Srpske ilustrovane novine : za zabavu, pouku, umetnost i književnost
24
ОРПСКЕ ИЛУСТРОВАНЕ НОВИНЕ. |
старији сведоци некадањега српскога умеотничкога живота. У јадранском приморју и у средини некадањега српскога царства, у срцу илирскога трокута, где је још пре. пет векова стајало огњиште живих спољних и унутарњих тежња Срба, леже не само клице него и највиши развитак српске архитектуре и сестринских јој уметности.
Грађевине у (Србији само су изданци те српске архитектуре. По величанетвености и боташтини далеко су истина заостале иза грађевинских споменика у Старој Србији, али позивљу се у свима својим потоњим преинакама на њих.
Но ма да су грађевине у Србији према онима у Старој Србији скромне и по етроју п по избору грађевинекога материјала, ипак су оне, које су уметничко-псториј ски испитане, равни им јасној, конструктивно-правилној ајр-
створови и по У] ИРЦИ
хитектонској мисли и по техничкој изради.
(а вештачке и техничке савршеноети њихове, даје се судити да су поникле из ваљане школе која се знала користити техничком тековином Грка и Римљана, и коју је, моћно унапредило и усавршило многовладарство пре Немање, подижући задужбине, дворове пи градове.
Отуда се даје протумачити и то да је Немања, прво сам и после помоћу евога сина, св. Саве, као што прича животописац му, онако лако по-
Те су грађевине делимице још добро сачуване. У њима се огледа онсвремена наша култура у опште, а нарочито наше неимарство са сво-
јом богаштином у архитектонским
градио силесију цркава, да би раз- = ним јересима замућену веру народа = свога повратио на пут православне – == цркве.
облицима.
Најстарији познати црквенски споменици у Орбији броје се у те трађевине. Међу њима стоји на првом месту лепа мраморна Студеница,
мој пријатељ у најлепше часове нашега живота | оно време, када сваке године — изузев год. 1876, када нас је рат спречио — са пртаћом даском, оловком и кичицом у руди етојимо пред древним зидинама снимајући ревносно Фреске и скулштуре, и жалимо увек што је дан тако кратак и што тако брзо пролећу она два месеца школскога одмора — јули и август који су одређени за овај наш посао.
Ми од дугих ових седам година — од год. 1871 до 1818 — могасмо управо само дванаест месеци да употребимо за овај наш, по српски народ пун части посао, који смо од свега срца заволели и свакад нестрпељиво очекивали. За дужи рад преко године недовољна су прво средства којима располаже српско у-
чено друштво; а друго по истеку школског 1 У
ПКИМ)
АНА | ИНИ | | И ЦЕ
скулитуре, мимо многих копија по Фрескама што приказују орнаменте, поједине Фигуреи
композиције, што је све на месту оловком, пеИСА АИ ОВ бојама изведено, ми у збирци налпој Имамо више од четрдесет грађевина ћу геометријском или перепективном цртежу израђеном, опет оловком, пером или воденим 60јама. Од свију ти грађевина снимљени су и тачно измерени основи, попречни и подужни пресеци и (ја нужни конструктивни детаљ: јер намера нам је, да нашим радом дамо не само
доста градива археологу и историку уметно-=
сти, но да дамо угледа стварајућем уметнику. Испитивање наше отпочесмо на грађевинама које су се својом архитектуром и својим Фрескама клониле паду. И десило се је збиља да су неке пропале или јаче оштећене, пошто емо их снимили. Даље смо потражили оне споменике које предање и листине броје у најстарије. Године 1875 нађосмо у овчарокабларским манастирима кључ за многу загонетку на пређе виђеним црквама; а експедиција од године 1817. коју смо извели у околини манастира Студенице, изненадила нас је новим
и мотива и самоме
гробних цркава.
Ресултат је нашег дојакошњег труда што смо дубље загледали у развитак српске црквене грађевинске уметности. Такве је пак природе да у нами буди нестрплење и жељу за новим открићима како би што пре решили много уметничко-историјско питање, што смо га сами себи залали.
Пошто су два месеца преко године врло кратка за снимање, а прк-
"_вених је старина пуно, то смо до сад једва десети део кнежевине Србије пспитали.
Изузев појединих тачака у средњој Србији, походили смо јој највише југозападни крај, где смо се надали да ћемо наћи, као што смо и нашли, суразмерно најстаријих споменика.
Остали су још подрински, сав-
понос Срба у кнежевини. Њу у по-
ски и дунавски предели Србије као
тоњим столећима није ни једна црква у Србији надмашила. У Старој Србији друге су јој по лепоти само неке грађевине (Боринце, Соколица, Орлат на Косову), а надмашује је лепотом пи дивотом само црква: Високи Дечани (из ХТУ. столећа.)
|| |
„=== И
Т. Ф. Каницу припада уз највеће признање заслуга, да је први упознао образовани свет са споменицима ерпске уметности. | У овим редовима ради смо да у крупнијим потезима дамо нешто нових података за боље познање српског уметничког рада. Ради смо даље, да ови редови уз приказу неких досад непознатих и у најнужнијим цртама обележених права, буду претеча великом једном историјско-уметничком делу о српској архитектури, скулптури и сликарству, које писац са својим пријатељем г. Дратишом Милутиновићем архитектом и инџињером спрема да обнародује. Обојици је одлуком ученога друштва која је сваке хвале вредна, године 1871. поверена лепа задаћа, да истргну од заборава црквенске уметничке старине у њиховој отаџбини и да их у достојном нацрту и опису изнесу пред образовану публику целога света.
Од лета 1811. бројимо и ја и поменути
а Пт
| МЕ те НА
А ЦШ
пр
[ Ш |
одмора мене редовна дужност зове у школу а пријатеља мога у министарство грађевина. Но и нашим досадањим, према множини неиспитаних уметничких споменика, још незнатним радом, српско учено друштво стекло је себи признања у сваког свесног патриоте, а ми му овде најтоплије захваљујемо на свакој датој нам моралној и материјалној помоћи.
У нашем испитивању не само да смо пазили на знаменитије црквене грађевине, но смо пазили исто тако пина најмање споменике било целе било у рушевинама то већом љубављу, што смо у њима тражили да познамо прави архитектонски израз српскога народа; јер су
баш те „споменике ван сваке сумње традили људи из народа, дочим се зна из повеља, да су при већим споменицима помагали и странци.
Мимо знатнога броја пртежа орнаменталне
и они крајеви што леже на десној обали Мораве са својим споменицима да реку п они коју при оцени целокупног ерпског грађевинског рада, "тедаово штоје пре њих речено, било попуне било пак измену.
Ако узмемо дојакошњи рад за мерило, оно ће једном довршени рад у Србији изнети на неких стотину хромолитографских таблица, исто толико што ће се морати резати у бакар, челик или камен, велики број дрвореза уз много података историјске пи техничке врсте.
Међу црквенским грађевинама што их приказује наша елика, заузимље црква манастира „Киче прво место и по строју и по древности.
У првој десетини ХИ. века основао је краљ Стефан, син Немањин, а у другој десетини довршио је и исписао брат му св. Сава. Жича је према томе млађа од Студенице, зи. дане од 1190—1197. Има и неких мањих цркава које су по основу своме Жичи сличне и из једнога доба с њоме.
Од Жиче има цртеж и опис пре њене оправке год. 1856, те се на основу ти података и на основу испитавања сувремених и сличних јој цркава може да допуни у основу и спољнем изгледу њеном све оно што је оправком нестало пили измењено.
обрасцима у основу сеоских и над-_