Srpska nezavisnost

БРО! 172.

ЧЕ1ВРТАИ. 23. ДЕМЕМБРА 1882. ГОД.

ГСДИМА II.

ОРГАН НАРСЦНО-ЛИБЕРАЛНЕ СТРАНКЕ.

ЗЕдд 5Л С?а2Г71 ГОХП7 24 Д*Н., КА по годанх 12 ДДН.. НА ЧВТВРТ ГОД. 6 хжв 51 ?ст122 згите е1 е1.гк12д:2 псдтстсхт. ГОДЖНТ 30 »РАЛАКА. НА по годннн 16 #р. НН ЧНГВРТ год. 8 *р. и 17стрс-7г1рсх7 ГОДННТ 16 »ОР. Т 1АНК . НА по ГОД. 8 •. НА НЖТВГГ ГОД. 4 •. 31 сзв сст125 1Г31ВЕ , ГОДНН7 36 *Г11. НА ПО ГОДННН 18 НР., НА ННТНГГ ГОД. 10 •?.

ИЗЛАЗИУ БЕОГРАДУ ШРКШ1, НЕ1РШ1, II КЕДЕЛзОI ЋХЛ. ТА-ВЛЧГУ адннпгтво ■ адннм ■сттонЈ а у тн г. Костж Цг «огорца ГОСПОХНА УЛНЦА ВР. 7.

ЗА 0Г4АСЕ РАЧУНА СЕ: ОРВИ ПТТ 12 ДКН. ПАРА ОД Р8ДА, А ПОСАН СНАКН ПУТ б ПР. ЗА ПРИПООДАЛО 60 ПАРА ДИН од РКДА. Румолиси шалу се уредништву, а претплата адтиниспрацијш псрссхз 223182сезстг 4 РТКОПИСИ НН ВРАЋАЈЈ СХ. НЖПДАЋКаА ПИСМА НН ПРИМАДТ ОХ

С1

БЕОГРАД, 22. декеибра.

У престолвој беседи не спомиње се нншта о прквенон нитању, н по -гоме могло бн се држатп да се оно неће нн нзноситн на претресу „скупштини". Алн нма иојава које дају основа вероватн да ће се оно ипак ■знети пред „скупштнну. Чули су се гласовн н у „скупштини" који су тражилн да се то ннтање изнесе на претрес н реши. наравно у духу познатог предлога Новаковнћевог, о нрквевнм властима православпе вере. Па н сем скупштннске зграде бнло је говора о томе питању и у такозваном клубу ,напредне странке - . По парламентарном обичају сматра се престолна беседа као програм владпн. који обележава шта све она хоће пред скупштину на претрес да нзнесе. И кад бн „виделовпн и били л>уди којн се држе уставности, онда бн се могло држати да се и прквено питање неће у овој сеснјн г скупштннској" нзноснти на претрес. Но .внделовпн' - су већ у више прилнка показалн да слабо воде рачуна од чисте уставностн. па према томе може се лако вероватн да ће они онако из небуха нзнетн и црквено пигањр на претрес. Ми не знамо шта су „виделов ци" закључнлн у том погледу али по гласовнма које њнзове прнсталице, и то оне које су посвећене н у најскривеније тајне „внделовачке", проносе, внди се јасно, да су „виделовцн" намерни да реше црквено питање, и то у духу познатог Новаковићевог предлога. Ми смо у нашем листу у своје време дово.ђно критиковали тај Новаковнћев предлог, и казали смо да је он противан дузу н склопу паше православне цркве, и да се са њиме нде па то, да се цркви нашој одузме сав њен морални утицај. кога је она сретно вршнла вековима, те очувала српскн народ кроз све ♦азе његовог живота, па хоће да се створи од цркве нека државна установа, ва коју нису нн протеставске цркве налик. Но сем нас. све су пт. о православне цркве изрекле осуду томе закону. и све оне су потврдиле наше тврђење. Алп „впделовачка" се влада не обзире ни лево нн десно, но тера своје, па куд пукло да пукло. Она неће да водп рачуна о исторнјп иародпој, ова неће да се обшре па интересе народне, већ хоће свуда да протурп своју во.ву.

„Внделовци и на сва уста тр'бе како опн марл.во чувају држаму мисао. а овамо сваки њнхов рад сведочн противв. Добро схва^еаа државна мисао Зрбије. налаж 1 да се нравославл,е I срнска цркв чувају у својој чнтоти. јер саотако може она бин оно што е вековима бнла. јав нотнора рнске државне мнслн, право ненсрпл.ив извор. који ће б1аготворпо алеватн корен државр српске мс .1И. Но нама се чши да „видЈовццсве наопачке схићају, натако и државпу српску мисао. Он илн је не умеју илн је 1еће да схаге. На зато н сав њихо; рад Ш1еан је по српску дажавну мисао и »зно потпуно остварење. Појам српске хржавне асл* обухвата све внше интере- народа српсЈ :ог на н цр:ву п в<\ ираћедова.у. н онај којм хоћд* искре но служи српској држзЈој мнслн. вишим народним вптерсма, тај ни када неби доносио она<вн предлог закопскн и уређењу н:ве какови је донео Новаковић. 1 *н ^виделовачке" владе. Тим пр .логом :;ад п ако се остварн. понниава се један I од впшнх интереса нгоднпх. поннштава се један од палавннјих моралвнх услова држав >г онстанка и напредовања. У старој српској ржавн водила се о овом моралном слову пајвећа брнга, он се пегоо и чувао, па за то је и био од бготворног утицаја пп стару срп државу.. Т=>кова се брига вод^ и у новој српској држави осо(го нод мудром управом Обренов л Али од како „ниделовцн- доћсв па владу. они ударише друтим 'тем. путем опаеним и штетнкм. *и по своме кривом схваћању дгавне српске мнј сли држе, да је »ј морални услов | кога сачињава 1'ва н вера наша непотребап. па зо хоће да га наралишу п* и саии уннште. Велика је не ^ћа кад дођу на [ управу државнууД 0 , К0 ј и Д а иесто моралне (* г в- која долази из историје ииз д« » карактера народног, поставсвоју вол>у и свој ћеФ, да они по^ћу сав државнп и друнггвени ор^изам. У таковом I случају губи дгава сву своју моћ ! и снагу, и њевДР жаваа мисао своI дн се на голс празно нме. А држава којој осД® ва свака морална снага, мора г> н путем назадка и протастп. И лнке државе кад изгубе коралп >нагу пропадају а пре I а после, а ме државе-^ад немају

те снаге њихова Је пропаст сигуроа. Историја је кроз све векове п времеиа дала о овоме јасна доказа. Непобитна је истина. да моралну снагу народну еачињавају његови обичаји и вера. Стари Јелинн докле су се држали својих обичаја н вере дотле су в папредовали и билн су славни у сваком погледу. А кад су охладнели нрема извору своје моралпе снаге. они су пропали. II српски народ очувао се до данас једино за то, што је пазио и .вубио најјачи извор своје моралне спаге. своју православну веру, која но своме склопу елужи као најмоћнија потпора народности. И зар сада када ослобоћена и незавнена Србија треба да врши одрешенпх руку свој културнп н исторнјскп »адатак. није потребна народу српском морална снага. није му иотребна вера православна. која је иајјачн извор те снаге. Ко год добро схваћа српску државну мисао. ко год зна шта је културан н неториЈ'ски иозив и задатак Србије, тај зна да ее мора чуватн вера н црква наша као главна морална чињеннца. II ко озби.вно води брнгу о вишим народним интереснма који сачнњавају суштину српске државне мисли. тај неће насртати па цркву и веру. но ће гледатн да нх чува н пазн. Алн да ли су .виделов-л" они. који могу н хоћеју да схвате онако српеку државну мнеао и внше ин тересе народа нашег . како треба? Досадашњн њнхов рад даје нам на ово пптање сасвим непово.Ђан одгово' \ позвати предлог Новаковић^п урећењу црквених влаети. јаено сведочи и доказује. да „виделовцн" неће да штеде и најјачи моралнн извор народне снаге. цркву и веру нашу. Они су наумили да и тај извор зароне . те да од цркве наше начнне неки механпзам . који ће елужнти во.ви и ћефу њиховом, а не узвишеној моралној цел,и. И сувише су нознати н спол,ни и уиутрашњи узроцн због којнх је са свога места уклоњен поглавица српске цркве г. митрополнт Мнхаило. Иетн узроци доказуз'у како „внделовцп" схваћају, н како служе српској државној миели и вишим ннтереснма народним. Хаос, штетан н убнтачан хаос који се створио после збачења митрополнта српеког г. Михаила _внделовцн" неће да поправе. но хоће да га о свешгају и за то се и журе да узаконе свој тредзлог о црквепим властима. И ако је вероватн гласовпма . које њпхове

присталице иротурују, таЈ' ће се предлог овнх дана у „ екупштинн' протурнтн. Ми дакле стојимо и опет пред извршењем Ј *едног чина „внделовачког" кој'и ће имати штетннх и опас| пих последица по народ наш. по државну српску мисао и по више интересе народа српског. Народ и свештенство наше показали су своје незадовохство и према незаконои збачењу митрополита ерпеког, тим више ће народ наш бити незадовоган са „внделовачким'' уређењем цркве своје, којим се хоће да прекнне традиционална веза народа са црквом и вером. и да јој се одузие божавскн карактер њен , којпм је еамо она могла битп живи нзвор моралне снаге вародне н служпти корисно државној ннспп н вишим интереснма народвпм. Да ли ће „впделовци" н у поеледњем часу цротр.гати очи и обазрети се на народ и његово раепо ложење, да ли ће се моћи узвисити у овој прнлпци на тачку са које ће моћн ехватитп српску државну мв сао и српске вародне интересе. и деио да видимо. Ако би суднлн по досадашњеи њиховои раду, ми бв иоглн пози тивпо тврдпти, да веће, но ће се и у овој прилнпи руководитн онии ис тим будама, коЈ 'е су пх покретале у евииа њпховии пословима до данас. Светнња народна, за коју су толика поколења крв проливала, тражи од „виделоваца" да се бар пред том светнњом зауставе, и да њу оставе на миру. Да лп ће „впделовци" иматп пијетета према тој светињи . најближи дани увериће нас. Но п ако „виделовци" буду се и у овој прплнци понашалн као до еад, те не буду штедпли н највећу народну светињу, онда ће павалити па своју слабачку грбнну још један тешки грех, који ће познвати све нараштаје на освету, праведну и заслужну освету. А шта то значи учиннти себе одговорвнм иред нсторијом. о томе нека „виделовци" у последњем чаеу добро размпсле.

ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД И „//ест. Лојј* Ј 'е дао своју реч о Преустројству српске војске. Ј ; 358 броју своме расправл,а он то питање са свога, аустро -угарског гледишта н долазн до резултата, да је Аустро-Угарској, у колико је њена задаћа да Србпју увуче у сФе-