама има све што гостионнце треба да нмају, али за добре наре. У" „Европи- је све елегантније, новије, модерниЈ *е. А и код „Берлина" није хрђаво. У „Европи" за свогата има и боље место, бољи илац и у локалу самом бољи простор. У те две гостионнце, све што у Ниш дође мора свратити и оставнти који — — дукат! Ти људи заиста теку паре ! |,наставшК» ,сс).