Srpske ilustrovane novine : za zabavu, pouku, umetnost i književnost

СРПСКЕ ИЛУСТРОВАНЕ НОВИНЕ.

[КО] ~

сите; довратници и допрозорници са свостубовима од белог су мрамора. На исто| ш на западној страни био је некад по дан велики прозор подељен по ередини витим стубом. Слика наша приказује мраморна _ врата што воде из паперте у цркву и неке _ делове од вратних стубова.

Цркву ову зидала је у последњој четврти

__ ХИ. века краљица Јелена, жена краља Уроша

(1240—1272) а рођака Балдуина П. Што на "ни једној српској цркви нема то су они подупирачи споља на источној страни. Они ту никако нису конетруктивно оправдани и просто

_ уз зидове прислоњени. Сва црква јако опомиње на запад.

Јелена је год. 1290, на левој обали Бојане близу Скадра подигла цркву Св. Срђу у Вакху. _ У скадарској цркви св. Николе постала је монахињом, а умрла је 1314. У Градцу где јој је тробница од белих профилисаних мраморних плоча, има на зиду слика у којој Богородица води Јелену Христу да благослови цркву од које му Јелена подноси модел. До Јелене у слици стоји муж њен Уроши св. Симеон (Немања.) Цркву градачку оправљала је у првој половини ХУ. века султанка Мара, кћи Ђурђа Бранковића. (1427—1459.)

Врло пада у очи што се на црквама до половине ХТУ, века види веће разнообразности у облику основа и склопу целе грађевине, но на црквама од друге половине ХТУ. века на овамо, које само за један облик основа знају.

Тај је облик тако звани триконхос, т. Ј. црква са три изнутра округла и споља петострана испупчења, од којих се она на северној и јужној страни цркве обично зову певницама, а она на источној страни олтаром. (Северна, јужна и олтарска апсида.)

На слики приказан основ цркве Руденице у крушевачком округу приказује обликтриконхоса.

Цркве са овим основом имају кубе које пили носе стубови или уз зидове приљубљени ступци.

Од цркава које иду у перподу млађу од ХЛТУ. века испитали смо манастирске цркве Калинић и Руденицу, које је назидао деспот Стеван Лазаревић (1402—1427), даље цркву Дренчу назидану год. 1382 и стару цркву на гробљу смедеревском.

Још нисмо проучили крушевачку цркву коју је зидао кнез Лазар (131—1389) ; манастирску цркву „Љубостињу, коју је зидала кнегиња Милица (1889—1405), Манасију, манастирску пркву деспота Стевана, Лазаревића и манастирску цркву Велуће, коју је зидао деспот Јован Бранковић (1482—1508) од кога је и Опово и Крушедол у Фрушкој гори.

(ве ове цркве надмашује Калинић својим лепим размерима, ваљаном израдом зидарском и каменотесачком и богаштином у орнаментици око врата у цркви иоко прозора, на луковима и у ружама споља. Лепоту јој здраво диже укусно размештено градиво, зеленкасти пешчар црвена опека и бео малтер у слојевима онолко дебелим колико опека. На свима се је црквама овога доба изводило ово допадљиво мењање градива по редовима.

Калинић и Руденица сличне су како по основу тако и по спољњем облику. Разлика је једино у томе што је Калинић као већа црква богатија у украсима и архитектонским проФилима. Од Руденице на слици нашој има приказан камен ношач (консол), почетак од два лука изнад стуба и глава од стуба који. је могуће носпо св. трапезу.

Слика Богородице са Христом снимљена

је са великог прозора на јужној страни паперте у Калинића.

Прописи православне цркве не забрањују на плочи извајане слике, стога их има на богатијим црквенским грађевинама.

У Студеници на западним вратима изрезана је од мрамора слика Богородичина са Христом. ( лева и десна од њих стоји по један анђео, а лево над главом Богородичином има изрезан натпис: Мати Божија. биле бојене и злаћене.

У манастирској цркви у околици на Косову, има на мраморној плочи изрезана слика Богородичина, Христова, анђела и светаца.

Слике су ове

Особену групу чинила је црква манастира, Благовештења код Страгара са њој подобним црквама које су сад већим делом порушене, а које се налазиле у њеној околини.

Припрата је у ње висока, изнутра кроз сву висину њену отворена. Црква је од припрате нижа, а од цркве опет нижи олтар.

Ове до сад површно само изведене белешке о раду на пољу црквене архиктетуре у Срба казују нам, да се у развитку те уметности могу распознати два одељка. Први пун живог рада архитектонског, обухвата простор времена од ХИ. до половине ХТУ века; а други одавде својом једноликости иде даље до понора за сваки духовни рад српски, до потпуне преовладе турчинове. : У оба се та одељка огледа унутарњи и спољни живот српскога народа. Докле има једне опште тежње на добро целог народа, напредује и сваки духован рад; нестане ли јединости у мислима и раду, наступи назадак на сваком пољу духовног рада.

да осветлење доба што предходи ХП. веку даће стара Србија неоценима градива,

Кад се буду сазнали њени грађевински споменици, моћи ће се изнети потпуна слика српског непмарства.

Казује се, да су тамо грађевине из свију векова по већем делу велике и да их има доста од мрамора. Лепе и врло поучљиве прилоге за историју српске архитектуре допринеће и Далмација нарочито за раније векове. Она је још и с тога по нас значајна, што је била мост наш за елементе западне што их на неким нашим грађевинама опажамо.

Грађевински споменици Старе Србије моћи ће се тек онда уметничко-историјеки испитати кад тамо настану околности за сигуран рад и опстанак.

Споменици у Црној Гори, Ерцеговини, Босни и Далмацији готово су само по имену познати, а започето испитивање уметничких споменика у Србији напредује тако споро да му се краја догледати не може.

Ваљало би раду томе одредити више времена а и постарати се да се оно што је већ у цртежу пи опису готово, што пре изда на свет.

ЗИМА.

(По Јовану Арању.)

5 пролећу сневах, 0 пролетних дивних, цветних, ведрих дани; о ветру, ш што шашће по зеленој доли,

И вали лагани'. Е

По пољу се шетах

Где метвице мире на обали вира, Што тихо кривуда кроз јесењи усев А не тражи мира.

Препелица мушка

У усев се скрила; женка зове: „(0 „пућпурућем“ њојзи мужак се одзив.. бадава !

ва-ва.“

Воли је

Час искочи зејо,

По угару за њим прашина вије се; „Ено та!. Хватај га!“ Повикаће орач, Што отћком тресе.

Отпрати га оком

Скоро до климата, Суморно звиждуће, Таре своје

потом опет оре; а влажним рукавом боре. |

Сивопера шева,

Ко сиромах песник, по ваздуху мути; Кад се у вис вијне дивну песму вије, Кад се спушта — ћути.

Клопавим шеширом

Хоће млади пастир да шевче ухвати, Ал док шевче вија, дотле се већ стадо Раштркало брати.

Белоруно јање

По брежуљку лако скаче зеленоме, Час опета мајку међ овцама тражи, Џа мечи за њоме.

Наоколо бела

Виторога чорда, као златоткано

Да је когод рубље по бусењу простр'о Трипут изапрано. Е 15 |

Тамо чарна гора, 5 К)о узани, црни обод околине, Е: Што је јоште нису поплавиле дивне | „Мелибабске“ плине.

По хлађаној гори

Тице лепопојке причају јој тајну,

(С' бокора на бокор гони јад по доли Кукавицу вајну.

Олушаоцу млого

Лета обећава, кад јадује јаде, А година свака окићена дивним Цветовима наде.

. Ал гора је хладна; 3 Покривено небо тешким облацима : Ц Чујем, а на лицу већ осећам буру, | Зима ми је, зима. |

Авај! Или тако 2 Соба ми је хладна, зебем на кревету, | Холујина беена размахује крили | По крову у лету.

Је л' то, што ми неда

Ни ноћу да зиму заборавим јадну 2 Или ваљда сунце полази на своју Работу досадну 2

(' поља студен ветађр

Густим енегом бије, у прозоре душе, На њима изнутра злоћудљиве зиме Обилате руже.

(0х, да пусте зиме!.

Неуморни звонар, ветар, ђермом звони; Нигде никог нема, доли ког по путу Божја клетва гони.

Путовиг. А где су:

Свуд снежано море кудгод погледамо; По еметови где-где што се јоште види Која стопа само.

Ал“ нестане пи то, Човекове ноге само у опанци, Вуци вију, пада, а холуја бесног Све дивљи су танци.

Ал куд сам се део

Авај тужне јаве, авај црне боје!..

Нацртај ми слике о пролећу дивном

0 песништво моје ! 1879

Мита Поповић.