Srpske ilustrovane novine : za zabavu, pouku, umetnost i književnost
СРПСКЕ ИЛУСТРОВАНЕ НОВИНЕ. —
„с многими трудностми“ за епископа Торњокарлова/мкога, а у владичанеку столицу у Шлашком увели су га З-ћег марта 1784. генерал Хлебек п гомпреки архимандрит Јанићије Миливојшћ. Године 1786. премештен је Јовановић на епархију Бачку. То је све што знамо у овој мах о црквеном животу овога владике.
Колико је љубпо парод свој и радио за његову срећу и напредак, казује ово неколико речи из бележака о његовом животу: „При начатии и продолжении посљеднија рати Турецкија не пнуждеју ходил по граниченимстранам Турецкихда на оружије против Отомановов воздвигпет онамошни бједни народ“. („Рлаепик друштва српеке словесности“ УТ. стр. 64.)
Кад је ерпеки парод устао па Турке, помаже тај уворити родољуб. владика Јоваповић, устанак са двапаест хиљада Форипата годишње; шиље по Димитрију Шуљевићу два топа, ђулета и топџију својој браћи у помоћ, а кад му је народ био допао тешких мука, откупљује
честити владика својим повцем од Турака српско робље. |
Допста оваки рад владике Јовановића стоји јединствен у историји паших овостраних јерарха — п кад се пз живота осталих владика и мштрололита истражује и излаже свака ептница, онда је ни грехота и срамота,
што овој родољубиви влодика није до сада стекао речи- |
тога биографа. У опо доба када је ова слика постала, бпо је то
једини начин да захвалии сувременици одаду признање |
заслугама овога достојнога примјемпика св, Саве. Владика Јован Јовановић умрђо је год. 1813 у Сомбору прилшком калоничке визитације.
Старе српске црквене грађевине.
Ова група слика опшеана је поближе у чланку нашета. сарадника М. Валтровића, чувара српскога музеја у Београду. Натписи писани су ћирилицом п латиницом ради тога, да их лакше читају они страни на-
учиш, који се баве овим радом. Мерило је ових цртежа. |
1) о природне величине, 2 ти == 1 т — а цртао их је
сам г. М. Валтровић.
Гроб Пивљанина Баје на Цетињу. (0 гласовитоме јунаку паших народних песама о Баји Пивљанину пише Вук Караџшћ у једној белешци у Ш-ћој књизи народпих песама ово:
„Бајо је Пишвљанин живљео на свршетку ХУП. и по- |
четку ХУПТ, века. У Црној се гори приповиједа (као што спомиње п Г. Симо Милутиновић у Црногорској п Херперовачкој пјеванији на стр. 95), да је онда на Цетињу погишуо од Турака 1712. године, Да је био родом из Штве (у Херцеговини). то показује његово презиме (Ливљанин). У Пиви се јамачно мора знати, п из кога је села и имали јоште ко од његова рода; а може бити да се онамо што више и другчије приповиједа, за што је
отиша) у хајдуке, Оп је, као што се и шјева и припо- |
виједа, љети с подоста друштва хајдуковао или четовао против Турака по Херцеговини, а зиме је проводио у приморју код Пераста, гдје се п сад показују зидине од куће његове и његова друга Лима харамбаша (опуда сен приповиједа, да су под кућама или кулама имали тамнице, у којима су држали Турке, кад би кога жива ухватшли.) Пераштани отприје нијесу међу се примали људи натега закона, али су се опет доласку овакога јунака п
Турекога непријатеља, Као што је бнло Бајо Птвљании, | врло обрадовали, јер су и они били онда у великоме | који су их често узнемпривали. У |
страху од Турака. Перасту се приповиједа, да се Бајо Пивљаниц опдје звао Никола сердар: по свој прилици му је крштено име било Никола, а Бајо надимак; а сердарство ваља да су му дали Пераштани, Кад Турци 1712 године ударе на Црну гору, Бајо, као што се приповиједа, отиде са својијем друштвом рпогорциму у помоћ и онамо погине. На онијем крајевима опсе спомиње и у пословици:
Не боји се Бајо пушке џефердара,
Нето пушке опутом свезапе,“
Од песама које певају Бајово јупаштво најпознатија је и најлепша опа о његовом мегдану са бером Љубовићем (Ш. књ. стр. 465).
Гроб Бајов спимпо је сарадник наш Драгиша 6. Милутиновић када се бавио у Црној Гори израђујући план за варош Данпловград и остало што је требало црногорској влади. —
Статистички податци о броју православних Срба у опсегу српске митрополије Карловачке.
Број душа Укупни – Дијецеза број и. мушких | жепских | душа – | (Ота питати || о слано Ре архш - 70.187 68.763 | 138.800 24.146 Пакрачка, 49.029. | 48.382 98.261 14.747 | Горњо- 5 | 7 не Перу пара | Карловачка 192.043 | 118.640 | 250.653 25.481 Бачка, 61.366 | 58.036 | 120.292 | 20.920 | | _ Будимека 9755 9719. | 19.491 3071 |__ Вршачка 63.668 | 62.361 | 126.020. | 21.605 | | Темпшварска 71.595 70.367 _ | 141.962 26.281 | Цела Митро= | по == | 197 ОДЕ РЕ ОБ лија 458,513 | 437.118. | 895.681 | 196.251 Шримедбе,
| | 1.) Податци ови цршљени су из пописа извршеног | на крају Децембра 1876 у области целе митрополије пу-
тем дотичних пароха.
| тако ни опп Срби, који стоје под управом ромашеких епископа у Араду и Карапсебешу, и којих је број незнатан.
8.) Исто тако нису узетшу рачуп пи Сбрби члапови црквених општина у Бечу пи Трсту.
4.) Напротив узети су у рачун 404 правосл. Грка | живећих у Будапешти, Коморапу, Острогону, Кечкемету | и Јегри. п око 200 романских душа у Будапешти,
5. Укупни број душа прве три дијецезе, т. ј. Карловачке, Пакрачке и Горњо-Карловачке износи 497.744; | толико Срба живи дакле у краљевишама Хрватској п Славонији (заједцо с Крајином), а број душа остале четир дијецезе износи 407.887; оволшки је дакле од прплике број православних Срба у краљевипш Угарској (ви-
6.) Под Карловачку српску митрополију подпадале су до год. 1873 још и садашње две дијецезе српске у Далмацији, задарско-далматипска п боко-которска, од ко| јих први пма од прилике 57.000. а други 27000 душа. | Ћ.
|аш аи). |
|| ЊИЖЕВНЕ ВЕДЕШКЕ, |||
— Ове године славе Немци стогодишњицу Канто-
УетпитјЕ). То епохално дело, које у повијој Филозофији
једино п Шиплерова прва трагедија изашла. бам Кант написао 1. јула 1781. за Кепигебершке повине приказ свога дела, али га ипак пије дао да се штампа. Последње речи тог приказа гласе овако:
„Срећа књижевника лежи у том, кад га где који хвале а сви познају — рецензент додаје, да је врхунац | ауторства п критике — а врло мало схвате.“ И Кант је том изреком имао право, јер одмах прва оцепа, коју је Вратиславеки професор Хр. Граве написао, и која је 10. јан. 1782, изашла, пије се Канту допала ни пајмање. К. | Фишер, професор на Хајделбершком универзитету, написао је о тој слави а у једно ми о развитку „Крити-
| — Добрим се књигама гради читалачка публика; али сваки није у стању да нлбави себи скупа из| дања. Та је потреба изазвала тако зваше „збпрке“, „збор| нике“, или „библиотеке“, у којима се за јестину цепу публици пружају одабранија дела.
ке“, опширап извештај у нем. часопису „Мог ипа па“. |
показује обрт, у ком се прва перијода од друге дели, | угледало је света у лето год. 1781., у којој је годани у |
Немци имају у том
Ср. |
ве „Критике чистога разума“ (Кош Фер тегпећ
погледу већ три засебна покушаја, која су јако распре- ;
стрта по свим земљама, где само има Немаца. Њихове |
су „збирке“, Спеманова. ЈЕ у пас Срба било је таквих покушаја, Браћа М. Поповићи у Новом Саду почели су тим правцем да иду, кад су издавали „библиотеку за жепски свет,“ „библиотеку за мали свет“, „библиотеку за народ“, али све то пије била „збирка“ по извесном пачелу. Тај су правац погодила Браћа Јовановићи у ПШапчеву њиховом
„народном библиотеком“, Врлине таквих „библиотека“
леже поглавито у добром избору, Јестиној цешг т лепој ·
штампи, Издања Браће М,. Поповића одликовала се још у том, што је слака свеска имала, потпуно дело, док се међу тим поједипа дела у издању Браће Јовановића. прекидају. Али то пе смета мпото, јер издања те врсте и пе могу бити друкча; главпо је да и ми Срби дођемо до добрих и јефтиних књига,
— У ЕБптлеској се почињу од више тодипа прештампавати стародревне књите, које су или врло ретке, или стају огромпа новца. Едвард Арбер, професор псторије књижевпости па Лопдонском универзитету. узео је па се да уреди та издања. До сад је пзашао већ Једанавести каталог његова падања, у ком јавља, да је већ 135,000 примерака продао, т то по цени од 30 пов. до 500 Фор. Међ тим књигама палази сеп „Рајпеке Фухе,“ од год. 148], дакле једна од најстаријих штампаних књига у Енглеској. Кад се помисли, да је један оритиналан примерак Какстопових књига, првог штазтара у Епглеској, при јавпој лицитацији продан за 11.000 Фор. то ће се опда мпоги наћи да прештампани примерак набави за 1 фор. 50 пов.
— Накладом Виљема, Фридриха у Липском изашле
| бу песме јелинског Мтрзе Шафије Атанасије Хрис-
Е у | топула, у немачком преводу Августа Болпа (1 2. 50 2.) Шравославни Романи, који се још у подвластију
| у 1 "4 Г Ј | ~ 2 == | српске митрополије валазе., нису узети у рачун, а исто | спшке, њетове „песме у славу љубави“ и „песме у сла-
и.) Христопуло спада међ најзнатније повојелинске пе-
2 (2 2 , ву вина“ ( гоотгжа, бахугла,) изашле су први
| пут у Паризу у две свеске год, 1533. Хрпстопуло се ро-
дио 1772 у Касторији, у Македонији а умрБо је 29. јан. 18547 у Румунији,
— Румунска краљица Јелисавета спада међ најбоље песникиње пемачке. Она је превела под именом „Кармен Сплва“ повећи број румунских народних п уметничких песама. Ту је збирку пздао РУМУНСЕН ЕЊИжевник Мшта Кремнип (2 Ф. 40 и. Критика хвалш те. преводе пе због личпости, него због њихове праве вредности. ЗАГОВЕТКА.
Лвосложна. Шрви слог је бео — ко толубипа; Њега брижно спрема вредна домаћица, Њим ормапе пуни, он је њена дика, Кад украси њиме момка перјапика.
Други слог је страшан за хришћанство пелд. Оп је био смрти п покоља врело;
Кад узавре Туре, оно с њиме жари,
Тек за њега живи, тек за њега марп.
А цело је место, где ипоци седи
У молитви живе, рекав светској беди Рекав светској срећи збогом за навееи; Док пх ту не стигне час самртип преки.
Родољубивим читаоцима,
Ради смо, да прецртавањем стариљ ликова и слика обновимо спомен многим заслужним Србима. У то име молимо свакога родољуба, који би имао тих стариг српскиг ликова пли слика резаних у бавару, дрвету пли камену или рађених 60јом, да нам их о нашем трошку тошље на употребу, т. ј. ради снимања пли трецртавања. Стојило свакоме добри, да ће свој оригинал добити натраг неповређен, онако исти, као што нам га је послао и поверио. дахвални смо п онима, који са знају за таке ликове и слике, па нам у кратко јаве: где се налазе, и опшшу какве суг
уредник и издавач
„Орпених илустрованнх новина.“
САДРЖАЈ: Забава: Шумарева ћерка.
Приповетка из сраскога живота од
С. Б. П. — Студије: Јулија, (свршетак) од проф. Свет. Никол.
Песме: Пролетња зора (са сликом) од Миленка. — Преводи: Велики свет, новела грофа В. А. Сологуба, тревод Саве Шетровића. — Уметност > Старе српске црквенске грађевине од М. Валтровића. — Песме: Зими, по Арању од Мите ЏШоповића. — Из разних крајева: У Русији. Успомене о7 Ј 5 5 ја ~ О > о из 2. 1811 од М. СО—ћа. — Песме: Одговор, од Огњапа. — Кроз душу ми гтласак шуми, по Хајнеу од Б. Бранчића. — Нњижевност: Брука Симе
„Ђубића. — Приповетке Милов.
вић. — Варош Прокувшље. Пролетња зора. Издање и власништво штампарије А. Пајевића,
Ф
Б. Глишића, оцена М, О— Ра. Старе сртске цркв. грађевине. Гроб Пивљанина Баје. Владика Јован Јовановић. От.
Уз наше илустрације: Др. ЋЂ. Максимовић. Прокутље. Владика Ј. Јовановић.
— Разно. — Нњижевне белешне. — Загонетна. — Родољубивим читаоцима. — СЛИНЕ · Др. Ђорђе Максимо~
ит ен БА И МЕЧА НИ Е » Уредник (теваш В. Поповић, ==
аре српске црквенске грађевине. Гроб Шивљанина Баје.
Штампарија А. Пајевића у Н. Саду.
Рекламова, Хемплова и у најновије доба. Е :